NATO štiti multinacionalne kompanije

MNOGI moji poslovi u Srbiji su propali, jer zbog mešetarenja jugoslovenskih političara i direktora nisam želeo da se kompromitujem i da ulazim u kriminalne kombinacije. Uvek kada bih osetio dah mafije i kriminala bežao sam iz posla.

Tokom sankcija, jugoslovenska i srpska privreda, ali i njihova tržišta na Balkanu, u zemljama nesvrstanih i na istoku Evrope, potpuno su nestale. Amerikanci su i dalje potajno, i pored embarga, želeli da ožive srpsku ekonomiju svežim i direktnim investicijama, kroz privatizaciju i kroz izvoz iz Srbije.

Miloševića to nije interesovalo, jer se on borio samo za vlast i za svoj opstanak na vlasti. Srpski vožd očigledno ništa nije naučio od Tita. Josip Broz je demokratizovao Jugoslaviju, tako što je uzimao kredite i poslove od Amerikanaca. On je Amerikancima davao profit, a oni njemu znamenja i ugled u svetu. Slobodan Milošević to nije hteo, ali nije ni znao to da uradi.

MILOŠEVIĆ je bio politički kameleon. Menjao je svoju politiku u zavisnosti od okolnosti u Srbiji i trenutne situacije na međunarodnoj sceni. To je radio jer je bio prinuđen da se bori za biračko telo. Gubio je kontrolu nad narodom i glasačima. Sistem partijskih organizacija SKJ i SPS, koje su vladale preko direktora preduzeća, raspao se, a novi nije napravljen. U to sam se lično uverio.

Predlagao sam Buci Prohaski iz SPS-a da krenemo u kampanju, da narodu objasnimo potrebe da se izvrše političke promene, privatizacija i demokratizacija i da na taj način pridobijemo glasače za Miloševića.

- Da li si ti lud? Narod neće da se odrekne svoje samoupravljačke pozicije i svojine nad državnim preduzećima - rekao mi je Prohaska.

Tada sam shvatio da su kontrola naroda i imovine Jugoslavije ključ vlasti Slobodana Miloševića. Zato Milošević nije prihvatao ekonomsku tranziciju i promenu vlasništva nad državnom imovinom, jer u tom slučaju ne bi mogao preko direktora i preduzeća da kontroliše narod i da ima vlast. U Srbiji nije bilo samostalnih poslovnih ljudi i firmi, kakvih je bilo, na primer, u Sloveniji, koji bi izveli tranziciju mimo Miloševića.

AMERIČKI ambasador Voren Cimerman napisao je "Belu knjigu o Srbiji" i poslao je u Belu kuću. Cimerman, koji je dobro znao srpski jezik i srpski mentalitet, jer je svojevremeno u Zagrebu radio kao sekretar konzulata, u toj knjizi je predsedniku Džordžu Bušu sve ljude oko Miloševića, od Šainovića preko Zebića, opisao kao "male Slobe", klonirane nacionaliste i arogantne političare.

Bilo je to vreme kada su se SAD ozbiljno pripremale da izvedu uspešnu tranziciju u zemljama istočne Evrope. Želele su da to, ipak, bude i u Srbiji, koja je bila ekonomski najmoćnija i politički najotvorenija. Amerikanci su za tranziciju najvećih državnih preduzeća u SFRJ čuvali 70 milijardi dolara iz 1992. godine. Zauzvrat, SAD bi skinule sankcije Jugoslaviji i Srbiji. Takva ponuda je stajala na stolu svakog budućeg premijera Srbije.

- Šef je sve to zabranio i zaustavio! - rekao mi je Vlada Štambuk, poverljivi čovek Slobodana Miloševića.

- Koji šef? Slobodan Milošević ili Mira Marković? - pitao sam ovog mog prijatelja.

- Pa, Milošević - ubeđivao me Štambuk, iako sam ja mislio da je za sve bila kriva heroina dr Mirjana Marković.

Milošević je bio bankar, ali o pravom biznisu ništa nije znao. Pokazalo se samo da je dobar organizator crne berze i krijumčarenja. Duvansku industriju Niš nije hteo da proda Amerikancima po pravoj ceni, jer je u vreme sankcija finansirao državu od šverca cigareta.

POJEDINI mediji, a i srpski zvaničnici, tvrdili su da je kompanija "Filip Moris" u vreme sankcija organizovala ilegalnu trgovinu duvana po svetu, preko svojih baza u Roterdamu, gde ima najveću fabriku cigareta. I potom u Rusiji, Makedoniji, Turskoj, Italiji, Crnoj Gori i Srbiji. Cigarete su se prepakivale, menjale bar-kod i putovale širom sveta. U napisima o krijumčarenju cigareta tvrdilo se da su išle iz turskih fabrika preko Makedonije u Crnu Goru i Italiju. Proizvodna cena je bila 25 centi po kutiji, a prodajna čak pet dolara. Stvaran je ogroman profit, kojim je duvanski lobi iz Amerike finansirao rat u Jugoslaviji.

Ima i onih koji misle da ovog švercerskog posla ne bi bilo, a time ni rata u Jugoslaviji, da je Milošević dozvolio da "Filip Moris" privatizuje Industriju duvana Niš. U taj posao sa švercom cigareta bili su uključeni vojna služba bezbednosti, Služba državne bezbednosti, vojno preduzeće "Jugoimport SDPR", vojni i civilni saradnici tajne policije, čak i ugledni biznismeni, lekari, trgovci iz Švajcarske. U medijima su pominjana neka imena poput Vučurevića, Sekulića, Radovanovića i Subotića. Mnogi ljudi su u Beogradu mnogo zarađivali i na ratu i na cigaretama. Džakovi para odlazili su na Kipar, u Kipar popular banku.

Milošević se ponašao kao vatrogasac, a ne kao vladar. Gasio je političku vatru i ratne požare, a nije gradio sistem zaštite protiv propasti naroda i države.

ČUVENI bankar Borka Vučić me je pozvala 1995. godine da joj pomognem da odblokira četiri milijarde dolara jugoslovenskog profita koji je ležao u američkim bankama. Bio je to novac zarađen na izvozu oružja, automobila, hrane i filmova u SAD. Pričala mi je u više navrata da Slobodan Milošević i Mirjana Marković kontrolišu 47 milijardi maraka državnih para. Procenila je da je rizično da taj novac leži u državnom trezoru i državnim bankama, pa je planirala da ga prebaci na Kipar, a odatle u Srpsko-rusku banku, koju bi otvorila u Moskvi. Ima i danas javnih ličnosti, čak i onih koje su bile na visokim funkcijama, koje tvrde da je Borka Vučić ubijena 2009. godine jer je znala gde se nalazi skriveni novac koji je porodica Milošević iznela iz zemlje. Ubili su je Miloševićevi naslednici iz DOS. Ne znam da li je uspela u tome da otvori banku u Rusiji i tamo skloni srpske, državne pare, ali znam da se u Moskvu sklonila dr Mirjana Marković. I to nije bilo slučajno.

Milošević nije bio ni srpski ni američki čovek. On je bio komunista, čovek bez nacionalne svesti, bez vere i crkve. Interesovali su ga samo novac i politička moć. Odrekao se Srba u BiH i Srba u Hrvatskoj da bi lakše prigrabio imovinu Jugoslavije i učvrstio vlast u SRJ.

SLOBODAN Milošević je Amerikancima obećao još 1992. godine da će da privatizuju čitavu Jugoslaviju i Srbiju, ali se uplašio da će gubljenjem kapitala izgubiti vlast, pa je odustao od tranzicije. Prevario je Amerikance.

Kasno je shvatio da NATO služi Americi i Evropi da štiti kapital i investicije multinacionalnih kompanija bilo gde na svetu. Kada je Sloba odbio taj plan investicije novog svetskog poretka od 70 milijardi dolara u SRJ i Srbiju, NATO je nas Srbe bombardovao punih 78 dana.

SRBIJA POSTAJE KOLONIJA

ZBOG nerazumevanja tokova svetske politike i ekonomije Slobodana Miloševića, Mirjane Marković i njihove klike, srpski narod je vojno i politički poražen 1999. godine. NATO je bombama punjenim osiromašenim uranijumom ubio i ranio na hiljade ljudi. Zagadio je srpsku zemlju toliko da naši ljudi i danas umiru od opasnog uranijumskog zračenja i kancera.

Srbija je pretvorena u koloniju koja se komada i pljačka kroz, ovog puta, kriminalnu privatizaciju od ljudi koji su se obogatili na ratu i državnom krijumčarenju.