Novinarska diplomatska rukavica

LIZA Hauard bila je ženska novinarska zvezda tog vremena. Radila je na Ej-Bi-Si televiziji i bila prva žena koja je imala svoj kasni noćni termin. Ona nije znala šta znače reči "ne može" ili "ne smeš". A to je od svetskih lidera prvi naučio Nikita Hruščov. Naime, Liza Hauard se dobrovoljno javila da bude izveštač Mjutual radija 1960. godine prilikom prvog dolaska Hruščova u Njujork. Hrabra novinarka uspela je da prođe pored silnog obezbeđenja i, na opšte zaprepašćenje samog Hruščova, sedne u njegovu limuzinu, prekoputa sovjetskog vođe.

"Ja ne izlazim odavde dok mi ne date izjavu", rekla je.

Hruščovu se ova drskost dopala. Dao je izjavu.

U aprilu 1963. Hauardova je napokon dobila dozvolu da dođe s TV ekipom na Kubu. I, uz pomoć Donovana, uspela je da se nađe za stolom s bradatim Kastrom. Bio je to ekskluzivni intervju u hotelu "Rivijera", prvi koji je Kastro dao jednoj američkoj televiziji. Emitovan je u SAD 10. maja i pobrao je sva profesionalna priznanja. U tom razgovoru je Kastro poručio da želi da razgovara s Kenedijem, da je njegova zemlja spremna za sporazum. Naravno, razgovor u "Rivijeri" nije bio samo ono što su gledaoci kasnije videli. Znala je to i CIA, koja je dočekala Hauardovu u Majamiju 30. aprila, odmah po povratku s Kube, i satima je saslušavala o Kastrovim pogledima.

Direktor CIA Džon Mekon protivio se inicijativi novinarke, smatrajući da bi ona mogla da ugrozi već postojeće operacije za rušenje Kastra, i lično je napisao pismo predsedniku u kojem ga upozorava da veoma oprezno uzme ono što Hauardova govori. Ali, uprkos protivljenju CIA, Bela kuća je uveliko razmatrala opcije "meke rukavice" kao alternative svrgavanju Kastra. Ovu opciju su forsirali Bandi, savetnik za nacionalnu bezbednost, i njegov pomoćnik za Latinsku Ameriku Gordon Čejs. Njih dvojica su sačinili supertajni memorandum koji je nazvan "Tihi politički zaokret prema Kubi".

VAŠINGTON je oklevao. Liza Hauard je to shvatila i izašla s predlogom da ona organizuje susret dveju delegacija i to tako da i jedni i drugi mogu da kažu da je susret inicirao onaj drugi. Do septembra je Hauardova razvila sopstveni sistem komunikacija. Jedan kanal je išao prema administraciji preko kolege novinara Vilijema Etvuda koji je poznavao Kastra kojeg je jednom intervjuisao. Etvud je delio stavove Hauardove i bio je veoma zagrejan za normalizaciju odnosa SAD i Kube. U međuvremenu je Etvud postao specijalni savetnik Edlija Stivensona, ambasadora SAD u UN. Takođe, u kuloarima UN, čuo je od Kubanaca da je Kastro nezadovoljan, jer ima status satelita kod Sovjeta. Tako su Etvud i Hauardova razvili svoju mrežu diplomatskih kanala.

"Tada sam gospođici Hauard rekao da napravi kontakt, odnosno mali prijem u svom stanu i da se sve obavi vrlo ležerno. Niko tu nikome neće formalno prilaziti", prisećao se Etvud.

U DELEGATSKOJ loži u UN, kubanskom ambasadoru Karlosu Lečugi prilazi Liza Hauard i poziva ga na zabavu u svom stanu kraj Central parka u Njujorku, gde će upoznati Etvuda koji ima nešto važno da mu kaže.

Skupila se tu respektabilna družina njujorškog visokog društva. Uz koktele i kanapee niko od pozvanih dvadesetak ljudi nije imao predstavu o tome da je sve organizovano kako bi se sreli jedan Kubanac i jedan Amerikanac. Kako niko na njih nije ni obraćao pažnju, Lečuga i Etvud su se sklonili u ćošak sobe kako bi razgovarali. Lečuga se poverio kako se Kastro nada direktnom kontaktu s predsednikom Kenedijem još od 1961. godine. Narednog dana Etvud se sastaje s Robertom Kenedijem i izveštava ga o toku razgovora na koktelu. Mlađi Kenedi je dobro reagovao, ali oprezno.

"Ako bi SAD uspele da postignu nešto pozitivno s Kubom, to bi otklonilo teret Zaliva svinja sa administracije i ceo taj kubanski haos. To bi bilo dobro za nas", rekao je Bobi Kenedi.

KOMUNIKACIONI centar bio je, ni manje ni više, nego stan Lize Hauard. Odatle bi Etvud odašiljao poruke telefonom Reneu Valjehu, Kastrovom ličnom lekaru. Prvi kontakt je uspostavljen 20. oktobra 1963, kada je Hauardova rekla Valjehu da prenese Fidelu da je veza sad zvanični kanal komunikacije. Poručeno je i da, ako Kastro želi susret s nekim američkim zvaničnikom, u dogovoreno vreme pošalje privatni avion u Meksiko, gde će zvaničnik stići, a potom ga preveze na privatni Kastrov aerodrom kraj Varadera.

Samo 72 sata pre pogibije, predsednik Džon Kenedi je lično poslao dve poruke Fidelu Kastru. Prva je proizilazila iz njegovog govora pred Inter-američkom asocijacijom novinara u Majamiju 18. novembra. Kuba je postala svojevrsno "oružje u nastojanju eksternih sila da upravljaju američkim republikama", rekao je Kenedi.

"Već sama ova činjenica nas deli. I sve dok je to istina, ništa nećemo moći da uradimo. Ali bez takve podele, sve je moguće", zaključio je Kenedi u prilično samokritičnom govoru.

ZBOG svega toga Kenedi odlučuje da zamoli francuskog novinara Žana Danijela da, na putu za Havanu krajem oktobra, prethodno svrati na privatnu večeru s predsednikom. Kenedi je pročitao Danijelu izvode iz govora koje će tek održati, posebno delove u kojima pominje ukidanje embarga Kubi ukoliko Kastro uskrati svoju podršku svetskim levičarima u zapadnoj hemisferi. Zanimljivo je da je Kenedi rekao i da sasvim razume Kastrov antiamerikanizam, priznajući da su Sjedinjene Države počinile "niz grehova" prema revolucionarnoj Kubi.