Tajna preobraženja života

KROZ celu našu istorijsku prošlost i bližu i dalju, prepunu mnogobrojnih iskušenja, stradanja i izazova, krsna slava je pokazala svoju snagu i žilavost u borbi za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta našeg naroda. Kao i za epsku narodnu pesmu, može se i za slavu reći: Slava nas je održala njojzi hvala. Krsna slava predstavlja i najdivniji izraz pravoslavne vere koja je duboko ukorenjena u narodnoj duši i tradiciji. Ona je naročito versko i duhovno obeležje našeg naroda po kome se Srbi prepoznaju među mnogobrojnim hrišćanskim narodima Istoka i Zapada. Zato Srbi sa pravom ponosno pevaju: Niko nema što Srbin imade, Srbin ima svoju krsnu slavu...

Biblijski ukorenjena svojim poreklom, krsna slava je bila ognjeni stub na svim bespućima i Nojeva lađa koja je naš narod spasavala od potopa moćnih religija i kultura čiji su se interesi i uticaji ukrštali na ovom raskršću i kopči kontinenata i civilizacija, koje su često ognjem i mačem surovo kidisale na ove prostore. Višestruko je korisno i značajno postavljanje ove teme u centar i maticu verskog i društvenog života baš u ovom trenutku kad se nalazimo na pragu formalnog prijema u široke prostore velikog sveta i kada smo sa razlogom suočeni sa mnogobrojnim nedoumicama koje često izazivaju pojedinačne i svenarodne strahove i traume. Krsna slava može biti veliko ohrabrenje i podstrek za čvršći i odlučniji korak ka svome mestu među narodima Evrope i sveta koje nam nesumnjivo pripada.

ŽIVIMO u epohi velikih iskušenja, izazova i očekivanja. Savremeni čovek, koji je u nevolji, žudi za Crkvom budućnosti, koja će ponuditi punoću otkrovenja i spasenja. Koja će pokrenuti duhovnu i moralnu obnovu. Tajnu preobraženja života. Liturgijsku obnovu. Krsna slava u našem hrišćanskom narodu kao produžena liturgija, poseduje tu evharistijsku snagu sjedinjenja ne samo sa Hristom nego i sa svetom i sa svim ljudima u svetu. Ona je snažna i zdrava mladica nabujala iz zdravog hrišćanskog svetosavskog korena, puna života, vitalnosti i duhovnih potencijala.

Ništa iz našeg detinjstva, od najranijeg pamćenja, nije tako duboko urezano i sačuvano u najlepšem sećanju kao krsna slava u roditeljskom domu. Od najmanjih nogu, osećamo i doživljavamo svečarsku atmosferu u kući za našu krsnu slavu, sa podjednakim uzbuđenjem i osećanjem svetinje, kao crkvenu službu u hramu za Božić, Vaskrs i ostale praznike tokom godine. I odnos prema deci o ovim praznicima je poseban. Za slavu roditelji kupuju nova odela, "da ponove" decu. To isto čine kad ih vode u hram na pričešće. Krsna slava i služba u hramu za svakoga od detinjstva je uvek jedno isto.

Zato svim pravoslavnim hrišćanima, besmisleno deluje tvrdnja da krsna slava može imati bilo kakve veze sa nečim drugim osim sa našom pravoslavnom verom i svetinjom hrišćanskog hrama. Naročito zbog toga što sve crkve i manastiri na širokim prostorima pravoslavnih srpskih zemalja imaju svoju krsnu slavu. Razne teorije o poreklu krsne slave od mnogobrojnih etnologa, sociologa i raznih ideologa, onima koji slave krsnu slavu, izgledaju površne, nedorečene, neuverljive i tendenciozne. A one ideološke, odnosno marksističke, uobičajeno deluju zlonamerno i maliciozno.

CRKVA je pupčana vrpca koja srpsku decu širom celoga sveta veže sa bićem svoje majke Crkve i otadžbine. To isto važi i za krsnu slavu. Krsna slava hrani, brani i čuva srpski pravoslavni narod na svim meridijanima i kontinentima, ma gde živeli. Nigde se sa toliko ljubavi, nežnosti, radosti i duhovnog ushićenja ne slavi krsna slava kao kad je čovek daleko od svog zavičaja i svoje otadžbine. Slaveći krsnu slavu Srbi oživljavaju svoja sećanja na domaće ognjište, na rodni kraj, na rodbinu i prijatelje i sve najdraže uspomene koje su poneli iz zavičaja. Svečari skoro realno i fizički dožive osećaj kao da su u svom zavičaju. Na zidu ikona sveca, pred njom upaljeno kandilo i slavska sveća, kolač, žito i vino, setni miris bosiljka i tamjana... Vredne domaćice i domaćini u srpskim narodnim nošnjama, srpske svečarske pesme i zdravice, potpuno ožive sećanja i uspomene, tako da se često u tim trenucima ljudi trgnu i zapitaju gde su, i gde se nalaze. Da li su u svojoj Srbiji ili dalekom Čikagu, Sidneju, Novom Zelandu, Johanesburgu, Londonu... Jer šta je otadžbina? Otadžbina je, pre svega, naš divni narod, koji je tako smišljeno i nežno ukrasio hrišćanske praznike i ulepšao ih naročitim dirljivim i krasnim običajima kao vezenu dolamu. Često na srpskim krsnim slavama budu prisutni i stranci, pripadnici drugih naroda i vera. I njima, koji sve to dovoljno i ne razumeju, često zasija oko i zaigra srce pred lepotom i svetinjom naše krsne slave. Zato je duboko istinit smisao sadržaja i poruke stiha naše poznate narodne pesme:

Niko nema što Srbin imade

Srbin ima svoju krsnu slavu,

Krsnu slavu, Svetitelja Savu.

SAMO se Božić i Vaskrs, kao najveći hrišćanski praznici, i Sveti Sava kao versko-nacionalni praznik tako svečano i radosno proslavljaju među pravoslavnim Srbima širom celoga sveta. Naše stare porodice u dalekom svetu, koje su skoro zaboravile jezik, krsnu slavu čuvaju i poštuju, i sve narodne običaje vezane za nju do najsitnijih detalja. Za krsnu slavu bi se sa pravom moglo reći kao i za narodnu pesmu: "Haj, što Srbin jošte živi, kraj svih zala, slava ga je održala, njojzi hvala." Jer šta je održalo našu veru tokom golgotskih vekova u našoj prošlosti, ako ne krsna slava? Ona je so duhovnog života našeg naroda. Svega su se Srbi kroz istoriju manje ili više odricali, mnogo šta poricali, mnogo toga zaboravljali, ali krsna slava je bila i ostala kao veliki i blistavi svetionik na pučini, kompas i orijentir u najtežim burama i stradanjima kroz našu istoriju.

SUŠTINA NAŠE VERE

INTERESANTNO je da u školskim programima i udžbenicima naših bogoslovija i Bogoslovskog fakulteta nema mnogo govora o krsnoj slavi. U bogoslovskoj školskoj nastavi nema nijedne lekcije o ovom, tako važnom, događaju u crkvenom životu našeg naroda, što neupućenima može delovati vrlo čudno. Naime, nekako se podrazumeva da iz svega onoga što mladi bogoslovi uče o našoj veri, izvire poreklo i smisao krsne slave. Jer u slavljenju Boga (a to je naziv i smisao krsne slave) nalazi se suština naše vere i bogoslovlja. Zato se tragovi i poreklo krsne slave spontano prepoznaju na prvim stranama Biblije. Jer šta je prvo biblijsko žrtvoprinošenje braće, sujetnog Kaina i pravednog Avelja, nego izvor i nagoveštaj slave. Jer žrtva se prinosi u slavu Boga. Čuveno biblijsko Avramovo gostoljublje je najupečatljivija ikona krsne slave. I tako redom kroz celu Bibliju do Velikog četvrtka i Tajne večere, odnosno, prve i večne Svete liturgije.