Srpski lift ne registruje lordove

BEZMALO svi pregovarači, medijatori, izaslanici generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i druge diplomate sa mandatom evropske zajednice pod pazuhom, dolazili su u Beograd tokom 90-ih na prve susrete sa tadašnjim predsednikom Srbije, a kasnije Jugoslavije Slobodanom Miloševićem mahom pritisnuti teškim bremenom predrasuda, koje su se mogle svesti na to da je reč o jednom rigidnom, tvrdoglavom, neobrazovanom, pa i neuljudnom političaru.

Nekadašnji ministar kulture Željko Simić, prisećajući se prvog susreta lorda Ovena sa Miloševićem, septembra 1992, navodi da je uštogljeni Englez, koji je učestvovao u pravljenju mirovnog plana za kraj rata u BiH, naglašeno aristokratskog držanja, otpočeo razgovor dosta hladno:

- Ja sam neurolog. Bavim se mozgom, zapravo, moždanim funkcijama.

- E pa, onda smo nas dvojica kolege - uzvratio je Milošević uz osmeh i tom upadicom potpuno promenio tok razgovora.

DOSKOČICA Slobodana Miloševića nije jedini primer njegovog humora tokom teških razgovora sa strancima. Prilikom jednog susreta sa lordom Karingtonom, tadašnjim predsednikom Međunarodne mirovne konferencije o Jugoslaviji, Milošević je bio malo povijen od akutnih išijalgičnih bolova, što je britanski aristokrata odmah primetio i ironično prokomentarisao da mora biti da ga je negde uhvatila promaja.

Zadržavajući lordovu šaku u svojoj i tako produžavajući rukovanje, Milošević je dodao: "Da, u pravu ste: bila je promaja, ali se plašim da bi vas lako oduvala!"

Smeh je ovladao čitavom prostorijom. Posle razgovora, Milošević ga je pozvao u svoju kancelariju na prvom spratu, otvorio vrata lifta, pustio lorda da uđe i rekao mu da pođe sam, a da će se on popeti peške.

- Gospodine Miloševiću, ne budite smešni: pođimo skupa - rekao je lord.

- U pravu ste, dragi lorde: lift vas i ovako ne bi registrovao - odgovorio je Milošević, aludirajući na lordovu krhku građu.

DOLAZILI su kod Miloševića i Sadako Ogata, međunarodni komesar za izbeglice UN, ministar spoljnih poslova Francuske Alen Žipe i britanski šef diplomatije Daglas Herd.

Ruske delegacije, na različitim nivoima, bile su skoro stalni gosti. Predstavnici Dume, šefovi diplomatija - Vitalij Čurkin, Jevgenij Primakov, Igor Ivanov - posećivali su Srbiju u turbulentnim godinama 90-ih...

Tako je juna 1994. na beogradski aerodrom, po najvećoj žegi, sleteo tadašnji ruski ministar spoljnih poslova Andrej Kozirjev. Čim je ušao u kola, na putu do Andrićevog venca, izuo je cipele i čarape. Milošević je čuo da se ruski gost žali na beogradsku vrućinu, pa mu je, dočekujući ga, rekao:

- Gospodine Kozirjev, čujem da vam je u kolima bilo pretoplo! Ovde, na sreću, imamo erkondišner!

U Beograd je 31. maja 1997. došla i tadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt. U Srbiju je doputovala iz Zagreba, gde se srela sa Franjom Tuđmanom, a razgovor sa Miloševićem trajao je tačno sat. Održala je konferenciju za novinare u američkoj ambasadi i razgovarala sa predstavnicima opozicije.

Olbrajtova je kasnije posvedočila da joj je sastanak sa Miloševićem bio najteži razgovor sa nekim predsednikom:

- Mislim da sam mu jasno stavila do znanja da se Srbija nalazi na raskrsnici - kazala je Olbrajtova, koja je posetu Beogradu nazvala "gorkom i slatkom", jer je odrasla u srpskoj prestonici.

UOČI bombardovanja NATO, u Srbiju su dolazili i američki izaslanik Kristofer Hil i izaslanik SAD za Balkan Ričard Holbruk.

Misija Holbruka, koji je u Beograd stigao 23. marta 1999, dan pred početak bombardovanja, bila je, kako je kasnije tvrdio, da ubedi Miloševića da pristane na predlog iz Rambujea. Detalji sa ovog sastanka danas su uglavnom nepouzdani. Holbruk je u jednom intervjuu izjavio da je Milošević svojim hladnokrvnim stavom izazivao rat, govoreći da je to već "gotova stvar", i da on nije imao drugog izbora nego da napusti zemlju i da znak američkim i NATO snagama za akciju. Imajući u vidu Holbrukove manire, mnogi poznavaoci tadašnjih prilika tvrde da je ova poseta bila plod medijske manipulacije, i da je Holbruk praktično došao da Miloševića obavesti da je odluka o napadu već doneta.

Nakon sastanka sa Miloševićem, Holbruk je otišao na Studio B. Novinari su ga čekali ispred "Beograđanke". Odlazeći, na pitanje šta Srbija može da očekuje, odmahnuo je rukom i rekao:

- Neka vam je Bog u pomoći.

Pravo iz Beograda otputovao je u Brisel i izvestio tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solanu o ishodu razgovora sa jugoslovenskim predsednikom. Bombardovanje je počelo sutradan uveče, 24. marta.

SRBIJU je 1999, posle bombardovanja, pohodio i sadašnji ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je tada bio ambasador Rusije pri UN. Poslednji strani državnik sa kojim će se Milošević sresti pre napuštanja vlasti bio je ruski šef diplomatije Igor Ivanov.

On je u Beograd doleteo 6. oktobra, samo dan nakon demonstracija. Sreo se sa Miloševićem, Vojislavom Koštunicom, Živadinom Jovanovićem i patrijarhom Pavlom. On je na pres-konferenciji u ruskoj ambasadi rekao kako je u Beograd doputovao po nalogu Vladimira Putina da bi "iz prve ruke dobio informaciju o razvoju situacije" i preneo stav Moskve da politička kriza u SRJ treba da bude razrešena na "civilizovan način, u okviru zakona". Sutradan je Milošević priznao pobedu Koštunice na predsedničkim izborima.

Kasnije se spekulisalo da mu je Ivanov te večeri nudio da bude prebačen u Moskvu, ali da je Milošević to odbio.

AROGANTNA VANESA REDGREJV

MALO je poznato da je početkom 90-ih, u vreme najveće antisrpske kampanje u zapadnim medijima, u Beogradu bila i britanska glumica Vanesa Redgrej, i to u političkoj, a ne u kulturnoj misiji, tokom koje se, prema svedočenjima tadašnjih zvaničnika, ponašala arogantno i nadmeno. Tadašnjni ministar informisanja, prof. Milivoje Pavlović za "Novosti" se priseća te posete:

- U Vladi smo je primili ministar kulture Đoko Stojčić i ja. Sećam se da smo pripremili obiman materijal i publikacije na engleskom o uzrocima raspada Jugoslavije. Spakovali smo i filmove o položaju Srba u Bih i Hrvatskoj i sve joj to uručili. Kasnije su mi ljudi iz obezbeđenja rekli da je sve to bacila u prvi kontejner čim je izašla iz zgrade Vlade.

SUTRA: VELIKANI U BEOGRADU POSLE 5. OKTOBRA