Poslednji dani režima u Havani

FIDEL Kastro se nadao da će njegova kooperativnost u Africi biti od koristi u otopljavanju odnosa sa Sjedinjenim Državama. Konačno, to su mu i obećali Amerikanci. Verovali su da će Bušova administracija održati reč. Međutim, novi državni sekretar Džejms Bejker poslao je poverljivu depešu američkim diplomatskim predstavništvima u kojima jasno naglašava da je pozicija Sjedinjenih Država sledeća: administracija predsednika Buša ne namerava da poboljšava odnose s Kubom, uprkos odluci Kastra da se povuče iz Angole, jer se stavovi Kube suštinski nisu približili stavu SAD.

Očigledno je da su Amerikanci u tom trenutku kubansko povlačenje iz Angole videli kao znak slabosti a ne kooperativnosti Havane. Imajući to u vidu, Bušovi saradnici su smatrali da bi nastavljanje političkog pritiska i izolacija Kube samo dodatno oslabili Fidela Kastra. Na predlog Džejmsa Bejkera, predsednik Džordž Buš je odlučio da Centralna Amerika bude svojevrstan test za sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova.

GORBAČOV je imao zakazano putovanje na Kubu za 27. mart 1989. godine. Buš je bio smiren.

"Hajde da spustimo sad sve karte na sto oko Kastra. On je kao sidro u moru koje vučete prema demokratiji. On je suštinski protiv svega toga. Mi smo se naslušali svakakvih poruka od njega, ali nema ni najmanjeg znaka da je on voljan da donese promene", rekao je Buš.

U Stejt departmentu su već videli Kastra kao političkog mrtvaca, pa nije bilo nikakvog razloga da se s njim ulazi u bilo kakve pregovore. Ubrzo, 1991. godine, došlo je i do sloma Sovejtskog Saveza. Havana više nije imala ama baš nikakvu zaštitu u Moskvi, a i Rusija je povukla kompletni vojni personal i prekinula vojnu saradnju.

"Sovjeti su prodali kubansku lojalnost zarad hegemonističkog delirijuma", napisao je Kastro, koji je, ipak, dočekao da vidi leđa i Džordžu Bušu starijem. Na vlast dolazi demokrata Bil Klinton, izrazito nezainteresovan za odnose s Kubom, a posebno sa CIA. Prvog šefa tajne službe je u prve četiri godine primio samo dva puta, a direktor CIA Džejms Vulsi se javno požalio da će morati da sleti malim avionom na travnjak Bele kuće da bi ga predsednik primetio.

U MARTU 1994. pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes otputovao je na Martas Vinjard, na privatnu večeru s Bilom Klintonom, da sa američkim predsednikom razgovara o Kubi. Na večeri je bio i meksički pisac Karlos. Svi za stolom su znali da je Markes bio tajni Klintonov emisar. Dan kasnije Markes privatnim avionom, koji je obezbedila meksička vlada, odlazi u Havanu da Fidelu Kastru prenese Klintonovu poruku.

"Bilo nam je potrebno da plešemo s Kastrom. Ne na istu muziku, ali u istom ritmu. To vam je kao menuet u kojem partneri jedan drugog ne dodiruju mnogo. Mi nešto odigramo, pa onda oni, ali tako da ni jedni ni drugi ne stvore probleme onim drugima", govorio je za "Vašington post" neimenovani zvaničnik Bele kuće.

Lično, Klinton je razumeo ispraznost loših odnosa SAD i Kube.

"Svako s pola mozga može da vidi da je embargo kontraproduktivan. Ja sam za pametniju politiku, onakvu kakvu smo vodili prema komunističkim zemljama na kraju Hladnog rata. Ali republikanci žanju glasove hispano zajednice tako što su agresivni prema Kastru i niko ne razmišlja unapred o posledicama", poverio se Klinton jednom saradniku.

"Klinton me podseća na Džona Kenedija, predsednika kojem sam se divio. Ja s Klintonom nemam nikakav lični sukob. Ovo je sasvim nova administracija", izjavio je Kastro u intervjuu Dajan Sojer na televiziji Si-Bi-Es.

KUBANCI su imali spreman predlog za "novog" medijatora. Želeli su da to bude niko drugi do Džimi Karter, 39. američki predsednik.

Karter je odgovorio pozitivno, ali uzdržano.

"Uradiću to samo ako nema alternative, i moja uloga mora ostati tajna i odobrena od obe vlade", odgovorio je bivši predsednik. Prvi direktan telefonski razgovor odigrao se 27. avgusta 1994, kada je Kastro od Kartera zatražio da mu prenese tačno koje uslove Amerika traži za obnavljanje dijaloga o normalizaciji odnosa.

Međutim, dan kasnije je Karter dobio neobičan poziv. Na vezi je bio potpredsednik SAD Al Gor koji mu je zahvalio na trudu za sve što je postigao, ali mu je rekao i da je uspostavljen alternativni kanal komunikacije i zatražio da se uzdrži od daljeg učešća u dijalogu.

Praktično je aktuelni američki predsednik otpustio bivšeg američkog predsednika iz posredničke misije u koju ga je sam uvukao, doduše na sugestiju Kastra. Upravo je u tome bio problem, jer Klinton je sumnjao da je Karter previše naklonjen Kubancima i da nije dovoljno upoznat sa stavom administracije.

Pokušalo se i sa Gabrijelom Garsijom Markesom, ali je slavni pisac shvatio da se od njega traži da bude puki kurir, neko ko može da ušeta kod Fidela i Bila nezavisno. I ta misija je brzo propala.

DRAMA MALOG ELIJANA

NIJEDAN događaj u američko-kubanskim odnosima, izuzimajući raketnu krizu, nije izazvao toliko pažnje kao slučaj Elijana Gonzalesa, petogodišnjeg dečaka koji je pronađen kako pluta u čamcu u Floridskom prolazu na Dan zahvalnosti 1999. godine. Majka dečaka i još desetoro članova porodice udavili su se tokom rizičnog pokušaja da se domognu SAD, a dečaka je spasao ribar. Imigraciona služba je vrlo brzo utvrdila da dečak u Majamiju ima rođaka, ujaka Lazara Gonzalesa, kojem je dečak dodeljen na staranje. Naizgled bezazlen, taj slučaj će se pretvoriti u veliku pravnu dramu u kojoj su ruke obarali Vašington i Havana. Problem s dečakom je bio u tome što je on sada u rukama ujaka emigranta, dok je na Kubi ostao njegov otac Huan Migel Gonsales, koji je svog sina želeo odmah nazad. Stvar se završila upadom specijalaca i vraćanjem dečaka ocu na Kubu.