Vreme sećanja na slavne goste

U DECENIJAMA iza nas našu zemlju su pohodili velikani svetske nauke i kulture, a za mnoge od njih Srbija i Beograd su bili adresa kojoj su se i po nekoliko puta vraćali.

Slavni ruski pesnik Jevgenij Jevtušenko, koji je davne 1965. godine održao književno veče za koje se tražila karta više - publika ga je prekidala aplauzima dok je naizmenično sa Ljubom Tadićem kazivao svoje stihove, a među posetiocima se te večeri našla i Džeraldina Čaplin (kćerka Čarlija Čaplina) koja je ovde snimala film - vratiće se u naš glavni grad jedanaest godina kasnije.

U Srbiju će, posle prve posete 1956. godine, ponovo posle četiri godine doći i čuveni francuski filozof Žan-Pol Sartr: došao je da odgleda svoju dramu “Zatočenici iz Altone” na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a stigao je da se druži sa beogradskim intelektualcima i studentima, da se divi velikom glumcu Milivoju Živanoviću, ode u Kragujevac, pa čak i da obiđe fabriku motora u Rakovici.

Susreta sa Sartrom te 1960, koji je iz Beograda poručivao: “Blago vama, kod nas još buržuji kolo vode” - ovako se kasnije prisećao Jovan Ćirilov:

- Na večeru smo otišli u hotel “Ekscelzior”. Sartr se cele te noći udvarao Nadi Gregorić, koja je bila ružna gotovo kao i on. Kasnije me je tešila naša kostimografkinja Mira Glišić: “Vidiš kako je Milan Dedinac, koji ne važi za lepog čoveka, u stvari lep kada sedi pored Žan-Pola Sartra?”, pitala me je šaljivo.

NA BITEF su dolazili i Džulijan Bek i Džudit Malina, Piter Bruk, La Mama, Grotovski, Efros, Ljubimov, From, Markuze...

Da se ne zaborave posete velikih ljudi potrudio se Radovan Popović i u knjizi “Slavni gosti Srbije XX veka” sabrao je više od dvesta imena od svetskog značaja koja su ovde ostavila pečat.

U Beogradu je 1955. boravio i najveći vajar epohe Henri Mur, kome je ovde organizovana izložba, muzičku sezonu 1967. godine otvoriće slavni sovjetski muzičar Mstislav Rastropovič, iste godine u Domu sindikata pevaće šansonjerka Žilijet Greko, dok će 1968. sa pisaćom mašinom u koferu stići italijanski pisac Alberto Moravija.

Semjuel Beket se iz Beograda, u kome je 1958. godine proveo pet dana, kući vratio sa teglom slatkog od jagoda.

Tih godina Beograd su pohodili i nobelovci Klod Simon i Sol Belou koji se po Vrnjačkoj Banji družio sa Jarom Ribnikar, filmske zvezde Sidni Polak i Bert Lankester koji je ostao upamćen po incidentu - usred Kluba književnika u Francuskoj 7 išamaro je suprugu zbog ljubomorne scene koju mu je napravila. Još velikana filmske umetnosti dolazilo je u Srbiju, poput Orsona Velsa i i Alfreda Hičkoka.

OSTAO je zapamćen prvi dolazak filmske dive Elizabet Tejlor iz 1958. godine kada je stigla sa tadašnjim - trećim po redu - mužem Majklom Todom koji joj je priredio glamuroznu večeru u “Mažestiku”. Na nju je pozvano dve hiljade zvanica, a prostor je potpuno preuređen za tu priliku: hrana se služila na tronošcima, sa plafona su visili venci sušene crvene paprike, a na zidove je okačeno staro oružje.

A u velikoj dvorani Doma sindikata 1971. godine četiri fantastična koncerta održao je Rej Čarls, a godinu dana kasnije na beogradski aerodrom sleteće slavni dirigent Herbert fon Karajan. Sam je upravljao svojim privatnim avionom.

U Srbiji i Beogradu, između ostalih, boravili su i reditelji Bernardo Bertoluči, Miloš Forman, Nikita Mihalkov, književnici Egon Ervin Kiš, Tomas Man, Ginter Gras, Lajoš Zilahi, Ežen Jonesko, filozofi Đerđ Konrad, Žak Derida, Edgar Moren (u junu 2002)...

U POSLEDNjIH nekoliko godina sa našim piscima i ljubiteljima knjiga družili su se (i to po nekoliko puta) i čuveni norveški pisac Erlend Lu, koji je u Srbiji prvi put bio 2010, kao i Britanac Toni Parsons. On je 2014, tokom poplava, slao poruke podrške:

- Mislima sam uz veliki broj mojih prijatelja u Srbiji, koji prolaze kroz ove teške trenutke - pisao je tada Parsons na svom tviter-nalogu.

U Srbiji je letos bio i bivši predsednik Urugvaja Hose Muhika, a “najsiromašniji šef države na svetu”, o kome Emir Kusturica snima film, sreo se i sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Posetu Srbiji upravo je završio turski nobelovac Orhan Pamuk, a u Beogradu, na predavanju u SANU, pod nazivom “Ispisivanje mog sveta”, govorio je besedu koju je održao u švedskoj akademiji na uručenju Nobelove nagrade.

LjOSA U KUĆI CVEĆA

JOŠ jedan nobelovac, pisac Mario Vargas Ljosa bio je letos u kratkoj poseti Srbiji, tokom koje je u Beogradu i Novom Sadu promovisao novu knjigu “Riba u vodi”.

Na stotine Beograđana čekalo je satima ispred jedne knjižare ne bi li, bar nakratko, upoznali čuvenog Peruanca, i dobili primerak njegove knjige sa potpisom. Ljosa je vernoj srpskoj publici preneo da voli našu književnost i da je oduševljen Danilom Kišom, a posebno srpskim nobelovcem Ivom Anrdićem i knjigom “Na Drini ćurpija”.

- Nikada nisam potpisao ovoliko knjiga i nikad toliko ljudi nije poželelo da se sretne sa mnom - pričao je kasnije Ljosa o svom vremenu provedenom u Beogradu.

On je bio u Srbiji i sredinom devedesetih, a ovog puta tražio je od domaćina da poseti Andrićev muzej, Muzej istorije Jugoslavije i Kuću cveća.

KRAJ