Crmničanin američki špijun iz Sibira

DETE rata, jer je rođen 1941. godine u Rinu, mladi Tajrus Kob je maštao da bude uspešan američki biznismen. Studirao je i diplomirao političke nauke i ekonomiju. Bio je predsednik "Sigma Nu", studentskog bratstva na Univerzitetu Nevada i član Počasnog društva za političke nauke "Fi Alfa Teta". Sve se preokrenulo kada je završio Vojnu akademiju i postao oficir u američkoj armiji.

Proveo je tri godine u NATO jedinici u Italiji. Diplomirao na Komandnoj akademiji u Kanzasu i na Ruskom institutu u Garmišu (Nemačka). Specijalizovao se za odnose SAD i SSSR. Učio je vijetnamski jezik u vojnoj školi u Montereju. U dva navrata (1961-1975) služio je u Vijetnamu, u sektoru Mekong Delta. Armija Južnog Vijetnama odlikovala ga je za hrabrost 1967. godine.

Magistrirao je na Univerzitetu Indijana i doktorirao na sovjetskoj problematici na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu. Radio je kao profesor na američkoj Vojnoj akademiji Vest Point sve do 1983. Predavao je međunarodne odnose i sovjetsku nacionalnu bezbednost.

U PERIODU od 1987. do 1989. godine, kao ekspert za sovjetsku politiku i Varšavski pakt, bio je specijalni asistent predsednika Ronalda Regana. Kao tihi savetnik bio je u timu američkog predsednika na međunarodnim konferencijama, u Ženevi, Moskvi, Rejkjaviku i na istorijskom sastanku sa papom Jovanom Pavlom.

Doktor bezbednosti Tajrus Kob je Srbin koji je preko vojne uniforme napravio uspešnu političku karijeru. Savetovao je o sovjetskim problemima i predsednike Džimija Kartera i Ričarda Niksona. Američka administracija ga je imenovala za direktora Komiteta za SSSR i Istočnu Evropu u Beloj kući (1983-1987). Već 1991. godine postao je predsednik BENS-a, neprofitne organizacije u Vašingtonu, koja okuplja više od 1.500 direktora firmi za poslove nacionalne bezbednosti SAD.

Kob je krajem prošlog veka postao prvi čovek Nacionalnog instituta Josemit (1995-2001). Istovremeno, bio je i direktor kompanije Northern Nevada Network. Državni sekretar za odbranu SAD, general Kolin Pauel odlikovao je Tajrusa Koba Ordenom za mirovne aktivnosti.

NjEGOV vršnjak Danilo Lazić, poreklom iz Prnjavora u Bosni i Hercegovini, emigrirao je u Ameriku 1963. godine. Služio je vojsku SAD i diplomirao astronautiku na Univerzitetu Ilinois. Lazić je radio u Teksasu (1972) na projektu novog borbenog aviona F-16. U Pentagonu je vodio tajni vojni projekat "Rat zvezda", koji je osmišljen u vreme vladavine predsednika Ronalda Regana.

Kada je magistrirao političke nauke na tezi "Novi svetski poredak" 1992. godine na Univerzitetu "Džordž Mejson" u Virdžiniji mr Danilo Lazić je učestvovao u "misiji" stvaranja novog svetskog poretka kao sveta bez granica i formiranju jedne svetske vlade. Za 27 godina koliko je proveo u Pentagonu bilo mu je zabranjeno da kontaktira sa Srbima i predstavnicima Jugoslavije.

SLIČNU zabranu, kao specijalni obaveštajac, imao je i Pavle Sjekloća, savetnik u Pentagonu. On je poreklom iz Crmnice, ali se školovao u SAD. Završio je 1959. godine Vojnu akademiju i postao vojni špijun Pentagona u Sibiru. Uzeo je američko ime i prezime Pol Kater. Koristio je tajno ime Sibirski Monah.

- Ja sam za šefa "strukture" postavljen maja 1961. Kada smo krenuli na put, jednostavno smo izbrisani sa spiska živih. Bili smo samo brojevi i šifre. Tek kasnije, saznao sam da su četvorica pre mene poginula na tom poslu. Jednostavno, dozvoljeno nam je da uđemo u SSSR, a kako ćemo špijunirati, bila je naša stvar. Niko nije smeo da zna ko smo - ispričao je mnogo godina docnije Kuter.

KATER se našao u Sibiru. U najhladnijem delu sveta imao je prilično "vreo" posao. Iz Irkutska i drugih mesta slao je šifrovane poruke Pentagonu, pre svega o tome kako su Rusi naoružani, snalazio se po zimi i uspevao da izbegne opasne ruske obaveštajce.

- Imali smo dosta novca i najviše smo koristili one ljude koji nisu bili oduševljeni politikom i životom u SSSR. Takve smo nalazili među intelektualcima, ali i među drugim svetom. No, bilo je to veoma rizično, pa smo zapadali i u veoma teške situacije - rekao je prekaljeni obaveštajac Pavle Sjekloća.

U Pentagonu mu često nisu verovali. Kada je, pre događaja na Kubi, upozorio Pentagon kako izgledaju rakete SS-2, koliko su moćne ruske podmornice obložene titanijumom, rečeno mu je da je "slikao ruske silose".

- Vratio sam se u Ameriku, gde je ugovoren sastanak u Beloj kući, i to lično sa Džonom Kenedijem! Razgovarao sam s američkim predsednikom tri sata i dvadeset dva minuta. Izvadio je crvenu svesku u kojoj su bili svi podaci o meni, pitao me za oca koji je bio vojnik u Prvom svetskom ratu, kao i za strica koji se borio u Drugom svetskom ratu, takođe, na strani saveznika. Kazao mi je da je moje konspirativno ime Sibirski Monah. Ja sam mu ispričao o moćnim ruskim raketama, o tome kako sam 16. oktobra 1962. snimio kretanje Rusa ka Kubi - seća se tih dana Kuter.

KADA je ispričao Kenediju da mu se često ne veruje, dobio je odgovor od predsednika da i on ne veruje svima i dao mu šifru kao i telefon na koji će mu lično javljati najzanimljivije stvari.

- Pratili smo vozove, noću i danju bili smo na terenu. Ubedio sam samog sebe da su Rusi zaista moćni, da njihove rakete pogađaju i "vrh naliv-pera". Posebno su bile snažne njihove podmornice, koje su nosile i do 200 raketa. Prava je sreća što nikada nije došlo do pravog rata između ove dve zemlje. Posle susreta s Kenedijem više su mi verovali, mada ga ja nikada, sve do njegove pogibije, nisam pozvao telefonom - zabeležene su Katerove reči.

Jednom prilikom je Kater, zajedno sa četvoro saradnika, bio uhapšen. Tada je prvi put video šefa KGB Jurija Andropova. Zahvaljujući sreći i veštini sačuvao je svoju, kao i anonimnost svojih kolega.

- U jednoj operaciji, kada su Rusi imitirali napad na Ameriku, bilo je to 1975. godine, poginulo mi je 19 ljudi. Bili smo na oko osam kilometara od područja iznad kojeg je nebo gorelo. Ne znam kako sam izvukao živu glavu - priseća se ovaj obaveštajac.

Amerikanac našeg porekla kaže da mu je i te kako pomoglo i to što je Sloven, i kada je u pitanju jezik, ali i mentalitet.

- Službu sam napustio 1985. godine, kada se nazirao kraj Hladnog rata. Vratio sam se u Ameriku - otkriva Pavle Sjekloća.

AMERIČKI oficir Stevan Olujić rođen je u srpskoj porodici u Klivlendu 1960. godine. Diplomirao je geologiju u državi Ohajo, magistirao na Univerzitetu Sinsinati, a doktorirao je geografiju na Državnom univerzitetu Kent stejt. Vojno obrazovanje i karijeru eksperta za geostrateška pitanja sveta i Balkana gradio je na Vojnoj akademiji i Mičigenskom univerzitetu.

Za 27 godina aktivne vojne službe Stevan Olujić je bio oficir u SAD, ali i na isturenim položajima u Bosni, Nemačkoj, Iraku, Koreji i Mauritaniji. Radio je neko vreme i kao dekan na Katedri za matematiku, prirodne i društvene nauke Univerziteta Lejklend. Stevan Olujić je danas ugledni savetnik CIA, FBI i NSA po pitanjima bezbednosti u Evropi.

AJZENHAUEROV SEKRETAR

Višestruko nagrađivan srpski oficir u Americi bio je i pukovnik Nikola Stepanović. On je bio izaslanik kraljevske vlade u Kairu, ali i rezervni pukovnik američke armije i obaveštajac. Radio je za tajnu Službu za strateške poslove. Angažovao je veći broj američkih Srba da rade kao obaveštajci za ovu preteču CIA. Bio je sekretar u Stejt departmentu za emigraciju u vreme vladavine predsednika Dvajta Ajzenhauera.