Novi poredak i virtuelni novac

PLAN stvaranja novog svetskog poretka i globalne kontrole ušao je u novu fazu s pojavom takozvanog virtuelnog novca (engl. funny money). To je proces u kom vam banke pozajmljuju novac koji uopšte ne postoji (zajam) i još vam na njega zaračunavaju kamate! Kada bih vam ja dao nešto što ne postoji i zatražio od vas da mi za to platite, verovatno biste pozvali policiju. Kad bih vam dao nešto što ne postoji i rekao da ću vas, ako mi za to ne platite, tužiti i oduzeti vam imovinu, rekli biste da živimo u fašističkoj državi. Pa ipak, ono što sam upravo opisao je svetski bankarski sistem i razlog zbog kog i ljudi i države grcaju u dugovima. A šta predstavlja dug? Odličan sistem kontrole.

Vitezovi templari su bili među prvim bankarima u zapadnom svetu. Od hrišćana koji su pomagali krstaške ratove dobijali su ogromna bogatstva, kao i velika nasledstva od onih koji su se često nadali da time kupuju sebi mesto u raju. U svakoj zemlji u kojoj bi se ustoličili, njihova organizacija bi ubrzo postala najbogatija, a njihovi hramovi u Parizu i Londonu su postali pravi finansijski centri.

FRANCUSKI kralj Filip IV, u savezu s papom Klementom V, uništio je templare i oteo njihovu imovinu kako bi platio dugove. Veliki majstor templara Žak de Mole spaljen je na lomači, nakon čega je red prešao u ilegalu, odakle je delovao i u tajnosti kovao planove, bezbedno smešten unutar drugih organizacija. Hrišćanski svet je imao strogu zabranu zelenašenja (zaračunavanje kamata na zajmove), ali je ta zabrana u nastupajućim vekovima pala u zaborav, dok je bankarski sistem koji danas kontroliše čovečanstvo počeo da se razvija.

Valute tog vremena bili su dragoceni metali (kao zlato i srebro), pa su vlasnici, iz sigurnosnih razloga, svoje blago počeli da pohranjuju kod zlatara koji su imali prikladne zaštićene prostorije za njegovo bezbedno čuvanje. Zlatari su izdavali papirnate potvrde da je kod njih pohranjeno zlato i srebro, a vlasnici su dugove plaćali podizanjem delova svojih "depozita", po potrebi. Očigledno se vrlo brzo pokazalo kako je premeštati sav taj metal s jednog na drugo mesto vrlo nepraktično, pa su papirnate potvrde polako postale prihvaćene kao sredstvo plaćanja. Zlato i srebro su retko premeštani, ali se vlasništvo nad njima menjalo izdavanjem potvrda ("novca") za otplatu dugova. Na isti način danas se stvaraju velika bogatstva jednostavnim premeštanjem brojeva iz jedne kompjuterske datoteke u drugu.

ZLATARI i oni koji su posedovali trezore ubrzo su uvideli činjenicu da vlasnici u svakom trenutku povlače samo manji deo svog zlata ili srebra. "Hm", pomisliše, "zašto ne bismo izdavali priznanice (novac) i drugim ljudima, onima koji nemaju zlato i na te priznanice im zaračunavali kamate?" Podvala bi mogla da bude otkrivena samo ukoliko bismo izdali previše priznanica, a svi u isto vreme došli da ih unovče i preuzmu zlato i srebro. Počeli su da izdaju priznanice za vlasništvo nad zlatom i srebrom u količini koja je bila mnogo veća od vrednosti zlata i srebra pohranjenog u njihovim sefovima.

Većina priznanica koje su davali kao zajam (i na to zaračunavali kamatu) odnosila se na zlato i srebro koje te "banke" uopšte nisu ni imale. Ali kako se obično podizala samo mala količina metala odjednom, bili su na sigurnom. Mogli su da izdaju gomile običnih papira za zlato i srebro koje nije postojalo i da za taj trud naplate kamate! I tako, u jednoj jedinoj rečenici imate opis današnjeg bankarskog sistema koji kontroliše ceo svet.

Ljudi i države se dave u dugovima, očajnički pokušavajući da plate kamatu na novac koji nikada nije postojao, koji ne postoji ni sada, niti će ikada postojati. Računa se da u proseku, za svakih 1.000 evra koje banka primi od klijenata, ona pozajmljuje (i zaračunava na to kamate) najmanje 10.000 evra! Banke to mogu da sprovode putem sistema frakcionalne rezerve, što znači da su obavezni da kao "rezervu" drže samo jedan deo (recimo, jednu desetinu) svojih ukupnih bankarskih depozita. Računaju na to da neće svi njihovi klijenti doći u isto vreme da zahtevaju (podignu) svoj novac.

PODMUKLI trik zaokružen je činjenicom da banka može da vam, ako zaostanete s plaćanjem kamate na novac koji ne postoji, oduzme automobil, kuću i drugu imovinu koja predstavlja realno bogatstvo. Pored toga, zapamtite da kada od banke pozajmite određeni iznos, kasnije morate da vratite mnogo više, s kamatom. Odakle potiču kamate? Potiču od imovine i zajmova u čitavom svetu. Znači, od uvođenja ovakvog sistema, svakim otplaćenim kreditom se, putem otplaćenih kamata, bogatstvo i novac čitavog sveta usisavali u bankarski sistem. Svakim otplaćenim kreditom u sistem je jačao. Time se bankarskom sistemu, koji je kontrolisala svetska elita, omogućavalo da pozajmljuje još veće sume nepostojećeg novca i da gurne u dug još veći broj ljudi.

U 18. veku, sa širenjem bankarskog sistema, ambicije svetske elite/Bratstva su uveliko porasle, naročito sa pojavom, vrtoglavim usponom i zadobijanjem moći dinastije Rotšild. U današnje vreme, malo je organizacija koje su ambicijama Bratstva služile na bolji način od ove.

POREZ U FUNKCIJI BANAKA

U većini zemalja u kojima je rad banaka uređen propisima, postoje pravila ili zakoni koji bankama omogućavaju da zatvore svoja vrata ukoliko preveliki broj ljudi u isto vreme zatraži podizanje svog novca. Banke taj novac stvaraju ni iz čega, ukucavajući brojeve u računar. Veliki deo poreza koji ste platili odlazi bankama da bi mogle da isplate kamate na novac stvoren na takav način, iako bi ti porezi mogli da se iskoriste za ublažavanje posledica siromaštva i gladi i za stvaranje boljih mogućnosti za sve. I zaista, ukoliko bi se novčani sistem reformisao tako da služi ljudima a ne bankama, lako je zamisliti da bi došao trenutak kada bi i samo oporezivanje moglo da bude ukinuto.