Čuvajmo krsnu slavu, ona čuva nas

RADOST praznika na dan krsne slave otvara srca i duše cele porodice. Zato su vrata na dan krsne slave širom otvorena, za zvane i nezvane goste. Jedan od fenomena krsne slave kod pravoslavnih Srba je i nezvani gost. Po narodnom verovanju nezvani gost predstavlja veliku radost. On ima višestruku poruku. Naš narod veruje da njega Bog šalje i da on simbolizuje samoga Hrista. To je "putnik namernik" koji je praslika Hrista ili samoga svetitelja koji se slavi, i zbog toga se njemu ukazuje posebno gostoprimstvo. On je dobrodošao kad god došao. Otuda i narodna izreka: "U Boga poznika nema". Zadivljujuće je kako naš narod duboko poima smisao krsne slave i naše vere, zato poštuje svoju crkvu i svoje duhovne pastire, svoje hramove, a osobito svoje manastire koje smatra učiteljima i ognjištima svoje vere.

Fenomen nezvanog gosta nije nikakvo vanhrišćansko nasleđe ili tradicija. Naprotiv, to je drevno judeohrišćansko predanje iz starozavetne istorije kada su Jevreji na svojim verskim porodičnim slavljima ostavljali jedno prazno mesto i jednu praznu čašu za proroka Iliju koji će doći. Po našem hrišćanskom tumačenju to je simbolika nezvanog gosta.

SRBI su po prirodi druželjubiv i gostoljubiv narod. Skoro svaki svečar ima veliki broj rodbine i prijatelja. Kuće i stanovi bivaju često pretesni da prime i ugoste sve zvanice na slavi. Zato pojedine porodice iz praktičnih razloga slave slavu u iznajmljenim salama restorana i kafana. Postavlja se pitanje koliko je to u duhu naše pravoslavne vere i srpske narodne tradicije?

Krsna slava je prvenstveno porodični praznik i svetinja domaćeg ognjišta. Tradicija u našem narodu je da se slavi u svome domu, naravno, ako ne naiđu nekakve nepredviđene i nepovoljne prilike i okolnosti. Razume se, nema svako veliki i prostrani stan ili kuću da primi veći broj gostiju, ali sa malo dobre volje sve se može u redu i miru obaviti. Otuda potiče i ona narodna izreka: "Ako gosti nisu besni, kuća nije tesna." Nije prikladno slaviti krsnu slavu u restoranima uz glasnu muziku, mikrofone i pojačala. To je verski i duhovni događaj i treba ga proslavljati "u duhu i istini" u tišini i dubini "klijeti" svoje duše i svoga doma. Kafana i restoran nisu podesna mesta za to. U krajnjoj nuždi ako se baš mora, zbog velikog broja gostiju, onda obred rezanja slavskog kolača, treba obaviti u domu, u užem krugu porodice i gostiju, a gozbu nastaviti u restoranu. Ali i tamo treba da gori sveća pred ikonom. Goste najpre poslužiti žitom, kolačem i vinom, kao u domu.

U OVOM vremenu teške ekonomske krize i narastajućeg siromaštva, pojedine porodice dovode u pitanje slavljenje krsne slave pod izgovorom da je to skopčano sa velikim troškovima. Zato se nameće logično pitanje: Šta je slava?Molitveni i bogoslužbeni čin ili gozba? Odgovor je nedvosmisleno jasan. Osnovni elementi slave su: slavski kolač, vino, sveća, ikona svetitelja i žito koje sveštenik osvećuje u hramu na dan slave ili u domu prilikom lomljenja slavskog kolača. Pre toga, na nekoliko dana pred slavu, sveštenik osvećuje slavsku vodicu u domu. Gozba i sve ostalo je ostavljeno na volju domaćinu, ali nije neophodno.

Mora se čuvati svetinja krsne slave. Ona je najbolja škola naše vere i najubedljivija veronauka. Kroz celu našu prošlost krsna slava je imala prosvetiteljsku ulogu i bila je jedini katihizis u verskom životu našeg naroda. Narod se okupljao na slavama, molio se Bogu, lomio slavski kolač, produžavao predanjsko pamćenje o životu svetitelja koga je slavio, ugledao se na njega i po njemu stvarao svoje životne uzore u veri. Jer šta je vera? To nije naučna teorija, akrobatika teoloških reči i pojmova, ili virtuelna zamisao nekakvog nestvarnog i neostvarivog života. Sveti vladika Nikolaj piše: "Život, život, život, najčešće ponavljana reč u Novom zavetu, jeste visoki tenor Novoga zaveta, glavna struna na hrišćanskoj harfi psaltiru. Sve druge vrednosti ništavne su prema životu, ali životu kvalifikovano dobrom. Jer grešan život jeste najveća mrlja na svekolikoj tvorevini Božjoj."

CEO hrišćanski etos treba da poseduje misionarsku i prosvetiteljsku dimenziju. To se ostvaruje kroz mnogobrojne vidove svedočenja. Najpre kroz Svetu liturgiju koja je ikona carstva Božjeg. Samim tim kroz krsnu slavu koja je ikona liturgije. Savremeni hrišćnin i savremeno hrišćanstvo moraju imati eksplozivnost jevanđelja. Stalni i istrajni podvig svedočenja i žrtve. Požrtvovani rad do poslednje kapi krvi i znoja na preobražaju sebe i sveta oko sebe. Duboko je istinita ona definicija Boga koju je izrekao Umberto Eko: "Bog nije imenica, nego glagol. Večno delanje".

Krsna slava je izuzetna prilika za istinsko hrišćansko svedočenje i pastirski rad. Sveštenik za slavu ulazi u svaki dom. U porodici vlada uzvišeno svečarsko raspoloženje. Duše se otvaraju za blagodatna dejstva kao cvetovi u proleće. Sveštenici bi trebalo više da iskoriste ovu priliku i da bar donekle izađu u susret našim vernicima među kojima se oseća narastajuća duhovna glad i žeđ za verskim saznanjima. Krsna slava je izuzetna prilika za prosvetiteljski i pastirski podvig.

KRSNA slava je, kao što je rečeno, odigrala veliku ulogu u našoj daljoj i bližoj prošlosti. Ima veliki duhovni značaj i u našem vremenu. Postavlja se pitanje šta krsna slava može značiti u vremenima koja su ispred nas? Naime, naš narod se nalazi danas na pragu ulaska u Evropsku uniju i široke prostore velikog sveta. Neki evroskeptici sa zebnjom ističu da će naš duhovni, kulturni i nacionalni identitet biti ugrožen pri susretu sa kulturama i religijama velikog sveta. Može li krsna slava pomoći u očuvanju temeljnih vrednosti i specifičnosti našeg narodnog bića?

Ne ulaze Srbi u Evropu i svet kao siročići i kao "sirak tužni bez nigđe nikoga", kako bi rekao Njegoš. Ulaze, ili, bolje rečeno, vraćaju se gde im je mesto, kao ozbiljan istorijski narod za bogatim duhovnim i kulturnim kapitalom i nasleđem koji može obogatiti evropsku kulturu. Naš povratak treba da bude na opštu korist Evrope i sveta. Tamo je naše mesto. Veliki evropski stvaraoci učili su srpski jezik da u originalu čitaju srpske junačke pesme. Divili se našoj duhovnosti i kulturi. Slavili naše junaštvo i slobodarski duh i tradiciju. Bili su i naši saveznici u mnogobrojnim ratovima za oslobođenje Evrope i Balkana. Budimo sigurni da će se diviti i našim lepim narodnim običajima. Osobitio našoj krsnoj slavi. Ona će nesumnjivo postati važan deo evropske i svetske kulturne baštine. Zbog svog značaja i dubokog hrišćanskog i opšteljudskog smisla, krsna slava je stavljena pod zaštitu Uneska, kao svetska nematerijalna duhovna i kulturna baština prvoga reda.

Zato: čuvajmo krsnu slavu, ona će čuvati nas!

SNAGA I VITALNOST NAŠEG NARODA

Treba verovati u snagu i vitalnost našeg naroda i u njegovu odgovornost u očuvanju svojih duhovnih i kulturnih vrednosti. Bilo je težih i gorih dana u našoj prošlosti. Neuporedivo težih i složenijih od ovih sa kojima smo mi suočeni. To su bila vremena prepuna stradanja i iskušenja "kad su živi zavideli mrtvima". Pretrajali smo i preživeli. Izašli smo iz njih čvršći i snažniji. Krsna slava će svakako biti jedan od najvažnijih faktora u očuvanju verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta.