Vino je simbol nevine Hristove krvi

Dr Ljubomir Ranković

11. 11. 2016. u 17:27

U nekim krajevima žito se nosi u crkvu na osvećenje, a domaćin reže kolač kod kuće sa ukućanima i prijateljima koji izgovaraju: Domaćine, seci kolač, srećan ti bio orač i kopač!

Вино је симбол невине Христове крви

OBRED rezanja slavskog kolača i osvećenja slavskog žita:

Kolač i žito se na dan slave donose u crkvu na osvećenje. U pojedine domove ukoliko sveštenik može da stigne, a koji to izričito žele, dolazi sveštenik i u njima osvećuje žito i reže slavski kolač. Kada sveštenik prereže kolač i prelije vinom, onda svi ukućani sa domaćinom na čelu učestvuju u okretanju slavskog kolača uz pevanje crkvenih pesama. Onda sveštenik lomi kolač sa domaćinom. Ako se kolač okreće i lomi van stola, domaćica na pod prostire manji beli čaršav ili veću salvetu da bi se pokupile mrve od kolača, jer bi bio greh da padnu na pod gde se gazi nogama.

DIZANjE slave:

U nekim krajevima se samo nosi žito u crkvu na osvećenje, a domaćin reže i lomi kolač kod kuće sa svojim ukućanima i prijateljima. Taj svojevrsni narodni svešteni obred se u narodu naziva "dizanje slave". On se vrši na sledeći način:

Svi prisutni se okupe oko stola na kome je slavski kolač, žito, sveća i vino u čaši, muškarci poskidaju kape, i ustanu. Domaćin se prekrsti, pomene Boga i svetitelja koga slavi, celiva slavsku sveću i upali je. Onda dolibaša (gost koji stoji u prednjem čelu, obično stariji i otmeniji gost), prekrsti se, okadi ikonu, kolač, žito, sveću i domaćina, predaje mu kadionicu, i on okadi sve prisutne koji se kako koga kadi klanjaju i pobožno krste. Dolibaša, zatim, u dubokoj pobožnosti, i domaćinskoj ozbiljnosti, redom izgovara "Dizanje slave":

"U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

- Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja, i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše, kao što mi opraštamo dužnicima našim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zla.

- Sastali smo se, braćo i sestre, da se setimo tvrde slave časne i nebesne: Gospoda Boga, svete Živonačalne, Jednosušne i Nerazdelne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha, Najvećeg Imena i slave koja može da pomože.

- Molimo se Svetoj Živonačalnoj Trojici: Ovo da kažemo za Blagog Hrista i Časnog Krsta: Blagog Hrista koga verujemo i Časnog Krsta kojim se krstimo, da se Časnim Krstom prekrstimo i Gospodu Histu zamolimo. Gospode Hriste i Časni Krste pomozite nama molimo se vama.

- Da se zamolimo i poklonimo Presvetoj Bogorodici, Hrišćanskoj zaštitnici; mi se molimo njoj, a ona Sinu svom Isusu Hristu, za sve pravoslavne hrišćane širom celog sveta, a naročito za nas i našeg domaćina.

- Kako rekosmo dobro rekosmo; ovo da kažemo i za dva dana odabrana, Svete Petke i Svete Nedelje. Svete Petke Hristova Raspeća i Nedelje Hristova Vaskrsenja, koji nama često dolaze. Mi se njima molimo i poklanjamo. Sveta Petko i Sveta Nedeljo, pomozite nama i našem domaćinu.

- Ovo da kažemo za sviju lepih krasnih hrišćanskih imena koje pravoslavni hrišćani slave od istoka do zapada i od severa do juga. Ako ih ne možemo sve po redu pobrojiti, koji je mlađi koji stariji, možemo im se svima pomoliti i pokloniti: Gospode Hriste i sva lepa krasna hrišćanska imena, pomozite nama i našem domaćinu.

- Molismo se svima lepim krasnim hrišćanskim imenima i pomoće ako Bog da, ovo da rečemo za domaćina slave (ovde pomenuti slavu koja se toga dana slavi) koga naš domaćin slavi i služi svećom i liturđijom, njega sveti (opet reći ime slave) darovao svakim dobrim blagom i darom.

- Ovo da kažemo za tri Božja mira bez kojih se ne može: belice pšenice, vinove lozice i pčelice. Da nam rodi u polju belica pšenica, u brdu vinova lozica, da se rojči i parojči pčelica, muške i ženskeglave koje o njima radile žive i zdrave bile.

- Kako rekosmo dobro, rekosmo. Ovo da kažemo za kolača i lomača, Kolač lomiti Bogu se moliti i od Boga svako dobro dobiti."

U selima se dodaje još i ovo: "Domaćine, seci kolač; srećan ti bio orač i kopač!" i "Vlat k'o u dolibaše vrat."

Ovu divnu narodnu molitvu, koja se izgovara prilikom rezanja slavskog kolača, u valjevskom kraju, zabeležio je prota Živko Todorović, sveštenik lelićski i valjevski. Na isti način može se lomiti kolač u celom našem narodu, tamo gde sveštenik nije u stanju da stigne.

REZANjE kolača:

Dok dolibaša izgovara ovu molitvu, prisutni gosti stoje i krste se zajedno sa dolibašom pri završetku svakog odeljka molitve. Kad se završi molitva, domaćin uzima kolač, preseče ga unakrst (krstoobrazno) odozdo i onda sa jednim od gostiju, koji stoje uz dolibašu, obično to bude najstariji, najdraži gost ili prijatelj, srodnik ili komšija, lomi kolač na sledeći način: "Dolibaša" vinom prelije centar kolača. Domaćin i gost okreću kolač, onda srknu malo vina sa kolača, najpre domaćin, a onda njegov gost, poljube se i kažu: "Hristos!" Onda dolibaša prelije vinom centar kolača i dva pečata, levo i desno. Domaćin i gost okreću kolač, onda stanu, zatim gost, pa domaćin, srknu sa prelivena tri pečata i govore: "Hristos, posred nas!" Ponovo okreću kolač, a dolibaša prelije sad ponovo kolač, počev od centralnog pečata krstoobrazno sva četiri slova (pečata). Domaćin i gost srknu vino sa pečata, celivaju se i govore: "Hristos, posred nas, na vekove amin, i dogodine u zdravlju i veselju! Gosti svi govore: Amin, Bože daj." Onda lome kolač. Kad se kolač izlomi, gost deo kolača iz leve ruke spušta na sto pored sveće i žita, a četvrtinu kolača iz desne ruke podiže visoko, blagosilja i predaje domaćici. U nekim krajevima, domaćica prinosi sito pokriveno belim peškirom ili salvetom u kojoj se nalazi dar za dolibašu i gosta koji je lomio kolač. Gost spušta četvrtinu kolača u sito i govori: "Vlat k'o u dolibaše vrat." Domaćica dariva dolibašu i gosta obično jabukom, nekim slatkišem, košuljom ili nekim drugim prikladnim poklonom.

GOSTI za to vreme stoje, onda se poslužuju žitom koje je osvećeno u crkvi. U nekim krajevima gosti se služe i vinom. Vino se sipa u čašu, pa najpre domaćin, pošto se prekrsti, pomene Boga i svetitelja koga slavi, otpije jedan gutljaj. Onda se svi na isti način posluže po stareštvu, od najstarijih do najmlađih. Kad se deca služe, njima dolibaša dosipa vino u čašu "da porastu".


SVETI KOZMA I DAMJAN - VRAČEVI Slavi se 14. novembra

Bessrebrenici i čudotvorci rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine pa su koliko svojim znanjem i veštinom, toliko i imenom Gospoda pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmednim vračima, tj. besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest: badava primiste, badava dajite (Mt. 10, 8), a nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju, da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, u stvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije