Nikitu Hruščova opila Jovankina lepota

NIKITA Hruščov nosio je tamno odelo, loše skrojeno, s medaljama iz Drugog svetskog rata na reveru, i uvek izgužvan šešir. Bio je vidno nervozan. Tog 26. maja 1955, odmah po sletanju u Beograd uradio je nešto do tada nezamislivo - izvinio se Josipu Brozu Titu za kampanju koja je organizovana protiv jugoslovenskih drugova. Time je prvi čovek SSSR stavio tačku na hladni rat s Jugoslavijom, započet posle Brozovog "ne" Staljinu.

Očevici susreta Tito-Hruščov tvrdili su da je nadmoć jugoslovenskog maršala bila više nego očigledna. U savršenom belom sakou, poput "američkog milijardera koji se smilovao da primi starog ratnika", kako su primetili pojedini mediji godinama kasnije. Dvojica komunističkih lidera bila su u vreme tog susreta skoro vršnjaci - Titu je bilo 63, a Hruščovu 61 godina. Sovjetski vođa je, pak, delovao mnogo starije. Tito je prihvatio pruženu ruku, i politički rat koji je sedam godina potresao komunističku Evropu je završen.

TITO i Hruščov su se zagrlili i poljubili, kao što je bilo predviđeno protokolom. Nikita je objašnjavao da su rukovodioci sovjetske partije preispitali kampanju koja je pokrenuta protiv Jugoslavije i utvrdili da su optužbe nepravedne i lažne, konstruisane na lažnim dokumentima narodnih neprijatelja.

Posle druženja i razgovora u Beogradu, gde je gostu iz Moskve priređena i svečana predstava u Narodnom pozorištu, Hruščov i Tito, u društvu supruga Nine Petrovne i Jovanke, ali i Aleksandra Rankovića, krenuli su na turneju po Jugoslaviji. Titograd, Cetinje, Kotor, Dubrovnik, Split, Brioni... Hruščov je poveo celu familiju, pored žene i sina Sergeja, tu su bile i snaha Galina i kćerka Jelena. Održao je vatreni govor o socijalizmu radnicima splitskog brodogradilišta, plovio "Galebom" duž hrvatske obale, a novine su pisale o tome kako su ga pri ulasku u šibensku luku pozdravljale hiljade ljudi, dok su morem krstarili mnogi čamci i jedrilice.

NA BRIONIMA su im se pridružili Vladimir Bakarić, Veljko Vlahović i Mika Špiljak. Godinama kasnije, nemački list "Špigl" pisao je da je vođa Sovjetskog Saveza gajio velike simpatije prema Jovanki Broz, koja ga je prilikom prve posete Jugoslaviji "opila svojom lepotom". Druga Hruščovljeva "ljubav" bila je šljivovica.

- Na ostrvu Brioni, šef Kremlja, opijen toplinom noći i od nekoliko čašica šljivovice, pokušao je da poljubi u usta atraktivnu drugaricu. Posle neuspelog napada, pozvao je stručnjaka za trgovinu Mikojana i glasno izneo svoj šaljivi zahtev: "Insistiram na tome da se u naš novi ugovor o trgovini sa Jugoslavijom ubaci klauzula u kojoj će stajati: ugovor nema nikakvu važnost ukoliko maršal Tito ne pristane da svoju suprugu zameni za suprugu Nikite Hruščova, člana predsedništva Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza" - navodi list.

Nakon što je otopljen led u jugoslovensko-sovjetskim odnosima, Hruščov je već godinu kasnije, u septembru 1956. godine, došao na odmor na Brione, praktično u privatnu posetu Titu. Sovjetski lider dolazak je iskoristio i da pridobije Jugoslaviju za pun povratak u blok socijalističkih zemalja.

Tito ga je tada vodio i u lov u Belje, gde mu je priredio lovačko krštenje, "ritual" sa dva štapa.

HRUŠČOV je u Jugoslaviju došao još jednom, na dve nedelje, 1963. godine. Neformalni deo posete obuhvatio je, između ostalog, pečenje praseta na ražnju i ćaskanje uz logorsku vatru na imanju u Dobanovcima, a Nina i Jovanka obišle su Vojni muzej na Kalemegdanu. Zatim su dve delegacije otišle u Skoplje, a odatle na Cetinje, u Kotor, Dubrovnik, na Brione, u Poreč, obišle su i Postojnsku jamu, Ljubljanu, Brdo kod Kranja, Zagreb... Supruga Nina obišla je Meštrovićevu galeriju u Splitu, pulsku trikotažu "Olga Ban". U Velenju je Hruščovu priređena i pionirska priredba na stadionu.

Još jedan moćni sovjetski lider koji je posećivao Tita bio je Leonid Brežnjev. On je sa suprugom Viktorijom došao 24. septembra 1962. godine u dvonedeljnu posetu Jugoslaviji. Sa suprugama su, između ostalog, posetili dom za nezbrinutu decu "Moša Pijade", išli u Kragujevac, gde su održali miting u "Crvenoj zastavi", lovili jelene u Belju...

Tito i Brežnjev odaju poštu poginulim crvenoarmejcima

U Puli su razgledali Arenu, Avgustov hram, bili na izletištu Zlatne stijene, u Zagrebu se gostili u kafani "Neboder"... U Gornjem Milanovcu, Brežnjev i Tito prisustvovali su svečanoj sahrani posmrtnih ostataka poginulih crvenoarmejaca za vreme rata u Jugoslaviji, položili vence i održali govore.

BREŽNjEV je ponovo došao 1966, kada je u "turneju" uvršćen i lov na fazane i divlje patke u Dobanovcima. Opet je posetio SFRJ u septembru 1971. Tokom ove posete Tito i Brežnjev su, posle susreta u Belom dvoru i prijema u zgradi SIV-a, otišli u lov na muflone u Karađorđevu. Brežnjev je kući u Moskvu odneo trofej muflonskih rogova.

To nije bio jedini vredan poklon koji je dobio sovjetski lider. U Jugoslaviju je poslednji put došao 1. jula 1976. Tom prilikom Tito mu je darovao "zastavu 101", a razgovarali su u Belom dvoru, vili u Dobanovcima, na Brdu kod Kranja...

Treća velika ruska politička ličnost koja je posetila Jugoslaviju bio je Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik Sovjetskog Saveza. Poseta Gorbačova SFRJ počela je 14. marta 1988. i trajala je pet dana, što je bila njegova do tada najduža poseta stranoj zemlji.

ŽURKE U KARAĐORĐEVU

BREŽNjEV je voleo da provodi vreme s Titom u Karađorđevu. Njih dvojica su bili slične duše: voleli su lov, ribolov, votku, masna i jaka jela, muziku... Brežnjev je obožavao da se vozi sankama. Te sanke su od specijalno rezbarene tisovine pravile naše poznate drvodelje. Bile su obložene sicevima i bačkim ćilimima, tako da je obojici bilo veoma udobno u njima. Tri konja lipicanera vukla bi sanke, a oni su uživali u zimskoj idili, uz lavež lovačkih pasa.

"Žurke" Brozovih i Brežnjevljevih znale su da potraju do zore, uz obaveznu svirku Cigana i bačkih tamburaša, koji su često izvodili i ruske romanse, što je Rusa izuzetno veselilo.

Brežnjev je bio, i do kraja ostao, veliki Titov prijatelj, što je dokazao i kad mu je, iako bolestan od neizlečive bolesti, došao na sahranu.