Fidel donosi nezavisnost Angoli

PRITISAK na SAD da nešto promene u odnosu na Kubu je rastao, naročito zbog potresa na južnoameričkoj političkoj sceni. Kubansko pitanje počelo je da opterećuje razgovore SAD sa južnoameričkim državama, ali je i sama administracija Džeralda Forda bila iznutra limitirana, tim pre jer je Ford postao predsednik Niksonovom ostavkom i nije imao legitimitet. Međutim, Vašington ostaje na vezi sa Kastrom, a novinari u tome više nisu učestvovali, jer bi se kontakti preko njih lako kompromitovali. Državni sekretar Henri Kisindžer obaveštava Fidela Kastra da je odabrao svog zamenika Lorensa Iglbergera za glavnog zastupnika u tajnim pregovorima. Kastro je odmah obećao da će i on imenovati višeg diplomatu i prekaljenog člana vladajuće partije da predstavlja Kubu - Ramona Sančesa Parodija.

PRVI tajni sastanak odigrao se na neobičnom mestu, u kafeteriji na najvećem njujorškom aerodromu 11. januara 1974. godine. Kisindžerova kancelarija podrobno se pripremila i predstavila čitavu listu pitanja koja moraju biti pokrivena. Na listi je bio zahtev SAD da Kuba isplati američkim kompanijama obeštećenje za nacionalizovanu imovinu, isplatu poštanskog duga i gubitak vrednosti deonica američkih kompanija, koje su pre revolucije poslovale zakonito na Kubi. Tu je bio i zahtev za oslobađanje političkih zatvorenika na Kubi, poboljšanje stanja ljudskih prava na Kubi, uzdržavanje Havane od agresivnih akcija u Portoriku, uzdržavanje od pružanja podrške pobunjenicima u Latinskoj Americi i obećanje da Kuba više nikada neće biti baza za ofanzivno oružje, a tu se u prvom redu misli na Sovjetski Savez.

KUBA je, s druge strane, očekivala od SAD ukidanje ekonomskog embarga, ukidanje restrikcija trećim državama da registruju brodove koji robu prevoze na Kubu, prekidanje špijunskih letova nad Kubom, zauzdavanje agresivnih emigranata, vraćanje baze u zalivu Gvantanamo u nadležnost Havane, dopuštanje Kubi da se reintegriše u ekonomski svet Latinske Amerike.

Interesantno je da Amerikanci nijednom rečju nisu pomenuli zahtev za promenu političkog sistema i vlasti na Kubi. I Kisindžer i Kastro bili su zadovoljni kako je prošao prvi sastanak. Predsedniku Fordu izuzetno je stalo da se pregovori sa Kubom nastave, jer je Ronald Regan, tadašnji guverner Kalifornije, optužio Forda da je suviše mek prema komunistima. Međutim, Kastro uporedo sa tim donosi odluku koja će razbesneti Amerikance - šalje borbene jedinice u građanski rat u Angoli.

OVA kubanska avantura počinje 1975. godine, kada u Havanu stiže zahtev Agostina Neta, vođe Narodnog pokreta za oslobođenje Angole u ratu protiv kolonijalne vlasti Portugalije, da im se pomogne u borbi protiv rivalskih milicija, tajno osnovanih uz podršku Južne Afrike i SAD. Kao odgovor, Kuba pokreće masovnu operaciju slanja 36.000 vojnika avionima i brodovima, dok je logistiku za prebacivanje pružio Sovjetski Savez. Kubanci uspevaju da zaustave napredovanje južnoafričkih trupa pred prestonicom Luandom, a epilog vojne intervencije je nezavisnost Angole pod vođstvom Agostina Neta.

Zvaničnicima SAD nikako nije bilo jasno da je Kastro ugrozio priliku da normalizuje odnose sa SAD samo da bi se umešao u neki afrički sukob. Kisindžer je goreo od besa.

- Kako se taj slabić (tako je besan uvek nazivao Kastra, prim.aut.) usudio da izazove SAD na geopolitičkom planu? - grmeo je Kisindžer.

ISPOSTAVILO se da Kastro ne reaguje kao surogat Sovjetskog Saveza, već da ima svoju političku agendu. Predsednička kampanja 1976. se zahuktavala, a politika prema Kubi je ostala "vruć krompir" za sve kandidate. Kandidat Regan žestoko je kritikovao politiku Kisindžera, koji je pokušavao da na kubanski primer preslika kineski model. Ford je ponavljao da SAD neće imati ništa sa Kastrovom Kubom, računajući da će mu ovakav stav doneti glasove kubanskih izbeglica. Ni Fidel nije ostao dužan američkom predsedniku, nazivajući ga javno "bednim lažovom". Kisindžeru je prekipelo.

- Moramo da zgazimo Kastra. Verovatno to ne možemo da uradimo pre izbora. Smatram da bi trebalo da ih ponizimo. Ako krenu u Namibiju ili Rodeziju, ja ću se založiti da ih zgromimo. To bi bila kap koja bi prelila čašu i moramo što pre da zatražimo da se povuku iz Afrike - rekao je predsedniku Fordu.

- Slažem se. Ali šta ako nas ne poslušaju? - upitao je Ford.

- Možemo odmah da ih ponovo stavimo pod blokadu. SAD neće više tolerisati dalje kubanske avanture u svetu. Pentagon ima zadatak da revidira svoje planove za vojnu akciju protiv Kube.

KISINDžER 24. marta u svom kabinetu okuplja mali tim stručnjaka iz Saveta za nacionalnu bezbednost, poznat pod nazivom "specijalna akciona grupa", a čiji je zadatak bio je da osmisli plan konačnog obračuna s Kubom. On je bi svestan gubitka rata u Vijetnamu, pa nije želeo da se sličan scenario ponovi u Africi.

- Ako krenemo na njih, moramo ići do kraja - rekao je Kisindžer.

TERORIZAM EMIGRANATA SA KUBE

SPECIJALNI akcioni tim je do sredine aprila imao prvi nacrt obračuna s Kubom. Na papiru je bila lista ekonomskih sankcija, pa sve do jezivih bombardovanja vojnih ciljeva na Kubi. Od diplomatskog pritiska na druge zemlje sveta da prekinu odnose s Kubom, pa do invazije kopnenih snaga. Odnosi između Havane i Vašingtona bili su sve gori. Emigrantske grupe izvodile su sabotaže, a sve je kulminiralo 6. oktobra 1976, kada je aktivirana bomba na letu "Kubana era" sa Barbadosa. Poginulo je svih 73 putnika i članova posade, a među poginulima je bio i kompletan olimpijski mačevalački tim Kube.