Misteriozna smrt ambasadora Roberta Frejzera

U AMERIČKIM političkim analizama i medijima već tokom 1995. godine Karterovo posredovanje u Bosni kod Radovana Karadžića i Alije Izetbegovića okarakterisano je kao "stakleni mir". Možda je to tako i bilo, ali jedna činjenica je u svemu tome najbitnija - mir je bio postignut. Katolici i pravoslavci su Božić u BiH proveli u miru. A Muslimani su, takođe, živeli u miru. To je ujedno i odgovor na pitanje koje se često postavljalo - da li je Karter uspeo u Bosni? Jeste!

Šest meseci pre početka Karterove misije, Akaši je takođe pokušao da postigne trajno primirje širom Bosne. Uprkos njegovim hrabrim naporima, nije u tome uspevao. Tek posle Karterove misije Akaši je potpisao sa zaraćenim stranama sporazum o potpunom prestanku neprijateljstava.

PRVA reagovanja Vašingtona na Karterove pozitivne izjave o Srbima na Palama bila su dosta nepovoljna. Portparol Bele kuće Didi Majers je, naime, oštro osporila Karterovu ocenu kako su bosanski Srbi za mir, ponovivši da SAD bosanske Srbe smatra agresorima.

Džimi Karter se nije, poput mnogih drugih zapadnih političara, uplašio opasnih Srba, niti je plašio Ameriku sa Srbima, kako su to radili pojedini vašingtonski političari. Karter je pokazao puno poštovanje prema Srbima. Nažalost, zbog takvog ponašanja Džimi Karter je, tvrdim sasvim odgovorno, uklonjen s političke scene SAD u Bosni i s političke karte BiH.

Naime, Amerika za vreme Bila Klintona, već sredinom 1995. godine, nije više mnogo marila za Srbe. Morala je da ima jednu tačku na kugli zemaljskoj gde će da brani interese muslimana. Situacija u BiH joj je tako išla naruku. Takvu politiku SAD podsticao je i obogaćivao Ričard Holbruk, vođen i sopstvenim lukrativnim motivima. Bosanska stvarnost bi sigurno bila drugačija da su na bosanskim prostorima i dalje delovali Sajrus Vens i (ili), kasnije tragično nastradali, američki ambasador Robert Frejzer.

AMBASADOR Robert Bobi Frejzer bio je glavni američki arhitekta mira u Bosni, a Ričard Holbruk samo učesnik u tom procesu. Frejzer je u više navrata pregovarao u Beogradu sa Slobodanom Miloševićem. Iza dobro zatvorenih vrata u Beogradu i Karađorđevu trajali su tajni pregovori između Miloševića i Frejzera, američkog predstavnika u Kontakt grupi i stručnjaka, kako su ga diplomatski izvori opisivali, "za divljačke plemenske sukobe". Američki ambasador u Kontakt grupi i Milošević tajno su tražili mirno rešenja ratne krize na tlu bivše Jugoslavije. Frejzer je neumorno radio na definisanju američkog pristupa za rešavanje sukoba i bio je od neprocenjive pomoći Džimiju Karteru.

Takav političar je, međutim, bio smetnja militantnim snagama u SAD i delu Evrope. Uklanjanje Džimija Kartera iz Bosne učinjeno je na koban način, smrću Roberta Frejzera. Za nesreću u kojoj je Frejzer nastradao mnogi i danas misle da se dogodila kao organizovano ubistvo. Pred smrt, ambasador Frejzer je s Karadžićevim advokatom Tomasom Henlijem potpisao Memorandum o razumevanju i podršci pregovora predsednika R. Srpske ka dogovoru o miru u BiH. Datum sastavljanje tog memoranduma je 19. avgust 1995. godine.

U TOM dokumentu Robert Frejzer kao ambasador SAD pri Kontakt grupi priznaje formiranje BiH, ali i Republike Srpske. To je, po mom mišljenju, bio razlog da se ambasador Robert Frejzer "otera u smrt".

Očekujem od Džima Kartera da mi otkrije američku tajnu ko je i zašto oterao u smrt ambasadora Roberta Boba Frejzera. On je bio poverljiv Karterov čovek. U vreme njegovog mandata predsednika SAD radio je kao ambasador u Africi. Tokom misije predsednika Kartera u Bosni ambasador Robert Frejzer je službeno sve informacije prenosio državnom sekretaru Vorenu Kristoferu.

Oklopno vozilo u konvoju na igmanskom putu za Sarajevo skliznulo je s puta 19. avgusta 1995. godine. Poginuli su ambasador Robert Frejzer, član Kontakt grupe, Žozef Kruzel, zamenik ministra obrane za evropsku i NATO politiku, i pukovnik američkih vazduhoplovnih snaga Semjuel Nelson Dru. Posle Frejzerove smrti, ambasador Ričard Holbruk je preuzeo primarnu kontrolu nad mirovnom inicijativom, baš kada je Bil Klinton sprovodio istaknutiju ulogu SAD na Balkanu.

TVRDILO se u političkim kuloarima da je iza Frejzerovog ubistva stajao ambasador Ričard Holburk, koji je hteo da skloni ovog Karterovog čoveka. Jer, kada je Holbruk preuzeo mesto glavnog pregovarača Amerike u BiH i Jugoslaviji, u pregovore su bili direktno uključeni američki državni sekretar za spoljne poslove Voren Kristofer i Kontakt grupa s tri predstavnika iz Amerike. Holburkov operativac na terenu i u pregovorima bio je Mihail Štajner iz Kontakt grupe, kasnije savetnik Karla Bilta, evropskog pregovarača u Bosni. Štajner je inicirao promenu sporazuma Karter-Karadžić i predložio da Srbima pripadne u Bosni 49 odsto teritorija umesto 51 odsto.

Ričard Holbruk se samo povremeno bavio bosanskim Srbima posredstvom "Karter centra". Pristao je da krajem avgusta 1995. godine poseti Pale i uključi Radovana Karadžića u svoj mirovni proces pod uslovom da vođa bosanskih Srba preformuliše izjavu koju je dao Džimiju Karteru ranije tog meseca.

Naime, posle postizanje dogovora između Srba i Muslimana, trebalo je da Amerikanci ustoliče Radovana Karadžića kao vođu svih Srba na Balkanu. Amerikanci su procenili da je Karadžić mekši političar od Slobodana Miloševića, da sa njim može "da se radi" i da je vođa bosanskih Srba spreman na ustupke kako bi došao do svog cilja.

SLOBODAN Milošević se zvanično bunio kod ambasadora Ričarda Holbruka da on zvanično zastupa sve Srbe na Balkanu, a da je Radovan Karadžić pobunjenik koji neće da ga sluša. Holbruk, koji se priklonio Miloševiću, naredio je napad bombardera NATO na Republiku Srpsku i primorao Radovana Karadžića da potpiše sa Slobodanom Miloševićem dokument poznat kao "sporazum patrijarha", jer je potpisan pod pokroviteljstvom patrijarha Pavla, čime je dato ovlašćenje predsedniku Srbije da pregovara u ime bosanskih Srba.

Lično je potom Holbruk sa Karadžićem potpisao ugovor u kome se predsednik Republike Srpske odriče vlasti i odlazi u političku penziju, za šta mu američki ambasador Ričard Holbruk, u ime SAD, obećava miran život.

Na krilima tog uspeha, Ričard Holbruk je pripremio mirovnu inicijativu i primirje 5. oktobra 1995. To je dovelo do vrhunca američke politike i sedamnaestodnevnog samita u Dejtonu.

AMERIKANCI SVE RADE ZA PARE

SAUDIJSKA Arabija je svakog meseca slala Aliji Izetbegoviću 50 miliona dolara. Novac je stizao iz američke Kemikal banke. Vlasnik banke bio je Džon Bejker Treći, bivši ministar diplomatije u administraciji Džordža Buša starijeg, preko savetnika bosanske ambasade Šaćirbeja. Moj partner advokat Tom Henli bio je zaposlen u advokatskoj kancelariji koja je bila zastupnik jedne druge, Indosuec banke. I ona je bila deo muslimanske mreže za finansiranje Alije Izetbegovića, zagovornika islama na Balkanu i u Evropi. Kako je Henlijeva kancelarija, u kojoj je primao platu od 50.000 dolara mesečno, zaključila da on kao zastupnik Srba radi protiv interesa svoje firme, dala mu je otkaz.

Ovaj slučaj pokazuje da Amerikanci sve rade za pare. I da su Muslimani zahvaljujući Saudijskoj Arabiji i Americi na Balkanu nadjačali Hrvate i njihove sponzore iz Vatikana, a i Srbe, i preoteli im Bosnu.