Teslina oprema strogo čuvana tajna

VILIJEM Lajn, autor knjige "Okultna fizika: Teslin skriveni kosmički pogonski sistem i zavera da se sakrije" je 1997. godine uputio pismeni zahtev Pentagonu da mu se omogući uvid u deo sačuvane Tesline dokumentacije i opreme. Vrlo brzo je dobio, takođe, pismeni odgovor da se Teslina zaostavština nalazi u vojnom kompleksu Los Alamos, u Novom Meksiku, pod oznakom - "vojna tajna". Dakle, do daljeg nije dostupna naučnim krugovima, a pogotovo široj javnosti.

Vojna baza Los Alamos je često prisutna u američkim medijima. S vremena na vreme se puštaju priče kako se u ovom dobro čuvanom kompleksu čuvaju zarobljeni delovi visokotehnoloških sprava i oružja vanzemaljaca. Vispreniji analitičari, pola u šali, pola u zbilji, ponekad tvrde da je taj "vanzemaljac" zapravo bio Tesla, koji je osmišljavao i mogući pogon letećeg tanjira i ko zna šta još.

PLANOVI o izradi hidrogenske bombe odavno više nisu vojna tajna, ali Teslini pronalasci i idejna rešenja zasad jesu. Pod patronatom Pentagona na Teslinim projektima je rađeno i za vreme njegovog života, a naročito posle smrti. Međutim, pipci kontrolora naftnog korporativnog biznisa odavno su opkolili i vrh američke vojske. Jer uz njihovu kontrolu može da se pokrene američka ili bilo koja druga vojska koja koristi naftu. Sila boga ne moli.

Vratimo se teoriji "nulte tačke radijacije" i tvrdnjama koje govore da se stvaranje kao proces ne može zaustaviti, ali da se može uticati na tokove procesa, pa se samim tim i njegov redosled može promeniti.

Vilijam Lajn objašnjava da je Tesla tvrdio da eter ("plazma") poseduje naelektrisanje koje se taloži na atomima, i da je on (Tesla) taj "dinamički" karakter etera uvideo baveći se "statičkim etrom". Njegovo"kretanje" je u stvari ono što posmatrač vidi sa Zemlje koja se kreće. Danas nam je jasno da se nalazimo u velikom galaktičkom vorteksu i da čitav svemir funkcioniše implozivnim procesima.

NA JEDNOM predavanju o električnoj struji, Tesla je naveo da je praktična demonstracija profesora Roulanda pokazala "da jedno statičko naelektrisanje koje se unaokolo prenosi, proizvodi efekat električne struje" i Tesla je zamislio te elektrostatičke naelektrisane molekule u kretanju i "video" kako na Zemlji funkcioniše fenomen magnetizma, koji je sveprisutan i stvara Zemljinu težu.

To je upravo slika magnetnog polja koju su naučnici decenijama pokušavali da dokuče, a danas se u kompjuterskim animacijama jasno vidi kako te linije izgledaju - baš onako kako ih je Tesla pre skoro 100 godina opisivao - kao kanale kojima putuje energija. Nazivaju ih i Zeljinom rešetkom.

Dakle, Tesla je smatrao da eklektrostatički, strujni i magnetni fenomeni postoje na Zemlji zbog elektrostatičkih molekularnih sila. U stvari on je bio svestan da bilo koja "stacionarna" lokacija na Zemlji (praktično svaki molekul, svaki atom) se kreće fantastičnom brzinom od 70.000 milja na sat. Elektrostatički naboj koji se prenosi unaokolo su struje između atoma i etra (koji se danas naziva i jonosfera i počinje na visini od oko 80 kilometara od Zemljine površine i prostire se još oko 100 kilometara u svemir i deo je atmosferskog omotača).

S OBZIROM na to da niko ne može držati jedan atom ili molekul savršeno mirnim, to fantastično kretanje - svih atoma i molekula, koji nose strujni efekat, stvara magnetno polje Zemlje. Kako je magnetno polje proizvod električne struje, niko ne može proizvesti magnetno polje bez elektriciteta. To znači da je čitava planeta prepuna elektriciteta.

Vodeći stručnjaci u Pentagonu su sve ovo očito odavno shvatili. Dok Teslina dokumentacija ne bude otvorena, nećemo saznati da li je jedan ekspriment, koji je krajem 1943. godine izvela američka mornarica, pod nazivom "Filadelfija eksperiment", zasnovan upravo na ovakvom shvatanju materije. Po neproverenim izvorima, vrh Pentagona je planirao da pokušaju da jedan razarač učine nevidljivim. Da li su to hteli da izvedu tako što bi na njemu svaki molekul, svaki atom, doveli u stanje "apsolutnog mirovanja" odnosno do nulte tačke energije i i na taj način bi ga čitavog prekrili specifičnim elektromagnetnim poljem? Teorijski gledano on bi tada postao nevidljiv. Međutim, postoji i druga strana, a to je mogućnost da se u tom polju i raspdne.

MANjE je poznato da je i amarički inženjer, drTomas Henri Morej (1892-1974), takođe napravio jednu spravu (tipa rezonantnog transformatora) koja je od energije iz etra proizvodila električnu struju. Pokušao je još 1930. godine da zaštiti patent ali potvrda o njegovom pronalasku mu nikada nije izdata. Njegova molba za patentom i danas je otvorena.

Morej je koristio običnu antenu i specijalno napravljene katodne cevi pomoću kojih je "crpeo" iz jonosfere ogromnu količinu energije.

U jednom testiranju njegova sprava je radila neprekidno 157 sati i poizvela 50 kilovata snage. Nigde nije bila fizički prikopčana ni za jedan poznati izvor energije, a njeno strujno kolo je ostalo potpuno hladno. Ništa se nije zagrevalo, ništa usijalo jer nije bilo nikakvog otpora i trenja koje oslobađa toplotu pri prolasku ove energije. Energija je prolazila glatko.

MOREJEVA sprava je radila u 29 etapa pomoću njegovih specijalnih "detektor ventila", koje je bilo jako teško napraviti i svaki je koštao oko 500 ondašnjih dolara. Samo jedan od četiri ventila pokazao bi se podobnim za rad. Morej je imao i probleme da dođe do dovoljno čistog materijala kako bi napravio svoju specijalnu leguru kojom je punio cevi i koja je imala ulogu da radi kao jednosmerna kapija za ovu izuzetno visoko frekventnu radijantnu energiju iz jonosfere. Ona bi onda bila "uhvaćena subharmoničnom frekvencom" i tada bi se kretala kroz tu specilajnu mešavinu u jednom određenom pravcu.

Morej je demonstrirao svoju spravu na zemlji, u vazduhu, u avionu, pod vodom i ona je svuda proizvodila električnu energiju - ni iz čega drugog do iz nultog izvorišta.

AGENTI FBI su raznim smicalicama nekoliko puta pokušali da se dočepaju principa rada Morejeve aparature. Tako je do Moreja stigao i izvesni inženjer, Feliks Frejzer, koji se Moreju predstavljao kao simpatizer komunista smatrajući da će ga na taj način zavrbovati i smekšati. Morej je međutim vrlo brzo posumnjo da žele samo da ga pokradu i da taj inženjer nema nikakve veze sa komunizmom i Moskvom. Sredinom marta 1940. na Moreja je pucano u njegovoj laboratoriji. Na sreću bio je samo ranjen. Spomenuti inženjer Frejzer je počeo Moreja otvoreno da ucenjuje tražeći na uvid čitav projekat izrade aparature. Pošto ni to nije uplašilo Moreja i uporno je odbijao da oda tajnu svog pronalaska, Frejzer je u nastupu besa sekirom razbio kompleksnu Morejevu spravu. Nakon toga Morej godinama nije uspevao da je ponovo sastavi.

Umro je 1974. verujući da su mu smicalicu smestili agenti KGB. Iza Frejzera je, kako tvrde neki istraživači, u stvari stajao Frenklin Ruzvelt, koji je i sam bio član i predsednik Rokfelerovog naftnog kartela i njegov kandidat za predsednika SAD.

AKUMULATOR ZA ENERGIJU IZ SVEMIRA

MOREJEVA aparatura bila je sačinjena od više delova i imala je niz kolektora koji su se punili sa dovoljno količinom električne energije koja je mogla da se koristi. Bila je to neka vrsta akumulatora. Teoretski, broj kolektora nije bio ograničen što je značilo da nije bilo ograničenja u količini električne energije koju bi ta sprava mogla proizvesti.