Nepopravljivi boem i kralj kafane

TOMA - ljubav oteta od ljubavi. Toma na dnu života i vrhu sveta. Usamljeni Don Kihot začaran mesečinom na putevima beskraja s kartom u jednom smeru. Toma. Zaljubljen u život, zanesen zvezdama, opijen pesmom. Čovek, umetnik, muškarac, boem, kavaljer, heroj, lutalica, ljubavnik, kockar, dete. Ali pre svega Toma. Uvek dostojanstven i svoj. Sve je u životu prolazno, ali ne i on.

Ostale su pesme veće od suza i jače od kiše. Ostali su prijatelji i kolege, koje je okupio Dejan Ćirić i njihova sećanja na posebnog čoveka i umetnika zabeležio u knjizi "Toma Zdravković - 68 neispričanih priča". Knjiga koju je objavila Kompanija "Novosti" svojevrsna je riznica uspomena i sećanja na "nepopravljivog boema, kralja kafane i pesnika izuzetnog talenta".

SA ISKRENIM emocijama o Tomi su govorili Miša Janketić, Cune Gojković, Olivera Katarina, Bora Todorović, Tozovac, Zoran Kalezić, Kemal Monteno, Arsen Dedić, Lepa Lukić, Goran Bregović, Dragan Džajić, Esma Redžepova, Novica Zdravković, Muharem Serbezovski, Šaban Šaulić... Ali legenda o legendi verovatno nikad neće biti ispričana do kraja.

- Toma je bio moj idol. Za mene je bio divan u svakom smislu. Bio je najlepši na svetu, najpametniji, najbolji, iako je prema meni bio strog, najverovatnije zbog razlike u godinama - oživljava sećanje na starijeg brata pevač Novica Zdravković. - Gledao me je kao neko dete. Vodio me je sa sobom kad god je za to bilo prilike. Ipak, sve što nije želeo da naučim od njega, ja sam naučio - da pijem, da izlazim, sedim u kafanama...

Toma Zdravković je čitavo bogatstvo proćardao po kafanama i kockarnicama, da bi iza sebe ostavio samo jednosoban stan na Petlovom brdu. Njegova priča počela je 1938. u selu Pečenjevac kod Leskovca. Otac Dušan bio je mesar, majka Kosara, domaćica, rodila je petoro dece - najstarijeg sina Aleksandra, potom Ivana, Tomu, ćerku Mirjanu i najmlađeg Novicu.

ODRASTAJUĆI u nemaštini, Toma je brzo shvatio da ga život na selu ne privlači, pa je trbuhom za kruhom krenuo u grad. Sa diplomom osnovne škole i kursom za traktoristu, morao je da radi najteže fizičke poslove. Fizikalisao je u leskovačkoj bolnici, a u pauzama bi sedeo na stepenicama i pevao na sav glas. Na kraju su ga primetili. Ali bilo je to drugo vreme. Nije bilo lako postati pevač. Trebalo je da napiše pesmu i otpeva je. Toma je znao i jedno i drugo. Prvi javni nastup imao je u hotelu "Dubočica" u Leskovcu.

- Živeo je za muziku - seća se Novica. - Bio je čovek koji nije imao ni trunku pohlepe za bogatstvom, za nekim dobrima, kućama, stanovima... Novac ga nije interesovao. Jedino je voleo da ima auto, da može da ode negde i stigne kad treba. Pare su mu služile samo da ih što pre potroši. I uvek ih je trošio u nekoj kafani. Tako je živeo do kraja.

NA POČETKU karijere, Toma je imao nesvakidašnji repertoar za ono vreme. Dok su jedni pevali zabavnu, drugi narodnu muziku, on je pevao italijansku kanconu, andaluzijske i argentinske pesme, Sinatrine, Neta Kinga Kola, Feza Domina...

- Nosio je raznovrstan repertoar, koji mu je omogućavao da peva u najboljim hotelima - govori Tomin brat. - Muzika koju je izvodio bila je cenjena i zato je bio izuzetno plaćen. Gradio je sebe i svoj stil kroz takav repertoar. A kad je počeo da pravi svoje pesme, bilo mu je lako da donese tu novu harmoniju, muzički izraz potpuno drugačiji od ostalih.

Čuveni pevač Slavko Perović seća se da su on i Obrad Jovović, ondašnji producent "Jugotona", prvi put otišli da čuju talentovanog pevača koji je pevao u "Gradskoj kafani".

- Odemo mi tamo i ja vidim Tomu kako na sceni peva italijansku pesmu "Katari". Pomislih: jesam li ja ovo u Napulju ili u Beogradu - seća se Perović. - Pevao je Toma na svoj način, onako romantičarski. Tada sam shvatio da taj momak mora da napravi karijeru.

Perović se seća da je Toma kasnije, te večeri, došao za njihov sto.

- Upoznali smo se. Kazao sam mu da me je oduševio i da ću mu platiti piće ako bude znao da otpeva "Vrati se u Sorento". "Ta mi je omiljena", rekao je i izašao na scenu.

Zdravković je, po Perovićevoj priči, i ovu pesmu otpevao fenomenalno. Oduševljen, rekao je Tomi da će jednoga dana biti veliki, veoma poznat pevač.

- Drago mi je da sam bio u pravu - iskren je Perović.

TOMA ZDRAVKOVIĆ, kao kafanski pevač, morao je da peva sve što je u to vreme bilo popularno. Po hotelima, kafanama i terasama Jugoslavije, gradio je status zvezde narodne muzike. Ali tek šezdesetih dobio je veću pažnju kao autor pesama "Majko, majko", koju je napisao za Mehu Puzića, i "Šta će mi život", koju je otpevala Silvana Armenulić.

Novac koji je zarađivao trošio je nemilice. Ostavši bez dinara i uveren da će brzo umreti zbog zdravstvenih problema, pobegao je prvo u Ameriku, a potom se 1974. zaputio u Kanadu. Razočaran životom među emigrantima, piše pesmu "Dotak'o sam dno života". Ubrzo se vraća u Jugoslaviju i počinje da stvara svoje najveće hitove. Tekstove za svoje pesme najčešće je pisao sam. U kafani. Skoro uvek su bili autobiografski. U njima govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama. Dugo nije shvatao da je popularan. Tek kad je 1982. u beogradskom Domu sindikata, posle 26 godina, održao prvi solistički koncert, prihvatio je da je zvezda:

- Mislio sam da su me zaboravili, ko bi se još sećao Tome Zdravkovića po dobrom posle tolikih mojih gafova... Naš narod voli da žali. Sažalili su se na mene i zato me, čini mi se, ponovo prihvataju. Da li zbog toga što znaju da sam bio bolestan, da li zato što sam se potucao po Americi i Kanadi i vratio kući, a možda su me nekad i mnogo voleli, pa je to ostalo u njima. Meni je, mislim, sve to što sam prošao i izdržao moralo baš tako i da se dogodi. Ostao sam ja negde, u svom poslednjem genu, ipak malo seljače kog su novac i slava tresnuli u glavu.

NjEGOVA popularnost je rasla. Pojavljuje se u filmu "Balkan ekspres" i seriji "Doktorka na selu". Album "Da l' je moguće" doživeo je zlatno izdanje. Ali uspesi su ga vratili u poroke. Svestan pogubnosti kocke, ali i zavisnosti od nje, Toma je tada priznao:

- Ljudi se kockaju u ratovima, u politici, u investicijama, a meni je san da se kockam sa 100.000 dolara! Jedne noći u Baden-Badenu dobio sam 80.000 maraka a iduće noći sve izgubio, i ostao opet praznih džepova.

Poslednji put pred publikom je nastupao 1991. u Podgorici, dvadeset dana pre smrti. Od publike se oprostio rečima:

- Vaš Toma Zdravković upravo je održao svoj poslednji koncert.

Ali vratio se on kroz svoje pesme.

POBEGAO OD SRAMOTE

IZDAVAČKA kuća "Diskos" ponudila je Tomi Zdravkoviću da 1963. snimi prvu ploču. Zanimljiva je njegova priča o tome kako je sve izgledalo kada je prvi put video svoju album u izlogu radnje u Palati Albanija.

- Mislio sam da ću odmah postati popularan kada je ploča izašla. Nije bilo tako - ispričao je. - Video sam svoju ploču u radnji i ušao da vidim da li će neko da je kupi. Bile su tu neke dve devojčice koje su je baš tražile. Prodavačica je prvo rekla da je nemaju, a kako je meni bilo neprijatno, pokazao sam joj rukom na kojoj se polici nalazi. Odmah je stavila na gramofon, a devojčice su prokomentarisale: "Fino peva, ali je mnogo gadan!" Bilo me je sramota i pobegao sam napolje. Uplašio sam se da bi mogle da me prepoznaju, pošto je na omotu bila moja slika.