Srpska zastava na Beloj kući

VELIKI svetski naučnik Mihajlo Pupin, poreklom iz Idvora, u kome je rođen 1854. godine, nije otišao u SAD, pokazaće istorija, samo da se bavi studiranjem i istraživanjima u nauci. Školovao se u Pančevu, u Pragu i Nemačkoj, odakle je (1874) parobrodom "Vestfalija" otišao u SAD. Radio je teške poslove i studirao, i na kraju diplomirao na Kolumbija univerzitetu (1883). Nastavio je studije u Evropi, najpre eksperimentalne fizike na engleskom Kembridžu, a potom i u Berlinu, gde je doktorirao fizičku hemiju (1889). Potom se vraća u novi svet, i to opet na Kolumbija univerzitet. Radio je kao profesor i naučni istraživač ovog univerziteta pune četiri decenije (1889-1929).

Pupin je bio jedan je od osnivača (1914) i predsednik Srpske narodne odbrane u SAD. Aktivno je radio na objedinjavanju srpskih organizacija, kako bi ojačao srpsku zajednicu u Americi. Posebno se angažovao na regrutovanju srpskih dobrovoljaca u SAD i Kanadi za odbranu otadžbine u Prvom svetskom ratu. Lično je obilazio Srbe širom Amerike i pozivao ih da idu na Solunski front, na kome je učestvovalo 17.000 američkih Srba. Bio je organizator u prikupljanju materijalnih sredstava, opreme i medicinske pomoći. Ličnim sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji. Nalazio se i na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata.

Bio je ugledan član američke Republikanske partije i Bratstva slobodnih zidara (masona). Angažovao je američki Crveni krst, Rokfelerovu fondaciju, kao i Fond "Mabel Grujić", i tako sakupio pomoć vrednu više od 600.000 dolara. Zahvaljujući vezama koje je imao sa američkim predsednicima kao što su Teodor Ruzvelt, Herbert Huver, Voren Harding, Vudro Vilson, Kelvin Kulidž, ali i s poslovnim ljudima poput Edisona, Karnegija, Simensa, dobijao je i političku i finansijsku potporu.

Na poziv Nikole Pašića, učestvovao je na Mirovnoj konferenciji u Parizu (1919) i izborio se da nova Kraljevina SHS dobije dobar deo Dalmacije, Baranju i njegov Banat, a da se Sloveniji dodeli Bled.

Bio je zaslužan za afirmisanje jugoslovenskog i srpskog pitanja pred američkom javnošću i političarima. Ta njegova aktivnost ogledala se u mnogobrojnim kontaktima sa uglednim ličnostima američkog života.

Kraljevina Srbija ga je 1912. godine postavila za počasnog konzula u Americi. Bio je i počasni konzul i Kraljevine SHS do 1920. godine. Američki Srbi danas tvrde da je Pupin bio masonski brat Vudroa Vilsona, što mu je pomoglo da politički utiče na ovog američkog predsednika. Vilsona je upoznao s pozicijom srpskog naroda u Jugoslaviji, koju je on doživljavao kao zemlju svih Srba na Balkanu, i objasnio mu zašto je bitno da ta nova zemlja bude celovita.

Pupin je uz pomoć Vilsona spasao Srbe iz Banata i Ugarske od pripajanja Rumuniji i Mađarskoj, a Srbima iz Austrougarske je obezbedio opstanak u zajedničkoj državi.

Ono što je najznačajnije za američke Srbe i srpski narod jeste činjenica da je upravo svojim političkim angažmanom u Americi profesor Mihajlo Pupin doprineo da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući u Vašingtonu i drugim institucijama SAD zavijori srpska trobojka.

Na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, 28. jula 1918. godine, po nalogu tadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, srpska zastava se zavijorila na Beloj kući i svim javnim i državnim zgradama u SAD. Ovaj jedinstveni događaj, kada se srpska zastava vila iznad Bele kuće u Vašingtonu, ostao je zabeležen kao nezaboravan čin američkog predsednika Vilsona prema Srbiji. Američki predsednik Vudro Vilson je tog dana izdao proglas "Narodu Sjedinjenih Država":

"U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije.

"Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

"Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koja se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom" - naglasio je u svom proglasu predsednik Vudro Vilson.

Pupin je bio američki državljanin, građanin i činovnik. Posredno je intenzivno učestvovao u političkom životu ove zemlje. Bio član američkog Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora aeronautike, u okviru kog se i rodile ideja o stvaranju agencije NASA. Naš naučnik bio je jedan od osnivača ove agencije koja će po mnogo čemu zadužiti čovečanstvo.

Toliko je bio cenjen u SAD da je njegova autobiografija Od imigranta do pronalazača, izdata 1923. u više stotina hiljada primeraka, u Americi je prihvaćena kao udžbenik za popularizaciju nauke. Za to delo Mihailo Pupin je dobio Pulicerovu nagradu.

Bio je član akademija nauka u Srbiji, Francuskoj i SAD. nosilac zvanja doktora nauka na 19 univerziteta. Dobitnik je Ordena belog orla prvog reda Kraljevine Jugoslavije, Ordena belog lava prvog reda Čehoslovačke, nagrade Džordža Vašingtona i pet počasnih medalja. Kolumbija univerzitet je 1958. ustanovio Pupinovu medalju. Umro je 1935. godine u Njujorku. Njegov nadgrobni spomen-kamen nalazi se na njujorškom groblju Vudlon u Bronksu.

Američki Srbi poreklom iz Banata pokrenuli su inicijativu da se u Zrenjaninu podigne spomenik zahvalnosti 28. američkom predsedniku Vudrou Vilsonu. Međutim, Mihajlo Pupin, sem nekoliko bista, nema svoj pravi spomenik u Srbiji.

SLOVENSKO USELjENIČKO DRUŠTVO

Mihajlo Pupin bio je među osnivačima Severnoameričke građanske lige za imigrante. Pod njegovim predsedništvom osnovano je 1907. godine Slovensko useljeničko društvo, čiji je zadatak bio dočekivanje useljenika slovenskog porekla. Da bi udruženje moglo bolje da radi, dobilo je i svoj Slovenski useljenički dom, u 23. ulici u Njujorku, gde je, osim Srba, bilo i Rusa, Čeha, Slovaka, Hrvata, Slovenaca i Litvanaca (kasnije su se Rusi i Poljaci izdvojili).