Fidel pomaže DŽonsonu na izborima

ZA RAZLIKU od Kenedija, Lindon Džonson nije tokom kubanske raketne krize pokazao Kastru koliko ume da bude neprijatan. Zbog toga bi njegovo pomirenje s Kubom, za razliku od Kenedijevog, bilo doživljeno kao slabost prema komunizmu - tim pre što je Li Harvi Osvald, atentator na Kenedija, doživljavan kao prokastrovski čovek, što je situaciju dodatno komplikovalo. Kako bi brže-bolje zaustavio teorije zavere i strahove javnosti, predsednik Džonson formira komisiju, čiji bi zadatak bio da ispita navodne veze Kube sa ubistvom Kenedija i okolnosti pod kojima je Osvald delovao.

Na početku svog mandata Džonson je jasno stavio do znanja da nema nameru da se upušta u bilo kakvu avanturu, nalik onoj u Zalivu svinja. Od Kenedija je nasledio brojne tajne programe usmerene prema Kubi - od sabotaža, paravojnih operacija emigranata, trgovinskih sankcija, a sve sa ciljem da Kastru zagorčaju život. To je išlo toliko daleko, da su SAD izvele i invaziju na Dominikansku Republiku, kako bi sprečili da se na Karibima stvori "nova Kuba". Uprkos svim ovim vrlo agresivnim merama, tajni kanal komunikacije je i dalje bio otvoren.

I KASTRO je bio veoma uznemiren, atentat na Kenedija za njega je predstavljao ozbiljan alarm. Dve nedelje posle Kenedijeve smrti predsednik Džonson je prvi put na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost imao priliku da razmatra pitanje Kube. Zaključeno je da je minimalni cilj Vašingtona da se Kuba otme iz sovjetskog zagrljaja i da se Kuba ne bavi izvozom revolucije. Međutim, samo nekoliko dana kasnije američki obaveštajci došli su do informacije da je velika količina oružja s Kube stigla u Venecuelu. To je bio okidač da se unutar kontinentalnih institucija Kuba dodatno izoluje.

Mekdžordž Bandi je verovao da je Kastro vrlo racionalan i da će pod pritiskom shvatiti da ukoliko želi da ostane na vlasti, mora napraviti nekakav dogovor sa Amerikancima. U tu svrhu, Bandi piše nediplomatsku poruku:

"Fidele, nastojimo da održimo i gde god je moguće proširimo pritisak na tebe, sve dok ne padneš. Ali, takođe, mi smo razumni ljudi. Ne tražimo "tvoju glavu", kao što ne likujemo zbog patnje kubanskog naroda. Poznate su ti naše glavne brige - sovjetsko prisustvo i subverzije. Ako misliš da si u poziciji da odstraniš ove brige, verovatno možemo naći način da živimo jedni kraj drugih i gradimo prosperitetnu Kubu. Ako misliš da ne možeš da odagnaš naše brige, onda zaboravi na sve ovo."

I LINDON Džonson je takođe bio pod unutrašnjim pritiskom. Sledili su izbori i on nije želeo da izgleda preblag. To, međutim, nije pokolebalo Kastra. On je nastavio da poruke šalje preko Lize Hauard, Žaka Danijela i različitih diplomata latinoameričkih država. Poziva Lizu Hauard da ponovo poseti Kubu. Krajem januara 1964. Hauardova obaveštava Čejsa u Beloj kući da se vraća na Kubu kako bi uradila još jedan veliki intervju za ABC u povodu godišnjice kubanske revolucije. Ipak, Bela kuća nije poslala nikakvu poruku u Havanu. Čejs je samo rekao: "Uvek smo zainteresovani da čujemo šta Kastro ima da kaže."

Fidel je bio izvanredan domaćin američkoj ekipi punih deset dana, a čak je naterao Če Gevaru da Hauardovoj da veliki intervju.

Kada je došao red na Kastra da odgovara na pitanja Hauardove, ona ga je uhvatila u makaze.

"U jednom trenutku ste, posle smrti predsednika Kenedija, rekli da ste verovali da bi pod predsednikom Kenedijem bilo moguće normalizovati odnose Kube i SAD. Zašto verujete u to?"

Kastro je odgovorio vrlo diplomatski: "Posle tri godine kao predsednik Kenedi je stekao iskustvo koje nije imao na početku i mislim da je dobro razumeo svetske probleme, kao i problem s Kubom. Moje je mišljenje da je on spoznao sopstvene greške koje je napravio zbog Kube. Mi smo imali neke dokaze da dolazi do promene u glavama ljudi u američkoj administraciji. Nova situacija. A imali smo i dokaze o kojima ne bih želeo da govorim", zaključio je Fidel Kastro.

NAKON intervjua, koji je dao novinarki Liz Hauard, Kastro joj se poverio i zamolio da prenese Džonsonu tajnu poruku, i to u četiri tačke.

Prvo, Kastro je želeo da uveri Džonsona da on (Kastro) razume da će Kuba biti važno pitanje predsedničkih izbora 1964. i da je spreman da igra igru ako bi Džonson koristio oštar rečnik, čak i agresivne akcije - ali samo dok je njihova svrha unutrašnjepolitička. Kastro je poruku počeo humorom:

"Molim vas, recite predsedniku da iskreno želim da bude izabran u novembru, te ako ja išta mogu da učinim da bude izabran (osim da se povučem s dužnosti), biće mi zadovoljstvo da sarađujem. Ako predsednik smatra neophodnim da tokom kampanje iznosi oštre komentare na račun Kube, pa čak i neku agresivnu operaciju, o kojoj bi me neformalno unapred informisao i uverio da je akcija za unutrašnju upotrebu, razumeću i neću uzvratiti proporcionalno."

Ovakvom pristupu Kastra istoričari ne mogu ni dan-danas da se načude - kubanski vođa ne samo da se nije ljutio na uvredljive tonove iz Vašingtona, već i poziva Džonsona da ga "napadne štosa radi."

SNAGA KUBANSKE REVOLUCIJE

U DRUGOM delu poruke Kastro je želeo da Džonsonu jasno do znanja stavi da ovaj neobičan pristup nikako nije odraz slabosti.

"Recite predsedniku da moje reči ne interpretira kao slabost. Mi nismo slabi. Revolucija je snažna. Zapravo iz pozicije snage ja nastupam sa željom da rešimo naše nesporazume sa SAD."

Ova Kastrova poruka Beloj kući jedna je od najosetljivijih u istoriji i ostala je potpuna tajna punih 35 godina.

SUTRA: NIKSONOVA AVERZIJA PREMA KUBANSKOM LIDERU