Božansko mirenje Kube i Amerike

ONOG dana kada je mladi predsednik Barak Obama preuzeo dužnost, šanse za normalizaciju odnosa Kube i SAD postale su najveće u istoriji. Barak Obama je insistirao kod saradnika na tome da želi da prekine s praksom podgrevanja konflikata iz Hladnog rata.

"S time moramo da završimo. Ne interesuje me teret američke hegemonije. Došlo je novo vreme", rekao je Obama pripremajući se da u aprilu 2009. godine otputuje na Peti samit Amerika na Trinidadu i Tobagu. Dva meseca kasnije, na 39. sednici Organizacije američkih država, donosi odluku da se poništi isključenje Kube iz 1962. godine.

Međutim, odluka da se 3. decembra 2009. naloži tajnoj službi Kube da uhapsi Alana Grosa, ugovorca koji je za račun USAID na Kubi boravio s turističkom vizom, ali čiji je posao zapravo bio da instalira naprednu opremu za satelitske komunikacije, navodno za jevrejsku zajednicu na Kubi, postao je novi kamen u cipeli Obami. Projekat je nosio ime "Para la Isla". Za Kubance, on je bio špijun kojeg su uhapsili i osudili na 14 godina robije.

U HAVANI se u politički dijalog uključuje i kardinal Haime Ortega, koji je pokazao interesovanje za pitanje političkih zatvorenika. Nervoza zbog otezanja s napretkom u međusobnim odnosima bila je vidljiva i kod Raula Kastra, koji se, ipak, odlučuje da naloži svojim diplomatama da postignu dogovor o velikoj razmeni - pustiće Alana Grosa ukoliko Amerikanci oslobode "kubansku petorku" osuđenih obaveštajaca. Kako bi pokazala dobru volju prema Amerikancima, Kuba je na slobodu pustila misterioznog Rolanda Sarafa Truhilja, kubanskog obaveštajca koji je punih dvadeset godina radio za američku CIA iz srca Havane i kojeg je sam predsednik Obama nazivao jednim od dotad najvažnijih obaveštajnih agenata koje su SAD imale na Kubi.

Obama je naredio da tajni pregovori počnu u junu 2013. godine. Za prvu i drugu rundu razgovora nije znao čak ni Džon Keri. Upoznat je bio vrlo uzak krug ljudi među kojima su bili potpredsednik Džo Bajden, šef osoblja Bele kuće Denis Mekdonou i Suzan Rajs, savetnica za nacionalnu bezbednost. Ni jedna jedina osoba u Pentagonu nije znala šta Obama radi. Ipak, Grosovo zdravstveno stanje u zatvoru naglo se pogoršalo. Izgubio je više od 50 kilograma do decembra 2013. Svom advokatu je rekao da je rešen da izađe iz zatvora sam, živ ili mrtav.

U SEPTEMBRU 2013. senator Ričard Durbin, u kancelariji Suzan Rajs, savetnice za nacionalnu bezbednost, došao je na kreativnu ideju:

"A što ne bismo pokušali da papu uključimo u sve ovo?, upitao je Durbin.

Pitanje je imalo puno logike. Pre svega, papa Franja je prvi papa koji dolazi iz Latinske Amerike. Takođe, Vatikan ima dobre odnose s Kubom, a upravo je papa Franja u vreme dok je bio kardinal Horhe Bergoljo bio organizator putovanja pape Jovana Pavla Drugog na Kubu 1998. godine. Senator Patrik Lihi je takođe bio zainteresovan za ovu ideju i odmah je poslao tajnu poruku havanskom kardinalu Haimeu Ortegi s molbom da posreduje kod pape da se prihvati ozbiljne tajne misije. Tri nedelje kasnije Obama se u Vatikanu sastaje s papom u njegovoj privatnoj biblioteci koja gleda pravo na Trg Svetog Petra. Razgovarali su jedan sat pre nego što je Obama priznao papi da se nešto događa s Kubom i da bi bilo od velike koristi ukoliko bi i sveti otac odigrao ulogu. Papa Franja je pažljivo slušao:

"Vi ste ozbiljni?", upitao je papa, jasno stavljajući do znanja da sada više nije reč samo o kredibilitetu Bele kuće i Havane, već i Vatikana.

"Veoma", odgovorio je predsednik.

NEKOLIKO dana posle Obamine posete Rimu, papa je pozvao u Rim kardinala Ortegu.

Tokom čitavog leta papa je vrlo posvećeno pisao poverljiva pisma čas Obami, čas Raulu Kastru, pritiskajući dvojicu lidera da reše "pitanja od uzajamnog interesa". Ali dok Ortegi uopšte nije bilo teško da pisma preda Raulu Kastru, pokazalo se da je to u slučaju američkog predsednika daleko lakše reći nego učiniti, o čemu ga je izvestio izaslanik koji se smrknut vratio iz Vašingtona i izvestio svog kardinala da je gotovo nemoguće organizovati tajni sastanak sa Obamom. Sada je Ortegu trebalo dovesti u Vašington i nekako urediti susret s predsednikom tako da sve to prođe neopaženo. Šef kabineta Denis Mekdonou tada se odlučio da urgira kod nekoliko religijskih organizacija da organizuju niz seminara u Vašingtonu na kojem bi učešće uzeli predstavnici različitih konfesija i univerzitetskih profesora. U takvim okolnostima nikome ne bi bilo naročito sumnjivo prisustvo kardinala iz Havane u Vašingtonu. I kardinal Haime Ortega je doputovao.

KARDINAL je stigao u Belu kuću, u civilnoj odeći. Obama ga je sačekao uz širok osmeh.

"Izvinite zbog deranžiranja", nasmejao se i pružio ruku kardinalu.

Ipak, osetljivi razgovor i predaja pisama odvijali su se u ružičnjaku Bele kuće. Do kraja oktobra 2014. dve delegacije pregovarača dobile su poziv da se sastanu u Rimu. Upravo u Vatikanu su dva tima pregovarača stavila potpise na sporazum iza kojeg zapravo stoje Raul Kastro i Barak Obama. Papa je pristao da svoj potpis stavi kao garant sporazuma.

"Rekao sam predsedniku Obami da postajem veoma emotivan kada govorim o revoluciji. Izvinjavam mu se jer on nema nikakve veze s time što se dogodilo. Smatram da je Obama pošten čovek. Imao je hrabrosti da učini ono što devetorica predsednika pre njega nisu smeli. Pročitao sam i njegovu atuobografiju i divim se njegovom skromnom poreklu i načinu na koji se borio kroz život. Eto, rekao sam to", izjavio je Kastro posle susreta sa američkim predsednikom.