Korupcija jača od naučnog izazova

ENERGIJA iz vodonikovog atoma, energija iz raspadajućeg radijuma, energija vode, energija ugljovodonika i tako dalje, sve su to različite energije zbog njihove različite frekvencije na kojoj rezonijaraju nakon što su dobile početni impuls (momentum) iz "energije nulte tačke" i to u "opadajućem" smeru na skali ukupne kosmičke frekvencije.

Još je italijanski matematičar Leonardo Fibonaci početkom 13. veka tvrdio da se sve matematičke veličine nalaze sadržane jedna u drugoj, te da nisu poređane linearno jedna pored druge. I Fibonaci je ostao vekovima skrajnut u istoriji matematike, da bi tek danas on bio ozbiljnije shvaćen.

Energija jednog atoma vodonika je veća od ostalih atoma zbog "ukrcanog etra" i konvertovane "nulte tačke radijacije" kada se oni (re)kombinuju u molekule, a ne od samih vodonikovih atoma i njihovog nazovi "energetskog potencijala" tvrdi, već nekoliko puta citiran, Vilijam Lajn.

LAJN slikovito objašnjava da je atom vodonika "rođen" na "vrhu brda" (kao onaj pomenuti kamion sa više potencijalne energije) i on radi kao "ulazna kapija" između etra i nama poznatog materijalnog sveta. Vodonik je zato najrasprostranjeniji element u čitavom svemiru.

Razlog za to može biti što atomi vodonika "prikupe" energiju iz "nulte tačke radijacije" i izbace je iz etra kada se rekombinuju. U svakom slučaju, energija nije uskladištena u atomima i nije više uskladištena u molekulima nakon njihovog formiranja i ne postoji pogrešnija pretpostavka od one koju su nametnulii kreatori kvantne fizike.

POZNATO je da spajanje dva diatomska molekula vodonika sa jednim diatomskim molekulom kiseonika stvara dva molekula vode pri čemu se oslobađa ogromna energija, tačnije 572 kJ. To u formuli izgleda ovako: 2H2 + O2 = 2H2O + ENERGIJA

Da li je teško zaključiti da tako nastaju munje koje prate grmljavinu? Ista takva grmljavina nastaje i u famoznoj mašini koju je NASA napravila za proizvodnju oblaka korišćenjem jedne rakete koja sagoreva vodonik. I iz tih oblaka veoma brzo padne kiša. Ova mašina koja proizvodi oblake sagorevanjem ogromne količine vodinika je dugo bila tajna, ali danas to više nije.

Hidrolizom vode, procesom koji cepa molekul vode (H2O) na vodonik i kiseonik dobija se mnogo više energije nego što se u sam proces hidrolize unese. Takođe, mnogo više energije se dobije samo razdvajanjem dva atoma vodonika, nego njegovim sagorevanjem sa kiseonikom.

MNOGA merenja su to pokazala i to nije nepoznato onima koji se ovim procesima bave u raznim laboratorijama i fabrikama vodonika. Ostala je samo "misterija" odakle je ta energija monoatomskog vodonika poticala. A tu "misteriju" su godinama održavali i dalje održavaju upravo akademski krugovi koji nisu mogli da prevaziđu zakone kvantne mehanike da se energija u materiji može konzervirati i da se iz nekog procesa može izvući više energije nego što se u njega unese. A da u tu dogmu veruju podržavao ih je i usmeravao korumpirani naučni establišment sa svojom obučenim timovima za kontrolu uticaja.

Ovaj centar moći čini grupa visokopromovisanih stručnjaka, naučnika, akademika čiju veličinu i autoritet su izgradile isforsirana najprestižnija društvena i naučna priznanja i nagrade, kao i dobro plaćeni univerzitetski i akademski položaji. Vremenom je sve više pitanja da li i Nobelova nagrada ulazi u red takvih priznanja. Da li je zato Tesla nikako nije mogao dobiti?

Nažalost, širom sveta na mnogim univerzitetima, školama i dalje se proučavaju neproverene i nedokazane naučne teorije ovih "problematičnih" naučnih veličina. Mnogi, danas, i pored sopstvenih očiju više veruju nelogičnostima koje usporavaju stvarni tehnološki razvoj u svetu.

MOTORI sa unutrašnjim sagorevanjem su tehnologija stara preko 100 godina. Džaba vam automobil sa putnim kompjuterom, kožnim sedištima, električnim prozorima, led svetlima. Otvorite haubu motora bilo kog novog modela automobila i pogledajte na kom principu on radi: na eksplozivnom sagorevanju nafte. Budući da u dizel motorima mnoga biljna ulja mogu da sagorevaju, naftna mafija danas preko kojekakvih agencija za zaštitu potrošača i životne sredine markira "pravo" gorivo i kažnjava sve one koji sagorevaju ono na čemu naftni kartel i svi drugi koji se ugrađuju u cenu benzina gube na svojoj zaradi. I naravno, državna administracija uvek stoji iza njih jer se akcizama na gorivo puni budžet.

Iako se praktično sagorevanjem nafte (tečnog ugljovodonika) u automobilima koristi energija monoatomskog vodonika, spaljivanjem u vazduhu ostaju toksična ugljenikova jedinjenja sa kiseonikom. Posledica rada ovih motora su zagađenje hiljade gradova i sela širom sveta. Zagađene su sve zelene površine i njive i šume pored kojih prolaze automobili. I na letovima aviona sagorevaju ogromne količine hemikalija obrađene nafte. Jer bez tih hemikalija nafta ne bi bila dovoljno zapaljiva.

O ENERGETSKOJ stvaralačkoj snazi vodonika se odavno mnogo toga zna. Pri velikim pritiscima (preko 2,8 megabara) vodonik se pretvara u metal. Snaga hidrogenske bombe (termonuklearne) je tako velika da su se i oni koji su je prvi testirali, najpre u SAD, pa u SSSR-u pedesetih godina, i te kako uplašili.

Zvanično se u svetu godišnje proizvede najmanje 50 miliona tona vodonika i on se koristi za razne potrebe. To je posao vredan najmanje 100 milijardi dolara godišnje. Poslednjih godina je baš zbog opšte zagađenosti gradova (ne od cigareta) primetno nastojanje automobilske industrije da se za pogon u automobilima koristi već izdvojen vodonik kao gas i ovakva nova tehnološka rešenja su već privukla mnoge istraživače.

Naravno, pravi problem je u načinu sticanja dobiti. Jer prvo pitanje je: odakle će se dobijati vodonik koji će baš "Šel" u svojim planovima za budućnost točiti na svojim pumpama? Pa, dobijaće se uglavnom iz zemnog gasa, iz jednog procesa koji je nazvan reformisanje hidrogena.

Ideje su bile razne, napravljeni su mnogi projekti, kao i neki veoma uspešni prototipovi vozila. Ali, nijedan projekat još nije ušao u komercijalnu upotrebu. NEKO, nažalost koči. Dakle, nema govora o elektrolizi.

MOTORI TRUJU LjUDE

Gospodari naših života, da bi sva ova saznanja preusmerili iz svesti stotine miliona ljudi, širom sveta, kojima su oduzeli zdravu životnu sredinu i zdravlje, lansirali su priču o štetnosti cigareta i duvanskog dima. Razmislimo za trenutak: u lišću duvana i duvanskom papiru nema ni katrana ni kanceroznih hemikalija, ali su svi ti kancerogeni elementi prisutni u vazduhu upravo kao posledica rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nažalost, i u ovom slučaju veliki broj lekara (koji upijaju sve što belosvetska nauka plasira preko medija i stručnih časopisa) naseda na priče raznih dobro plaćenih agencija za kontrolu uticaja, koji preko medija i raznih nevladinih sektora, agituju i upozoravaju na štetnost duvanskog dima. Efekat njihove delatnosti je vidljiv na svakom koraku. Većina veruje u ogromnu štetnost duvanskog dima, ali tu istu većinu ne brine pojava kada prođe prstom preko rama bilo kog prozora, pored koga niko nije zapalio cigaretu i vidi na svom prstu debeli sloj crne i masne prašine. Nikotin ostavlja žut trag.