Čovek koji uhvatio Ernesta Če Gevaru

SRBIN sa nadimkom Čop rođen je 1927. godine u La Pazu kao Andrija Selić. Odrastao je u porodici Božidara Selića, iseljenika iz Morače, koji se 1920. godine doselio u Argentinu i potom preselio u Boliviju. U Boliviji je mladić dobio novo ime Andres Selic. Završio je Vojnu akademiju u La Pazu i američku Vojnu akademiju Vest Point. Bio je komandant specijalnog bataljona "Zelenih beretki" i jedan jedan od ključnih ljudi u akciji hvatanja najpoznatijeg svetskog revolucionara Če Gevare 1967. godine.

U lovu na Če Gevaru bila je angažovana specijalna trupa iz sastava Osme divizije bolivijske armije. Tom trupom je komandovao pukovnik Hoakin Zenteno Anaja. Komandant specijalnog bataljona "zelenih beretki" bio je pukovnik Andrija Selić, koji je rukovodio operacijom na samom terenu. Ukupno je bilo angažovano više od hiljadu vojnika. U borbama koje su usledile učestvovali su i američki stručnjaci za borbu protiv gerile. Kod sela La Igera, 8. oktobra 1967. godine, nakon kratkog i slučajnog okršaja vatrenim oružjem, bolivijska vojska je iz zasede uhvatila Čea i jednog njegovog saborca. Če Gevara je bio ranjen u nogu i nije mogao da se brani. U čekanju da dođu nadležni nadređeni, prebačen je u obližnju seosku školu. Tu je prvi stigao pukovnik Andrija Selić koji je prvi i ispitivao Čea nakon hvatanja i kasnije učestvovao u sahranjivanju njegovih ostataka.

SUTRADAN ujutro stigao je i Feliks Rodrigez, agent CIA kubanskog porekla, tada pod pseudonimom Feliks Ramos Medina. On je svojim pretpostavljenima u Vašingtonu odmah javio o hvatanju Če Gevare, potvrđujući do tada nezvaničnu vest.

Erneasto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če, bio je marksistički revolucionar, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac. Rođen 14. juna 1928. u mestu Rosario, u Argentini, a ubijen 9. oktobra 1967. u selu La Igera, u bolivijskoj provinciji Valje Grande.

Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956-1959), kao član pokreta "26. jul". Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima kroz gerilsku borbu, najpre u Kongu, a potom u Boliviji.

U Boliviji, uz spregu američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je prvo uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. To je otvorilo put, tada pukovniku bolivijske armije Andriji Seliću ka političkom vrhu Bolivije.

SELIĆ je bio je ministar unutrašnjih poslova, ministar vojske, ambasador Bolivije u Paragvaju i jedan od najuticajnijih ljudi u zemlji. Vodio je pobunu oficira protiv vojne oligarhije i režima Uga Banzera. U maju 1973. napušta Paragvaj i vraća se u Boliviju.

Kako su se ekstremni levičari svetili svima koji su imali bilo kakvu dodirnu tačku sa hvatanjem ili likvidacijom Ernesta Če Gevare, tako se i ambasador Andrija Selić našao na njihovoj listi za odstrel. Uhapšen je, mučen i likvidiran 1973. godine u vili novog ministra unutrašnjih poslova Alfreda Arsea Kaprija.

Ubistvo pukovnika Selića, prema nekim verzijama, kreirali su uticajni krugovi u Boliviji kako bi bio sklonjen kao opasnost po neke političke elite zbog svog uticaja u vojsci, autoriteta, ali i popularnosti. U trenutku kada je ubijen više nije zauzimao važne državne funkcije u Boliviji i bio je poslat u diplomatsku službu u Paragvaju. Dakle, ubijen je kao ambasador Bolivije u Paragvaju - svedoči Gordan Stojović, istraživač dijaspore u Južnoj Americi.

MNOGO je verzija i kontroverzi oko Selićeve smrti. Ovo je jedan od onih istorijskih slučajeva kada je, zaista, teško naći pravu istinu.

Svako ima svoju verziju prilagođenu ideologiji, interesima i uverenjima, i veoma je teško znati koja je prava. Izvesno je da su u sve bili umešani prsti poznatih obaveštajnih službi tog vremena i verovatno mnogi detalji će još zadugo ostati tajna - kaže Stojović.

Andrija Selić je sahranjen u La Pazu. Nakon njegove smrti, Selićeva porodica prolazila je pravu golgotu. Njegova supruga sa četiri kćerke otišla je u egzil. Danas su članovi te porodice rasuti po skoro svim kontinentima.

Srbi, poput Andrije Selića, su u Boliviju stizali iz Argentine, Čilea i Paragvaja. Familije Baburica, Petrinović i Lukinović su prodali svoje rudnike šalitre u Čileu i iselile se u Boliviju da se bave trgovinom. Zaštitnik prvih naših doseljenika u Boliviji bio je Pavle Popović, rođen u Doljanima kod Podgorice. Popović je bio jedan od retkih koji su se obogatili u Latinskoj Americi. U njegovim građevinskim firmama koje su radile najveće infrastrukturne projekte u Boliviji i na severu Argentine radilo je mnogo naših iseljenika, i uglavnom ih je zapošljavao kao nadzornike. Jedan od mnogih koji su preko Pavlovih veza stigli da rade u grad Kočabambu u Boliviji bio je i Božidar Selić, Andrijin otac.

PORED Andrije Selića, u Boliviji su deo političke elite bili i dugogodišnji član Senata i ministar odbrane dr Horhe Otašević, i takođe bivši ministar saobraćaja Andres Cesar Petričević. Doktor Otašević je smenjen 1996. godine kao zaverenik, jer je tako smatrao predsednik države Gonzales Sančez. Porodica Petričević i danas ima značajan uticaj ekonomski i politički, upravo u pokrajiniSanta Kruz.

Poslednih godina često se pominje ime Branka Marinkovića Jovićevića, vođe autonomaša iz provincije Santa Kruz, koji je po majci Srbin iz Crne Gore. Ovaj Bolivijac bio je potomak Silvija Marinkovića, Hrvata, poreklom sa Brača, i Radmile Jovićević, Crnogorke, koji su u Boliviju stigli krajem pedesetih godina prošlog veka. Zato je imao puno ime i prezime Branko Goran Marinković Jovićević. Bio je predsednik "Komiteta za Santa Kruz", moćnog tela koje okuplja najuticajnije ljude u najvećoj i najbogatijoj pokrajni.

U Boliviji su značajna mesta u društvu tokom poslednjih decenija zauzimale još mnoge srpske porodice poreklom iz Crne Gore, a među njima su porodice: Ražnatović, Otašević, Selić, Kostić, Radonjić, Radović, Petričević, Jovičević, Dabetić i druge. Cvetko Petrinović iz Rijeke Crnojevića i Vladimir Popović iz Beograda su afirmisani graditelji puteva. Kao građevinari poznati su članovi porodica Dabetić, Ražnatović, Selić i Kostić.

PROFESORKA I POČASNI KONZUL

U ARGENTINI je svoj ugled izgradila profesor i biznismen Ljiljana Milović Lima, koja je od 2011. godine počasni konzul Srbije u ovoj zemlji. Diplomirala je političke nauke i međunarodne odnose na Universidad del Salvador (1974). Radila je dve decenije kao profesor na tom univerzitetu, potom na Univerzitetu Buenos Ajres, Vojnom koledžu i kao direktor Instituta za politiku. Bila je predsednik Fondacije "Aja Sofija", predsednik Društva "Nikola Tesla" i potpredsednik Fundacion Consejo para el Proyecto Argentino.