Svet je bio blizu nuklearnog rata

KENEDIJEV mandat, nažalost i život, završili su se u silnim naporima da se izmiri s Kubom. Ali nije takav bio i početak. Kao predsednički kandidat, Kenedi je žestoko napadao Ajzenhauerovu administraciju i potpredsednika Niksona da su napustili kubanske emigrante, koji su želeli da izvedu kontrarevoluciju. Kad je postao predsednik, Kenedi je dobio izveštaj CIA o planovima Ajzenhauera za pokretanje oružanog ustanka na Kubi. Konačno, shvativši da je plan već odmakao, Kenedi daje zeleno svetlo CIA da pokrene operaciju na plaži Hiron 17. aprila 1961.

Ideja je bila da ubačeni ustanici "podignu" lokalno stanovništvo. U osnovi su načinjene dve pogrešne procene. Prvo - da je kubansko stanovništvo u znatnoj meri protiv represije Kastra. I drugo - da su komandosi CIA dovoljno obučeni i opremljeni za takav dugi ustanak. Sve se raspalo za 72 sata.

- Pobeda ima hiljadu očeva, a poraz je siroče - rekao je Kenedi, javno priznajući neuspeh invazije u Zalivu svinja.

BILA je to ogromna trauma za čitavu administraciju, ali naročito za predsednika Džona Kenedija i njegovog brata, ministra pravde Roberta Kenedija, kojem je i povereno da uradi reviziju plana "Mungos" - ekonomsko-diplomatske akcije, čiji je cilj bila izolacija Kube, i plana oružanih akcija na Kubi.

Kenedi je potpisao ukaz o potpunom embargu prema Kubi u februaru 1962, a taj dokument ostaće decenijama centralni stub američke politike prema Kubi i glavna tačna nesporazuma. Koliko je agresivna politika SAD prema Kastru bila opasna, najbolje svedoči čuvena raketna kriza. Taj dramatični događaj pokazao je fanatičnu prirodu Fidela Kastra. Mnogo godina kasnije, na Kubi su se sreli neki od glavnih aktera raketne krize, za koju su mnogi verovali da je bila trenutak kada je čovečanstvo bilo najbliže trećem svetskom ratu. Robert Meknamara, Kenedijev ministar odbrane, prišao je tada Kastru:

- Gospodine predsedniče, želim samo nešto da vas pitam... Da li ste znali tada da Sovjeti na vašoj teritoriji razmeštaju taktičke nuklearne bojeve glave? Ako ste znali, da li biste u slučaju eskalacije konfrontacije preporučili Hruščovu da ih upotrebi i, treće, da li ste svesni šta bi se onda dogodilo?

Kastro ga je potpuno miran pogledao u oči i rekao:

- Naravno da sam znao za nuklearne glave, ja sam i predložio da ih razmeste. Drugo, ne samo da bih preporučio Hruščovu da ih upotrebi nego bi i sam to učinio. I treće, znam šta bi usledilo. Zbrisali biste Kubu s lica zemlje.

- Eto koliko je svet bio blizu nuklearnog rat - govorio je Meknamara.

Pored ekonomskih sankcija i planova za likvidaciju Kastra, administracija Kenedija je paralelno u Savetu za nacionalnu bezbednost i CIA počela da radi na jednom drugom planu - planu ponovnog prilaza Kubi.

- Glavni problem je bio što mi nismo tada imali ministarstvo za miroljubive trikove - našalio se Mekdžordž Bandi, Kenedijev savetnik za nacionalnu bezbednost.

Prva prilika za direktne razgovore na višem nivou bila je konferencija Alijanse za napredak u Punta del Este u Urugvaju. Spontano i neformalno došlo je do prvog susreta 18. avgusta 1961. Kubu je predstavljao Ernesto Če Gevara. Tokom konferencije, Gevara je ugledao mladog činovnika Bele kuće Ričarda Gudvina kako puši cigaru. Če šalje jednog od saradnika da ga pita da slučajno ne puši kubanske cigare (koje su u SAD embargom zabranjene).

- O, zapalio bih ih u trenu. Ali ne mogu nigde da ih nabavim - odgovorio je Gudvin šeretski.

Narednog dana, u svojoj hotelskoj sobi, Gudvin je zatekao luksuznu drvenu kutiju s izrezbarenim grbom Kube, punu najfinijih kubanskih cigara i rukom pisanu poruku Če Gevare predsedniku Kenediju:

- Pisati neprijatelju je teško. Zato ću se ja ograničiti na pružanje ruke.

Gevara je zahvalio Gudvinu zbog invazije u Zalivu svinja.

- Naša kontrola nad Kubom je u tom trenutku bila vrlo klimava. A upravo je invazija pomogla rukovodstvu da se konsoliduje oko najvažnijih ptanja i oko Fidela - rekao je Gevara.

Gudvin je na to Gevari odgovorio:

- O, možda biste mogli da nam vratite uslugu i napadnete Gvantanamo?

- A ne, ne - kroz osmeh će Gevara. - Mi nismo toliko ludi.

Gudvin je u izveštaju predsedniku napisao da je Gevara vrlo sistematičan čovek, koji je imao jasne i dobro odmerene poruke američkoj vladi: "On je insistirao na tome da SAD ne bi trebalo da imaju lažne pretpostavke o kubanskoj revoluciji, da je revolucija nepovratna i da ne gaje iluziju da je Fidel Kastro neki umereni političar koji je okružen fanaticima. Moj je utisak da su oni ekstremno dobro organizovani."

Gudvin je odmah po povratku u Vašington odjurio u Belu kuću, kako bi Kenediju prepričao razgovor s Gevarom i kako bi mu doneo kutiju "kohiba".

- Cigara diplomatija - našalio se Gudvin.

Kenedi je pogledao u kutiju i stavio je na radni sto u Ovalnom kabinetu. Potom je otvorio.

- Jesu li dobre? - upitao je predsednik.

- Dobre, gospodine predsedniče. Ne, u stvari, najbolje - rekao je Gudvin i odmah se uhvatio za jednu i pripalio je.

Odbijajući dugi dim, Gudvin je rekao:

- Trebalo je da vi zapalite prvu. Ali sad je kasno, gospodine predsedniče.

Kenedi je bio zabrinut i besan, jer je 1.214 ljudi, koje je on poslao u bitku, sada trunulo u Kastrovim zatvorima. Ipak, Kenedi je uočio i jedan veoma važan detalj - izuzev onih koji su poginuli u borbi, Kastro nije ubio nijednog pripadnika invazionih snaga CIA. Kenedi se odlučuje da pokrene veliku tajnu operaciju izbavljanja zarobljenika.

- Ti ljudi su mi verovali. A sad su u zatvoru, jer sam ja za***** stvar. Moram da ih vadim napolje - rekao je Kenedi Gudvinu.

BOŽIĆNI SPORAZUM

U DOGOVORU sa Robertom Kenedijem advokat Džejms Donovan ponovo odlazi na Kubu 18. decembra. Dogovor o oslobađanju komandosa i poverenje između Kastra i Donovana otvorilo je put ka postizanju šireg sporazuma. Donovan je izložio načelnu ideju, a onda rekao Kastru:

- A sad je vreme da vi meni date božićni poklon i oslobodite odmah nekoliko desetina zatočenika.

- Vi ste izvandredan pregovarač. Verujte mi. Vi ste Amerikanac, od kojeg i Fidel Kastro može nešto da nauči - rekao je Fidel ispraćajući gosta, uz poziv da dođe da letuje s porodicom u Varaderu, u specijalnoj vladinoj vili.

SUTRA: NOVINARI U ULOZI DIPLOMATA