Automobil na struju iz svemira

NAFTNI biznis je ubedljivo najviše ugrožavao Nikola Tesla. Njemu nije bila potrebna ni voda, ni vodonik iz elektrolize.

Tesla je uspeo, u jednom u svom ekseperimentu 1930. ili godinu dana kasnije, da uzme naelektrisane čestice iz etra, odnosno vakuuma ili plazme, u koju smo svi "potopljeni", da ih bežičnim putem direktno sprovede u motor svog automobila. Podaci o ovome eksperimentu su oskudni, ali postoji određena svedočenje za koja, nažalost, niko danas ne može reći koliko su pouzdana. Jedno je sigurno - vrlo su zanimljiva.

U knjizi "Tajne tehnologije hladnog rata - projekat HAARP i dalje", Gerija Vasilatosa, pominje se Teslin prijemnik i rezonantni transformator energije. Vasilatos piše da je Tesla "dugo proučavao stanje naelektrisanih čestica u čvrsto nabijenom vrtlogu etera".

"SNAGA koja se ispoljavala u blizini takve vrtložne eterične konstrukcije bila je ogromna, a etarska težina održavala je izvanrednu stabilnost". Ako bi se u takvu konstrukciju postavila kristalna rešetka, stvorio bi se električni napon. Sa izvesnim metalnim rešetkama unutar njega atomsko polje energije koje bi se tada stvaralo bilo je neizmerno.

Zna se da je Tesla u svom radu tražio adekvatan napon kojim bi ove etarske "izlive" energije pokrenuo, a kada bi takva energija "pokuljala", trebalo ju je jednostavno uhvatiti specijalno konstruisanim prijemnikom sa antenom i sprovesti u električni motor.

Iz svega što se zna, ti "izlivi" energije o kojima piše Vasilatos možda su bili trenuci komešanja nabijenih elektrona u plazmi (etru) u trenutku njihovog vezivanja u vodnikov atom ili njihovog oslobađanja iz još nestabilnog i neformiranog atoma. U svakom slučaju, Tesla je planirao da ove elektrone uzme sa njihovog izvorišta iz nulte tačke energije.

PRIČU o ovom Teslinom eksperimentu zabeležio je izvesni aeronautički inženjer Derek Ahlers, koji je bio stupio u kontakt sa Teslinim rođakom, nećakom, Savom Kosanovićem, koga je Tesla te godine pozvao u Bafalo da zajedno testiraju "automobil na struju". Sava je trebalo da ga vozi, jer Tesla očito nije imao poverenja u nekog drugog. Kao prototip za eksperiment je poslužio auto marke Pierce Arrow model iz 1930, jedan od luksuznijih i bržih automobila tog doba. Po Savinom svedočenju u adaptiranom autu se nalazio električni motor dužine oko jednog metra i obima oko 60 santimetara. Iz njega su vodila dva debela kabla vezana za prednju kontrolnu tablu. Dodato je bilo i skladište za dvanaestovoltne baterije. Adaptaciju automobila je izvršila kompanija Pierce Arrow u saradnji sa "Dženeral motorsom".

MAKSIMALNA brzina rotora je bila 30 obrtaja u sekundi, a vučna snaga osmdeset konjskih snaga. Bila je tu i antenska cev visoka 1,8 metara uglavljena u zadnji deo auta. Tesla je, opisao je Sava, seo na mesto suvozača i počeo da podešava nekakav prijemnik energije na komandnoj tabli koji nije bio veći od kratkotalasnog običnog radija. U njemu se nalazilo dvanaest specijalnih cevi koje je Tesla poneo sa sobom u maloj kutiji u obliku kofera.

Derek Ahlers svedoči da mu je Sava rekao kako je Tesla ovaj prijemnik sastavljao u hotelskoj sobi. Ove neobične cevi tačno su ulegle u svoja ležišta kada ih je postavio. Kada je gurnuo u ležišta dve cevi Tesla mu je rekao da sada imaju struju i da može da okrene kontakt ključ. Sava je to učinio, ali nikakav zvuk motora se nije čuo. Međutim, čim je pritisnuo gas, automobil je, navodi on, krenuo. I sve vreme vožnje nikakav zvuk motora se nije čuo. Za osam dana, koliko su se vozili, ali gorivo nikada nisu sipali, ispričao je navodno Sava Kosanović. Brzina koju su dostizali je bila od 90 do preko 120 kilometara na sat.

VOZILI su se osam dana i prešli preko 400 milja. Osmog dana zaustavili su se na nekoj staroj farmi 20 milja od Bafala. Auto su tamo ostavili u jednom ambaru, a Tesla je poneo svojih dvanaest cevi iz prijemnika i ključ za pokretanje motora. Dok su se vozili gradom i kroz predgrađa, Tesla nije želeo da odgovara na Savina pitanja. Tek kada su bili daleko izvan grada, rekao je svom sestriću da je pokretačka snaga auta povezana sa "misterioznom radijacijom koja dolazi iz etera" i da postoji "energija na raspolaganju u neograničenim količinama". Sava se navodno prisetio i Teslinih reči da on "ne zna odakle ona dolazi, ali da čovečanstvo treba da bude zahvalno za njeno postojanje".

Mala spravica na suvozačevoj strani očito je preko antene primala tu misterioznu energiju.

VILIJAM Lajn u već nekoliko puta spominjanoj knjizi "Okultna fizika" ovu spravu identifikuje kao Teslin rezonantni transformator koji je verovatno modifikacijom frekvencija naelektrisanih čestica iz jonosfere izručivao energiju u količini i snazi dalako većoj nego što je njoj za pokretanje i rad bilo potrebno.

Sasvim je jasno vam da danjašnji skupi mondenski električni "tesla" auto sa "tesla" motorom na baterije ni izdaleka nije ono što je veliki naučnik eksperimentisao i razmišljao.

Sava Kosanović je stekao utisak da se Tesla veoma plašio da neko ne otkrije detalje njegovih istraživanja. Uspeo je od njega samo da saznao kako Tesla očekuje da će se ova njegova sprava uskoro koristiti na velikim brodovima, čamcima, vozovima i u automobilima. Kasnije je Sava Kosanović naslutio iz šturih Teslinih objašnjenja da je prijemnik sa cevima i ključem, neposredno posle ove vožnje do Bafala, uništen iz sigurnosnih razloga "jer su procurile neke informacije".

MESEC dana nakon vožnje Savu je pozvao čovek koji se predstavio kao Lee de Forest i pitao ga kako mu se dopala vožnja? Sava je odgovorio da je bio veoma radostan zbog te misteriozne vožnje, a De Forest mu je rekao je da njegov ujak Tesla najveći živi naučnik na svetu. Da li je De Forest bio neki agent provokator - nije poznato. Kada je kasnije Kosanović pitao ujaka Teslu da li će njegov "prijemnik" biti negde upotrebljen, Tesla je uvijeno odgovorio da je bio u pregovorima sa nekim od najvećih kompanija za izgradnju brodova. Kada je Sava nastavio dalje da ga zapitkuje ujak je postajao nevoljan za priču i pokazivao znake ljutnje.

DRUŽEĆI se sa Teslom Sava Kosanović je shvatio da mu je ujak bio veoma zabrinut za bezbednost svojih pronalazaka. Gotovo sve eksperimente je radio uz veliku predostrožnost i u strogoj tajnosti. Imao je razloga za to jer je nekoliko puta bio žrtva raznih manipulacija.

Zbog takvog Teslinog odnosa prema okolini i njegove bezbednosti, možda i Sava Kosanović, koji se pored diplomatije i politike bavio i publicistikom, nije ostavio nikakav pisani trag o iskustvima i razgovorima sa ujakom? Možda je nešto zabeležio posle Tesline smrti, ali takav papir u Teslinoj zaostavštini do danas nije pronađen.

TESLA U ZATOČENIŠTVU

Tesla je očito bio zbog svog rada poduže proganjan. Poslednje godine života praktično proveo u zatočeništvu u jednoj hotelskoj sobi u Njujorku. I da li je to zatočeništvo bilo dobrovoljno?

Paljenje njegove laboratorije, u kojo je uzgoreo gro njegovih rukopisa, beležaka, planova i kompletne aparature za predstojeće eksperimente, nikada nije razjašnjeno.

Zna se i da ga je 1937. jedan automobil na ulici oborio i polomio mu nekoliko rebara. Taj udes se dogodio pod vrlo misterioznim okolnostima. Od posledica udara Tesla se lečio sam, na svoj način. Očito nije imao poverenja ni u lekare. Nikome više nije verovao.