Politička moć porodice Milošević

SLOBODAN Milošević je znao da sam ja Borko Đorđević, "doktor belosvetski", kako su me kod njega ogovarali, bio Radovanov čovek, ali i "američki špijun i izdajnik". Listao je moj policijski dosije koji je dobio iz Resora državne bezbednosti Srbije. Iz njega je izbrisao podatak da sam doktorirao medicinu u Beogradu 1994. godine, mada je tražio da se moj doktorat proveri na Medicinskom fakultetu. Naime, Slobodan Milošević je od dr Grbića, dekana Medicinskog fakulteta, uzeo moju radnu biografiju, od SKJ moju partijsku biografiju i napravio tajni dosije. On, koji je bio blizak saradnik Amerikanaca jedno vreme, mene, dr Đorđevića, proglasio je za američkog špijuna.

Od 1995. godine, kada me je Milošević označio kao svog neprijatelja, uvek kada bih ulazio ili izlazio iz Srbije, na granici me je policija posebno proveravala ili privodila u stanicu milicije na saslušanje. Kako sam kod sebe imao dokumenta, beleške mojih prepiski s bivšim američkim predsednikom i sliku sa Džimijem Karterom, Miloševićevi policajci su mi ta dokumenta zaplenili.

MILOŠEVIĆ je lično pokrenuo policijsku hajku na mene, jer je smatrao da sam ga prevario i izdao. Naredio je svojim policajcima i kriminalcima da me ubiju. Moja glava je u Srbiji bila ucenjena na 400.000 dolara. Tomislav Pejović, vajar Titovih bista i intimni prijatelj Jovanke Broz, dojavio mi je da je neki kriminalac s nadimkom Pomorandža odlučio da me ubije i zaradi 400.000 dolara. Angažovao sam jednog telohranitelja da me čuva, ali mi je on tražio 400.000 dolara da spase moj život od tog Miloševićevog likvidatora. Odbio sam da mu platim takvu zaštitu.

To Miloševiću nije bilo dovoljno, pa je i Radovanu Karadžiću naređivao da me ubije:

- Dr Borko je američki špijun i izdajnik Srba! Skloni ga!

Karadžić me nije sklonio, ali je zato prepustio da se sam nosim s porodicom Milošević.

ŽIVOT je, međutim, hteo da u vreme te hajke upoznam čitavu porodicu Milošević. Naime, snaha Milica Gajić, žena Marka Milošević, došla je kod mene u Igalo. Videla me je, kako je rekla, na televiziji, u reklami s Ruškom Mulinom. Međutim, iznenada posle toga napustila je Igalo i odjurila za Beograd.

Njen muž Marko Milošević u međuvremenu se povredio u jednoj automobilskoj trci. Zadobio je povredu kičme i ležao je na VMA u odeljenju na 13. spratu. Njegova žena Milica otišla je da ga poseti i da bude uz njega. Upoznao sam tada Miloševićevog sina Marka i rukovao se sa njim. Mali Marko, kako su ga svi tada zvali, imao je potrebu da me upozna sa svojim viđenjem stanja u Jugoslaviji.

- Ovde je katastrofa. Ne zna se ko pije a ko plaća. Komunizam je propao, sada je vreme kapitalizma. Za to treba da se borimo - govorio je Marko Milošević u vreme dok su njegovi roditelji pokušavali da spasu komunizam od propasti.

Profesorka Mira Marković je, preko Milice, odmah počela da me provodi kroz svoj politički i policijski tretman "štapa i šargarepe". Pitala je kako može da "uradi stomak i butine", ali na fin način, liposukcijom. Odgovor je bio da se to najbolje radi skalpelom. Odbila je glatko moju ponudu, što sam ja i hteo. Nisam, naime, želeo da rizikujem svoj život zbog pet kilograma sala na stomaku supruge Slobodana Miloševića, najmoćnije i najopasnije žene u Srbiji tokom devedesetih godina. U to sam se delimično i sam uverio.

SREDINOM devedesetih prodao sam kuću na Dedinju za 700.000 švajcarskih franaka. Kupac je, navodno, bio neki Žića, policajac, kojem je trebao plac za rezidenciju generala Pavkovića. Posle nekoliko dana trojica ljudi su me kidnapovala i držala u podrumu neke kuće tri dana. Čovek s promuklim glasom, koji se predstavljao kao ratni veteran, vikao je na mene. Stavljao mi je cev pištolja u usta i pretio:

- Ubiću te ako mi ne daš pare. Imam rak grla, umreću svejedno. Nemam šta da izgubim. A ti ćeš da živiš ako mi platiš!

Platio sam ovom mom kidnaperu 200.000 nemačkih maraka i on me je pustio na slobodu. Posle sam saznao da su ovu otimačinu izveli ljudi iz JUL-a, neki njeni simpatizeri iz preduzeća "Duga".

Recept političke karijere Miloševića, Mira je svela na dve reči - novac i politička moć. Priznala je da je udešavala Slobodanu Miloševiću život tako da ide tamo gde će da ima vlast, ali i novac.

NA RUČKU u "Hajatu", jedan od članova ekipe koja je brinula o bezbednosti Miloševićeve familije, koji se, inače, zabavljao s njegovom ćerkom Marijom, vodio je sledeći dijalog:

- Ja sam jedini čovek koji je srušio Miloševića dva puta. Kada sam vodio ljubav sa Marijom, dva puta je Miloševićeva slika pala sa zida.

Kada sam nešto pre toga upoznao njenu ćerku Mariju Milošević, shvatio sam da je ona podjednako opasna po srpski narod kao i njeni roditelji. Marija Milošević se šetala po Beogradu s momkom iz resora Državne bezbednosti Srbije koji je, kao tajni agent, nosio dva pištolja uvek sa sobom. Marija je volela često da puca na javnim mestima iz tih pištolja. Organizovala je po dedinjskim vilama ponoćne žurke na kojima je demonstrirala svoje kaubojske i revolveraške sposobnosti.

Milošević je iskoristio velikog pisca Dobricu Ćosića da mu podigne ugled u narodu, makar za tren. Bio mu je prvi predsednik SRJ od juna 1992. do juna 1993. godine.

ISTO tako, Milošević je iskoristio i emigranta Milana Panića, kojeg mu je doveo Duško Mitević, da ga, bez "blagoslova" Bele kuće, 1992. godine postavi za prvog premijera svoje nove države SRJ. Panić je, pokazaće se, radio samo za sebe.

Milan Panić, kao pravi sebični Amerikanac, ogovarao je Slobodana Miloševića kod Amerikanaca. Kasnije ga je i prevario, jer je okrenuo SAD protiv Miloševića. Smenjen je, ali se Panić, za razliku od Dobrice Ćosića, mnogo obogatio u Srbiji kao vlasnik ICN "Galenika".

Čovek od poverenja i zadatka obojice otpuštenih funkcionera SRJ, i Ćosića i Panića, bio je moj prijatelj Ljubiša Rakić, akademik. Slobodan Milošević je oterao Milana Panića i Dobricu Ćosića. Naredio je da njegovi batinaši pretuku Ljubišu Rakića, doktora nauka, jer je samosvesno i samovoljno napustio srpskog vožda. Akademiku Rakiću, potpredsedniku SANU, lično sam vidao rane koje su mu napravili ljudi Slobodana Miloševića.

SVAĐA U SKUPŠTINI, NA PALAMA

DOKTOR Radovan Karadžić bio je tih ratnih godina zdrav srpski nacionalista, pesnik, intelektualac, ali isto kao i Milošević, hajduk u politici. Agresivan, često netolerantan, previše tvrdoglav i popustljiv tek u nuždi. Radovan Karadžić je bio pod neprestanom kontrolom Slobodana Miloševića. Pokušavao je da mu se otme, ali bezuspešno. Od Miloševića je osećao takav strah da je posle susreta sa njim ili nakon telefonskog razgovora i bukvalno čupao kosu sa glave. I grizao nokte. Osećao je strah od Miloševića, jer ga je ovaj u svakom razgovoru ponižavao.

Milošević je došao u sukob sa Radovanom iz lične sujete, jer je na Palama dobio lekciju iz demokratije. Slobodan je, naime, bio na Palama kada su poslanici Republike Srpske diskutovali i glasali protiv Vens-Ovenovog plana. Nagovarao je Radovana da prekine diskusiju, jer je video da su delegati protiv tog plana. A Radovan mu je rekao:

- Slobodane, ove ljude je narod birao i oni govore šta narod misli. I tako će glasati, to je demokratija!

Zbog toga je predsednik Srbije predsednika Republike Srpske u maju 1993. nazvao "pijanim kockarem".