Od Bastilje do Alkatraza

ZATVOR nije oduvek bio ono što je danas. Rimski pravnici su smatrali da on treba da služi samo za privremeno zadržavanje, a ne za kažnjavanje ljudi. Ljudi su držani u zatvoru da ne pobegnu pre suđenja, a na sudu im je izricana kazna - najčešće novčana, telesna ili smrtna. Ili su boravili u zatvoru dok ne učine ono što se od njih zahtevalo - da vrate dug, prikupe otkup, odreknu se jeretičkog uverenja... Neko je mogao da bude zatvoren i preventivno, zato što je na slobodi predstavljao opasnost za vladara ili crkvu.

Tek posle velikih građanskih revolucija, sloboda postaje dobro čije se oduzimanje doživljava kao kazna, a od kraja osamnaestog veka počinje izgradnja zatvora nalik na današnje. Ipak, prve organizovane ustanove za izvršenje kazne zatvora pojavile su se već krajem šesnaestog i početkom sedamnaestog veka. Prvim zatvorom smatra se londonski Brajdvel, osnovan 1553. i nazvan po dvorcu u kome su ljudi držani radi navikavanja na rad. Osnovao ga je kralj Edvard Šesti, a bio je namenjen smeštaju skitnica, prosjaka i besposličara.

PRVI zatvor koji je, pored ovih kategorija, primao i klasične osuđenike osnovan je u Nemačkoj, 1577. Među najstarijim zatvorima su i amsterdamski Rasphuis ili Zavod za popravljanje, iz 1596. godine, kao i Spinhuis, iz 1597. Po sličnom modelu sagrađeni su i zatvori u Bremenu (1609), Libeku (1613), Hamburgu (1622) i Beču (1670).

U svima zatvorima bila je velika gužva i građeni su po ćelijskom modelu. Tretman zatvorenika realizovao se kroz strogu kontrolu, sistem zabrana i kroz prinudni rad onih koji je trebalo da steknu radne navike i postanu korisni članovi zajednice.

Najpoznatiji zatvor tog doba svakako je bila francuska Bastilja, sagrađena u 14. veku za zaštitu ulaza u Pariz, Sent Antoan. Već u 15. veku postaje zatvor, najviše za političke osuđenike. Ljudi su tu zatvarani bez suđenja i na neodređeno vreme, često po nalogu kralja. Zbog ovog bespravlja i nasilja, ona postaje omrznuti simbol monarhije, a jurišom naroda, 14. jula 1789, počinje Francuska buržoaska revolucija.

JEDAN od njenih najpoznatijih zatočenika bio je Markiz de Sad. On je u Bastilji napravio beleške za najozloglašeniju knjigu osamnaestog veka - "120 dana Sodome", tokom 1785. Bio je zatvoren zbog vređanja i povređivanja brojnih služavki. Nekoliko dana pre pada Bastilje, De Sad je prebačen u deo zatvora za mentalno obolele. Markiz de Sad proveo je 27 godina u zatvorima zbog raznih dela i u raznim ćelijama napisao je većinu dela.

U osamnaestom veku osnivaju se i ustanove popravnog karaktera. Papa Kliment Jedanaesti osniva, 1703. godine, pri bolnici "Sveti Mihailo" u Rimu, Odeljenje za maloletne delinkvente, gde se tretman sprovodio u duhu praštanja i milosrđa. Godine 1759. Marija Terezija u Milanu osniva popravni dom sa 140 ćelija, a Viktor Viler, 1775. godine, sličnu ustanovu kazneno-popravne koncepcije.

U vreme Marije Terezije, u prvoj četvrtini 19. veka, sagrađen je i današnji zatvor u centru Pančeva, kao kraljevski sudski zatvor. U podrumima zgrade sačuvano je nekoliko prostorija koje su ukopane ispod nivoa suterena, takozvane "lepe sobe. One su služile kao samice. I zgrada vršačkog zatvora, u kojoj se danas nalazi sedište uprave, sagrađena je u prvoj četvrtini devetnaestog veka. U vreme Marije Terezije i ovo je bio kraljevski sudski zatvor.

IPAK, za najstariji srpski zatvor smatra se onaj u Čačku. Sadašnja zgrada izgrađena je oko 1875, a poslednji put rekonstruisana 1995. Međutim, iz dokumenta "Trošak para kancelariji za građenje apsane u Knjaž. Serbskom Magistratu Okružja čačanskog, po rešenju Sovjeta od 16. maja 1838." vidi se kada je planirana izgradnja ovog zatvora. Pretpostavlja se da je zgrada zidana na mestu današnjeg zatvora, jer je služila za potrebe magistrata (suda) Okružja čačanskog.

Budući da u to vreme objekti nisu bili bezbedni, osuđenici su često provaljivali i bežali iz njih. O tome govori dokument "Utvrđivanje apsane u Čačku zbog bekstva apsenika". Na osnovu odluke od 16. maja 1838, ovaj datum je određen za Dan Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji.

Širom planete postoji na desetine hiljada, manjih i većih, tajnih i javnih zatvora. U njima je sve više zatvorenika. Jedan od najpoznatijih je, svakako, američki Alkatraz, zatvoren 1963. Dotle je važio za najbezbedniji zatvor. Smešten na malom ostrvu u sredini zaliva San Franciska, u Kaliforniji, u početku je služio kao svetionik, zatim kao vojničko utvrđenje, pa vojnički i na kraju federalni zatvor. Bio je poznat i po tome što je u njemu boravio mafijaš Al Kapone. Najveći problem je predstavljala stalna hladnoća i zabrana razgovora među zatvorenicima. Posete su bile dozvoljene samo jednom mesečno. Fizički kontakt sa posetiocima je bio strogo zabranjen. U Alkatrazu je u svakom trenutku boravilo oko 260 zatvorenika.

DANAS, za najbezbedniji važi zatvor ADX Florens, koji se popularno naziva i "Alkatraz Stenovitih planina". U njemu se nalaze najopasniji kriminalci u Americi i niko do sada nije uspeo da pobegne. Smešten je u državi Kolorado, a napravljen je pošto su ubijena dva stražara u drugom visokobezbednom zatvoru Merion, u državi Ilinois. Zatvorenici ovde vreme provode u samicama, površine tri sa dva metra, sa debelim betonskim zidovima i duplim setovima metalnih vrata. U ćeliji postoji jedan prozor, širok samo osam centimetara, kroz koji mogu da vide komadić neba.

Ruski pandan mu je zatvor na ostrvu Petak, na Belom jezeru, koji zovu ruskim Alkatrazom. U njemu su smešteni najgori zatvorenici Rusije, koji se nalaze u potpunoj izolaciji na jednom od deset najvećih jezera u Evropi. Pravo na posetu imaju samo dva puta godišnje. Mnogi zbog toga gube razum, a na smanjenje životnog veka utiču i januarske temperature od minus 40 stepeni.

ZATVOR Leoben, nasuprot njemu, u Austriji, važi za najluksuzniji zatvor na svetu. U njemu kaznu služi oko 200 zatvorenika, okruženo modernom arhitekturom i prijatnim enterijerom. U slobodno vreme igraju stoni tenis ili sede u velikoj biblioteci. Imaju i dve odlično opremljene teretane. U najjatraktivniji, ali i jedan od najozloglašenijih, spada zatvor Sen Kventin, u SAD, star 200 godina. To je najstariji kazamat u Americi. Nalazi se u Severnoj Kaliforniji i može da primi 3.317 zatvorenika. Tu smeštaju osuđenike na smrt.

Za najnehumaniji kazamat važi Gitarama, u Ruandi, koja može da primi oko 500 ljudi, ali u njemu kaznu služi čak 6.000 osuđenika! Prestupnici su nagurani u ćelije, gde stoje jedan do drugoga do isteka kazne. Oni su toliko gladni da grizu butine jedni drugima kako bi se nahranili.

Najmanji zatvor na svetu je Sark, u Velikoj Britaniji, koji podseća na građevine iz bajki. U njega mogu da stanu samo dva zatvorenika. A najveći je bio Kamp 22, u Severnoj Koreji, zatvoren pre pet godina. U njemu je kaznu služilo oko 50.000 ljudi, od kojih je oko 30.000 pred zatvaranje prebačeno u druge zatvore, dok je sudbina ostalih nepoznata. Među zatvorenicima najviše je bilo političkih.