Gadafi hteo da jaše ždrepca

KADA se Beograd 1961. godine pripremao za prvi samit Pokreta nesvrstanih, trebalo je izvršiti obimne pripreme kako bi primio i smestio lidere, članove delegacija i novinare. Za dva meseca renovirano je oko 350 ugostiteljskih objekata, među kojima i svi tadašnji hoteli.

Kako su zabeležili hroničari, tada je porušeno više nehigijenskih naselja u vidokrugu učesnika konferencije čiji su stanari smešteni u nove stanove na Banovom brdu.

Izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod i kanalizacija, kao i ulično osvetljenje. Na Terazijama i drugim trgovima pojavile su se prve svetleće reklame. Ceo projekat vodio je lično gradonačelnik Beograda Milijan Neoričić. Prva osnivačka konferencija održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine u zgradi Narodne skupštine, koja je za tu priliku bila posebno preuređena.

NA SAMITU su učestvovali šefovi država i vlada 25 vanblokovskih zemalja, većina iz Afrike i Azije i dve evropske: Avganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.

Prisustvovali su i predstavnici 40 oslobodilačkih i antikolonijalnih pokreta. Tri južnoameričke zemlje - Bolivija, Brazil i Ekvador - bili su u ulozi posmatrača.

Na samitu je u centru pažnje bila "velika četvorka": predsednici Indije Džavaharlal Nehru, Indonezije Sukarno, Egipta Gamal Abdel Naser i Jugoslavije Tito. Oni će u godinama koje će uslediti igrati značajnu ulogu u Pokretu, sve do njihovog odlaska s političke pozornice.

Pokret nesvrstanih, koji je privukao većinu zemalja, bio je osnovan kao front "trećeg sveta" protiv dominacije dvaju vojnih blokova: zapadnog NATO i istočnog Varšavskog ugovora. On je, bez sumnje, odigrao određenu ulogu u oslobođanju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila, kao i u borbi za smenjenje jaza između bogatog severa i siromašnog juga, ali istoričari tek treba da ocene njegove stvarne domete.

MASA Beograđana stajala je nasuprot Skupštine, ispred Pionirskog parka, i pratila dolazak delegacija, prepoznavala vrlo visokog Modiba Keitu, arhiepiskopa Makariosa, cara Hajla Selasija, Nehrua u tradicionalnom, skromnom odelu, jedinu ženu na skupu Sirimavo Bandaranaike....

Na ulasku u grad bio je, na nekoliko jezika, ispisan i nezvanični moto konferencije - "Svi ljudi sveta hoće mir".

Goste iz inostranstva, uz sve državne počasti, dočekivao je Tito, a posle uobičajenog ceremonijalnog intoniranja državnih himni i smotre počasnog gardijskog bataljona, lideri zemalja trećeg sveta odvezli bi se u svoje rezidencije prolazeći kroz ulice Beograda, gde ih je mnoštvo sveta pozdravljalo.

Na velikom ulaznom portalu u grad stajao je amblem beogradske konferencije visok 15 metara. Na Topčiderskoj zvezdi bio je postavljen triangl, simbol osnovnih ideja konferencije - mir, nezavisnost i ravnopravna međunarodna saradnja.

U ČAST održavanja konferencije otvoren je Park prijateljstva na Novom Beogradu, na ušću Save u Dunav, koji je bio zamišljen kao simbol prijateljstva među narodima, a očekivalo se da će šefovi država zasaditi platane u dugom nizu koji će činiti Aleju mira.

I Kalemegdan je bio noću osvetljen, kako bi gosti u potpunosti uživali u siluetama drevne beogradske tvrđave. U Pionirskom parku, prekoputa tadašnje Savezne narodne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine, u kojoj se održavala konferencija, uređena je Aleja nacija. Na panoima duž aleje bili su ispisani podaci i informacije o zemljama učesnicama.

Na početku šestodnevne konferencije građani su stajali u špaliru dugom nekoliko kilometara i prostor prekoputa zgrade Savezne narodne skupštine bio je ispunjen do poslednjeg mesta.

PRVOG dana Tito je u zdanju na današnjem Trgu Nikole Pašića, a ondašnjem Marksa i Engelsa, priredio svečani ručak u čast šefova i delegacija zemalja učesnica, s kojima se, na marginama konferencije, sastajao i razmatrao aktuelne političke teme.

Beogradska konferencija završena je 6. septembra, kasno u noć. Tito je ponudio svojim gostima boravak na Brionima, posle napornog šestodnevnog rada. Kada je predsednik Kipra arhiepiskop Makarios sleteo na vojni aerodrom u Pulu začula se himna Cejlona, a na jarbolu se polako dizala zastava Sudana. Nastala je opšta zbrka, a situacija je bila na granici incidenta.

Kada je Beograd, septembra 1989, ponovo bio domaćin samita Pokreta nesvrstanih, tada se u glavnom gradu Jugoslavije okupilo više od 100 delegacija i svetskih državnika.

NAJUPEČATLjIVIJI je svakako bio dolazak tadašnjeg libijskog vođe Moamera Gadafija, koji je za svoje ljude organizovao smeštaj u šatorima razapetim u blizini Sava centra. On je u Beograd stigao avionom u koji su bili utovareni šest kamila i dva rasna arapska konja.

Na ždrepcu je Gadafi želeo da jaše od Dedinja do Sava centra, od čega su ga domaćini jedva odgovorili. Osoblje koje se brinulo o vili u kojoj je Gadafi odseo žalilo se kasnije da su kamile pojele sve cveće i lišće u bašti pre nego što su odvedene u beogradski zoološki vrt. Gadafi je dao prilog od milion dolara za održavanje samita, ali nije štedeo svoju nesvrstanu braću. Žestoko ih je kritikovao zbog popuštanja pred imperijalističkim silama, završavajući svoj govor legendarnom rečenicom: "Zbogom smešni skupe!"