Kubanci se izvlače iz Afrike

KABINET Ronalda Regana, novog američkog predsednika, odmah po preuzimanju vlasti imao je veliku glavobolju sa Latinskom Amerikom. Do jeseni 1981. godine sve lošija vojna situacija u El Salvadoru još jednom je Latinsku Ameriku gurnula u vrh Reganove agende. Rešen da stvar saseče u korenu, kako je voleo da kaže, republikanski predsednik je naložio Pentagonu da razradi niz vojnih opcija. Među ratnim planovima je bila i potpuna blokada Kube, ali i plan združene invazije na ostrvo američkih snaga i snaga iz zemalja Latinske Amerike koje su bile saveznice SAD.

Svestan opasnosti, na Severnoameričkom samitu koji je organizovan u meksičkom letovalištu Kankunu u oktobru 1981, predsednik Meksika Lopes Portiljo iskoristio je priliku da pokuša da pokrene tajnu diplomatiju. Kuba je učestvovala u pripremnim sastancima za samit i meksička vlada se nadala da bi mogla uspeti da dvojicu vođa Fidela Kastra i Ronalda Regana nagovori da se sastanu u strogoj tajnosti. Međutim, ne samo da Bela kuća nije želela tajni sastanak Regan-Kastro, već je saopštila da, čuvši da Kastro dolazi u Kankun, oni u tom slučaju neće prisustvovati samitu.

MEKSIČKI predsednik je bio razočaran. Morao je, zarad dolaska Regana, da Kastru kaže da ne bi bilo korisno da doputuje u Kankun. Na kraju samita u Kankunu, tokom vožnje u konvoju limuzina, Lopez Portiljo je direktno upitao Regana da iznova otvori dijalog sa Havanom.

- Smatrajte da mi vraćate uslugu jer sam Kastra sklonio sa samita" - rekao je meksički predsednik američkom. Regan se složio i naložio šefu diplomatije generalu Aleksandru Hejgu da preuzme slučaj. Krajem novembra Hejg odlazi u Meksiko Siti na tajni sastanak s Rodrigezom. Bio je to najviši diplomatski susret još od 1959. godine. Domaćin susreta je bio meksički šef diplomatije koji je ugostio kubanskog i američkog izaslanika u svojoj vili. Hejg je odmah počeo s lavinom kritika i žalbi na račun Kube, od uloge u Africi do podrške revolucionarima u Centralnoj Americi.

PREDSEDNIK Meksika je diskretno poslao pismo Reganu u kojem ga upozorava da bi vojna intervencija protiv Kube bila gigantska istorijska greška koja bi proizvela kontinentalnu konfuziju i raspalila antiamerikanizam. Nije bilo druge do da se ambasador Vernon Volters uvede u misiju putovanja na Kubu. Volters se 1. marta sastaje u Beloj kući s Reganom kako bi dobio instrukcije.

- Rekao mi je da ga zanima da li će Kastro zaista prestati da šalje oružje u Nikaragvu i El Salvador. Takođe, rekao mi je da kažem Kubancima da smo sve bliži vojnom sukobu i da su SAD spremne da vojno intervenišu. Ali rekao mi je i da im ponudim maslinovu grančicu o zaokretu odnosa ako bi Kubanci bili spremni da ispune ključne američke uslove - naveo je ambasador.

Sam Volters je bio pesimista u pogledu procesa.

- Smatrao sam da Kastro zaista veruje u ta marksistička naklapanja. Hejg je takođe verovao. I on je smatrao da će se Kubanci pokazati nefleksibilnim, ali je želeo da ima uza se argument da je makar pokušao - govorio je Volters, koji je ujutro 4. marta odleteo na Kubu u neobeleženom "lir-džetu".

NA AERODRUMU "Hoze Luis Padron" Voltersa je sačekao tim domaćina iz protokola Fidela Kastra koji ga je odvezao u predsedničku palatu. Bio je to zanimljiv susret. Zapravo su se drugi put sreli Volters i Kastro. Naime, Volters je kao mladi vojni oficir 1959. godine bio dodeljen delegaciji Fidela Kastra tokom posete kubanskog vođe Njujorku. Volters je tada bio angažovan kao Kastrov prevodilac.

Odmah pošto je Voltersa dočekao u predsedničkoj palati, kubanski vođa je postavio pravila za razgovore:

- Nadam se da ćemo biti u stanju da postignemo nekakav dogovor na obostranu korist naših zemalja. Ali ako ste došli ovde da mi pretite, morate da znate da su mi pretili svi, još od predsednika Kenedija.

Volters je odgovorio da ga predsednik Regan nije poslao kako bi pretio.

- Predsednik mi je dao instrukcije da probam da vidim možemo li da napravimo nekakav sporazum koji bi završio sukob koji traje četvrt veka. Spremni smo da iscrpimo sve opcije, bez izuzetaka. O svemu se može pregovarati.

- Da, možemo o svemu da pregovaramo - rekao je Fidel Kastro.

NIKAKVIH pregovora zapravo nije bilo. Kubanci su očekivali da će Volters u Havanu doneti nekakvu agendu za razgovore, ali se ispostavilo da on u rukama nema ništa i da mu misija i nije da pregovara, već da samo zvaničnoj Havani iznese poziciju Vašingtona, te da prenese nazad Kastrov odgovor.

Glave su se ohladile tek u septembru 1987. godine i to tako što su Kubanci ponudili maslinovu grančicu. U Luandi je 29. januara 1988. godine postignut dogovor kubanske vlade i vlade Angole o povlačenju Kastrovih vojnika iz te zemlje. Naravno, Kastro je u glavi imao i važniju činjenicu. U Kremlju je šef države Mihail Gorbačov, čovek koji je odlučio da poboljša odnose sa SAD, pa tako i Kuba počinje da shvata da ne bi trebalo da se nađe u procepu kad hladnoratovske supersile otopljavaju svoje odnose. Kastro se izvukao iz Afrike, što su Amerikanci i želeli. Sad je trebalo ponovo pregovarati.

REGAN IZLUĐUJE KASTRA

U JANUARU 1985. godine Fidel Kastro je u nekoliko navrata imao maratonske sastanke s kongresnim delegacijama iz Vašingtona i američkim novinarima. Govorio je da je Kuba spremna da pregovara o tome da se postigne stabilnost u Centralnoj Americi, da se završi rat u Nikaragvi, da se uspostavi trajni mir na jugu Afrike.

- Ali naša podrška zemljama Afrike, kao i savezništvo sa Sovjetskim Savezom, nije nešto o čemu možemo da pregovaramo - istakao je Kastro.

- Dakle, nemamo o čemu zapravo da razgovaramo - rekao je razočarano američki predsednik Regan.

Kastro je bio besan. Odlučio je da ospe paljbu po američkom predsedniku:

- Ronald Regan je ludak, imbecil i najgori teorista u istoriji sveta!