Istorijski telefonski razgovor

DECEMBARSKI dan u Vašingtonu natapala je dosadna, uporna kiša. Ne baš prijatno vreme, ali najviši američki zvaničnici nikada neće zaboraviti taj 16. decembar 2014.

- Ferijal, sada mogu da uđu - rekao je na interkomu američki predsednik Barak Obama svojoj ličnoj sekretarici čija je kancelarija tik uz Ovalni kabinet, u čuvenom zapadnom krilu Bele kuće.

Ferijal Govaširi otvorila je vrata predsednikove radne sobe. Prvi je ušao Bendžamin Rouds, mladi zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost, koji se sa Obamom zna još iz njegovih čikaških dana, a u vreme predsedničke kampanje 2008. pisao mu je govore.

Odmah za njim je ušao Rikardo Zuniga, Amerikanac poreklom iz Hondurasa, koji u Stejt departmentu obavlja poslove u vezi sa Latinskom Amerikom, a svojevremeno je bio i šef Interesne sekcije SAD u Havani, koja je bila nešto kao mini diplomatska misija, jer SAD i Kuba više od pola veka nisu razmenjivale ambasadore. Zuniga je seo na kauč, pored Obame, a Rouds prekoputa njega.

PREDSEDNIK SAD je podigao slušalicu i zatražio da ga spoje s unapred spremnim sagovornikom s druge strane žice. Bio je to niko drugi do Raul Kastro, novi predsednik Kube, kome je taj položaj godinu dana ranije prepustio njegov slavni stariji brat Fidel, koji je pola veka bio kost u američkom grlu.

Obama je govorio dugo. Neuobičajeno dugo, kao da drži nekakav pomirljiv govor, a ne da vodi razgovor. Shvativši da je preterano odužio, Obama se u jednom trenutku zaustavio.

- Izvinite, molim vas. Malo sam duže govorio - rekao je sagovorniku.

- Ništa zato, predsedniče. Vi ste još mlad čovek. Imate još puno vremena da oborite Fidelov rekord - našalio se mlađi brat Kastro.

Raul, koji je dvadesetak minuta vrlo strpljivo slušao Obamu, imao je spreman jednako dug nastup. Na kraju, i Obama se našalio:

- Očigledno je da su vam dugi govori nešto porodično - rekao je predsednik SAD, aludirajući na čuveni maratonski govor Fidela Kastra u Ujedinjenim nacijama, uz poslovično višečasovne govorancije na proslavama povodom Kubanske revolucije.

Bio je to istorijski telefonski razgovor dvojice lidera neprijateljskih država. Ali došlo je vreme da se okrene stranica istorije i jedan od poslednjih hladnoratovskih sukoba ostavi na proučavanje istoričarima. U tome su saglasni i Kastro i Obama.

ODMAH pošto su dvojica predsednika završila razgovor, slušalice su preuzeli saradnici koji su punih 18 meseci pre toga bili tajni emisari u pregovorima. Sada je trebalo utanačiti kada će i kako to Obama i Kastro obnarodovati.

Dogovor je bio da se Obama naciji obrati narednog dana u podne, po vašingtonskom vremenu. Raul je trebalo da se Kubancima obrati jedan sat kasnije. Ni jednog ni drugog nije unapred zanimalo šta će onaj drugi reći. Oni znaju o čemu su se dogovorili.

Raul je, međutim, pribegao malom triku - odlučio je da svoje obraćanje sunarodnicima pomeri za sat unapred.

Tako su se obojica nacijama obratili istovremeno, a Amerikanci i Kubanci su govor onog drugog pratili na snimku.

- Kada sam preuzeo mandat u Beloj kući, obećao sam da ću razmotriti američku politiku prema Kubi. Ovih 50 godina zamrznutih odnosa pokazalo je da izolacija ne funkcioniše. Vreme je za novi pristup. Ukinućemo trgovinski embargo, omogućiti putovanja između dve države, kao i razmenu informacija. Doneo sam odluku o povećanju telekomunikacionih veza između SAD i Kube. Ne smemo dopustiti da američke sankcije budu dodatni teret Kubancima, kojima želimo da pomognemo. Amerika pruža ruku prijateljstva kubanskom narodu. Danas je Amerika odlučila da se oslobodi okova prošlosti, kako bi posegnula za boljom budućnošću. Podsećam da sam rođen 1961. godine, kada je Fidel Kastro došao na vlast. Vreme je da se okrene list - rekao je Barak Obama u petnaestominutnom obraćanju naciji.

- SJEDINjENE Američke Države u potpunosti će obnoviti diplomatske veze sa Kubom posle više od 50 godina - rekao je američki predsednik, nekoliko sati nakon što je Havana objavila da je oslobodila Amerikanca koji je bio u zatvoru na Kubi pet godina.

- Danas SAD menjaju odnos s narodom Kube. Počećemo normalizaciju odnosa između dve nacije i otvoriti novo poglavlje - kazao je Obama, i dodao da je državnom sekretaru Džonu Keriju rekao da odmah pokrene diskusiju sa Kubom o uspostavljanju diplomatskih odnosa, koji su u zastoju od 1961. godine. - U narednim mesecima, ponovo ćemo otvoriti ambasadu u Havani i organizovati posete na visokom nivou između naše dve vlade kao deo normalizacije odnosa - naveo je Obama.

Kubanski čelnik Raul Kastro takođe se obratio naciji putem televizije pozdravivši normalizaciju odnosa između SAD i Kube.

- Među nama ostaju duboke razlike u pitanjima ljudskih prava, spoljne politike i suvereniteta, ali moramo naći zajednički jezik na civilizovani način. Današnji dan označava početak novog velikog poglavlja u američko-kubanskim odnosima. Naravno, Amerika mora da ukine nepravedni i nezakoniti embargo nametnut Kubi - rekao je Kastro. I dodao da bi normalni odnosi te zemlje sa Sjedinjenim Američkim Državama mogli da budu uspostavljeni samo ukoliko Vašington okonča trgovinski embargo prema njegovoj zemlji, vrati vojnu bazu Gvantanamo i prekine antikomunističku propagandu prema Kubi. - Uz obnovljene diplomatske odnose, normalni odnosi između dve zemlje mogu biti postignuti uz okončanje ekonomske, komercijalne i finansijske blokade protiv Kube, povratak ilegalno okupirane vojne baze Gvantanamo na našoj teritoriji i prestanak radio i TV emisija protiv naše zemlje - rekao je Kastro.

RAZMENA ŠPIJUNA

Paket istorijskog sporazuma je uključivao i oslobađanje Amerikanca Alana Grosa, koga su kubanske vlasti 2009. uhapsile kao radnika Ju-Es-Ejda na Kubi, verujući da postavlja špijunsku telekomunikacionu mrežu. Takođe i Rolanda Sarafa Truhilja, kubanskog agenta SAD, koji je, pre hapšenja sredinom devedesetih, omogućio Amerikancima da razbiju mrežu kubanskih špijuna u Americi. Havana je pristala da oslobodi i 53 politička zatvorenika.

Vašington je pristao da oslobodi preostalu trojicu iz čuvene kubanske petorke mreže "Osa", uhapšenih 2001. u SAD.