Havana pruža ruku Vašingtonu

INVAZIJA u Zalivu svinja bila je jedna od operacija koja je nanela najveću sramotu Sjedinjenim Državama. Ideja američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera u martu 1960. godine bila je da se od kubanskih imigranata formira elitna jedinica koja bi se tajno iskrcala na Kubu i, uz podršku stanovništva, srušila Kastra!

Američka administracija je, na osnovu izveštaja CIA i uveravanja izbeglih Kubanaca u Majamiju, tzv. Maloj Havani, verovala da na Kubi postoji kritična masa nezadovoljnika vlašću Fidela Kastra.

Vruć krompir invazije pao je u ruke novom predsedniku Džonu F. Kenediju i on je operaciju koju je organizovala CIA odobrio. Međutim, čitav niz problema osujetio je američki plan i operacija je propala.

Naravno, Fidel Kastro je bio van sebe od besa, ali je još tokom akcije naredio komandantima da ne ubijaju napadače, izuzev u borbi, računajući da će njima, kasnije, moći da trguje sa Amerikancima.

SAMO pet meseci posle događaja u Zalivu svinja, Fidel Kastro je pokazao da želi da normalizuje odnose s Vašingtonom. Kako su dve zemlje prekinule diplomatske odnose i razmenjivale samo uvrede i žestoke uzajamne optužbe, trebalo je naći nekoga ko će biti posrednik između braće Kastro i braće Kenedi.

Rešenje je nađeno u ličnosti advokata Ričarda Gudvina, 31-godišnjeg pravnog savetnika u Kenedijevoj administraciji. Obe strane su se saglasile da preko njega razmenjuju poruke. Za početak, Gudvin je prve razgovore imao sa Ernestom Če Gevarom u jednom luksuznom hotelu u Montevideu, 19. avgusta 1961. godine. Če je, za razliku od Gudvina, bio raspoložen i za saradnju i za šalu. Razgovor je organizovan između dva sata ujutro i zore, kada je malo gostiju budno, odnosno malo ljudi ima oko hotela.

- Prvo bih hteo da vam (Amerikancima) zahvalim na invaziji u Zalivu svinja. Suprotno od onoga što ste očekivali, to je omogućilo konsolidaciju Kubanske revolucije - našalio se Če, a onda i izneo generalnu ideju kubanske vlasti.

- Mi želimo da živimo normalno sa Sjedinjenim Državama i moramo naći način da to ostvarimo. Ali morate znati jednu stvar - možemo razgovarati o svemu osim o promeni državnog uređenja na Kubi.

Ta Čeova izjava se sada vidi iz nedavno deklasifikovanih Gudvinovih zapisa koji se čuvaju u Nacionalnom arhivu Univerziteta "Džordž Vašington".

Ispostaviće se, mnogo kasnije, da je to pitanje državnog uređenja jedino čega se čitav niz kubanskih pregovarača čvrsto držao narednih pola veka.

ODNOSI Kube i SAD i dalje su se pogoršavali. Kastro je u zatvoru držao 1.113 komandosa koje su Kenedi i CIA poslali u Zaliv svinja, ali je bio spreman da pregovara o njihovom oslobađanju.

S predlogom da zastupa porodice tih zarobljenika, u junu 1962. godine kubanski emigrant Perez Kisnjeros prišao je advokatu Džejmsu Donovanu. Nešto ranije iste godine, Donovan se proslavio pregovorima sa Sovjetskim Savezom o oslobađanju američkog pilota Frensisa Gerija Pauersa, oborenog u špijunskoj misiji nad SSSR. Branio je Donovan i uhvaćene sovjetske špijune u SAD, te je tako stekao reputaciju čoveka koji ne beži od teških zadataka. Za Donovana špijunska veza počinje sa Rudolfom Abelom, sovjetskim špijunom koji je godinama neometano operisao unutar SAD. Ipak, Federalni istražni biro ga je napipao i uskoro je bio uhapšen i pritvoren.

Tu na scenu stupa ugledni advokat Džejms Donovan, koji, iako se ne bavi krivičnim pravom, od svoje kancelarije, a u stvari od države, dobija zadatak da brani Abela, naravno više zbog "fer" suđenja nego da bi ga zaista odbranio. Iako je Donovan nepokolebljivo profesionalan, motivisan i vešt, njegov zadatak je zapravo nemoguća misija jer je Abel zaista ruski špijun uhvaćen na delu. Svejedno, Donovan uspeva da ga spase električne stolice na zaprepašćenje cele Amerike, ali upravo taj potez će ga odvesti u istoriju, jer ubrzo nakon toga Sovjeti obaraju već pomenuti U2 i hvataju njegovog pilota. Razmena je logičan sled događaja, u pet ujutru, u maglovitom Berlinu. Kad je reč o Kubi, Donovan ne samo što je prihvatio predlog porodica uhapšenih komandosa, već je odlučio da pregovara besplatno. Naravno, o svemu je bila obaveštena i Bela kuća, koja je bila vrlo zainteresovana da Donovan "opipa" američki puls Fidela Kastra.

NEKOLIKO meseci kasnije, Donovan prvi put odlazi na Kubu. Sreo se sa Fidelom, ali je razgovor trajao tek nekoliko minuta. Ipak, to je bilo dovoljno da steknu uzajamno poverenje što je, inače, od presudne važnosti za medijatora u pregovorima. Kastru se posebno dopalo to što je Donovan na put poveo i svog sina. Dok je Bela kuća bila više zainteresovana za pregovore, CIA je i dalje predano radila na likvidaciji Fidela Kastra. Znalo se da Kastro voli da roni blizu koralnih grebena, pa su u Lengliju smislili da Donovan ponese luksuzno ronilačko odelo Fidelu koje bi zapravo bilo zatrovano.

Donovan je to odlučno odbio. Ipak, poneo je Kastru ronilačko odelo ali - svoje. Iako je izveštaj Donovana u Vašingtonu shvaćen kao pozitivni signal, Kenedijeva administracija je nastavila sa tajnim - po pravilu, promašenim - operacijama na Kubi. CIA je imala i tzv. Kubanski projekat, novu varijantu za dizanje ustanka - da bi se "Kubi pomoglo da zbaci komunistički režim".

U takvoj situaciji, Moskva je imala svoje planove s Kubom. Kao odgovor na američke rakete stacionirane u Turskoj, počela je izgradnja baze nuklearnih projektila na Kubi, što će u jesen 1963. ove tri države, a time i čitav svet, dovesti na ivicu rata. Kubanska raketna kriza potopila je Donovanovu "ronilačku diplomatiju".

Fidel Kastro i Džejms Donovan su 21. decembra 1962. potpisali sporazum o razmeni 1.113 komandosa koje je poslao Kenedi u zamenu za pomoć Kubi u hrani i lekovima u vrednosti od 53 miliona dolara.

LjUBAV BODLjIKAVIH SVINjA

Na poslednjem susretu u aprilu 1963. Kastro je Donovanu postavio pitanje koje je, u stvari, bilo poruka Beloj kući:

- Gospodine Donovan, šta je potrebno da učinimo i mi u Havani i vi u Vašingtonu, pa da se naši odnosi normalizuju?

Donovan se zagledao u pod i uzvratio kontrapitanjem: - Gospodine predsedniče, znate li vi kako bodljikave svinje vode ljubav?

Kastro se namrštio, ne shvatajući, i zatražio da mu prevodilac pojasni, a onda rekao:

- Ne znam. Kako?

- Veoma, veoma oprezno - odgovorio je Donovan.