Orao sa pet zvezda u kandžama

MAJER Amšel Bauer (kasnije Rotšild) rođen je 1743. godine u Frankfurtu u Nemačkoj. Oženio se 1770. godine Gutlom Šnaper sa kojom je imao veliku porodicu, pet sinova i pet ćerki. Učio je da postane rabin, ali je kratko vreme radio za banku Openhajmer u Hanoveru, da bi kasnije postao zajmodavac u ulozi agenta Vilijama IX, lendgrofa Hesen - Kasela. Vilijam je 1785. godine nasledio najveće porodično bogatstvo u Evropi, procenjeno na približno 40 miliona dolara. Nešto od tog bogatstva stvoreno je iznajmljivanjem vojnih trupa Britaniji za borbu u američkom ratu za nezavisnost, izrežiranom od strane bratstva, odnosno svetske elite.

Carstvo Rotšilda izgrađeno je na Vilijamovom novcu tako što ga je proneverom prisvojio Majer Amšel, a onaj prvi ga ukrao vojnicima čije je usluge iznajmljivao Britancima. Novac, možda nekih tri miliona dolara, dala je Vilijamu britanska vlada da isplati vojnike, ali ga je on zadržao za sebe. Vilijam je dao novac Rotšildu da ga sakrije od Napoleonovih trupa, a Rotšild ga je uputio u Englesku sa svojim sinom Nejtanom koji je imao zadatak da uspostavi londonski ogranak porodičnog carstva.

NEJTAN je tim novcem pribavio veliku količinu zlata od Istočnoindijske kompanije (East India Company) kojim je finansirao vojne poduhvate vojvode od Velingtona. Nejtan je tako vešto manipulisao ovim okolnostima i to je bila osnova ogromnog bogatstva Rotšildovih. Budući da je dinastija Rotšilda izgrađena na novcu koji je proneveren proneveritelju, znači da je njihovo carstvo od samog početka izgrađeno na negativnoj energiji.

Na osnovu Nejtanovog finansijskog prevrata uspostavljeni su ogranci dinastije Rotšilda u Berlinu, Parizu, Beču i Napulju. Za svaki od njih bio je zadužen po jedan od Majerovih sinova. Danas se imovina Rotšilda drži u fondaciji "Fajv erous" (Five Arrows Fund) u Kurakau i u korporaciji "Fajv erous" (Five Arrows Corporation) u Torontu u Kanadi.

Naziv potiče od Rotšildovog simbola - orla s pet zvezda u svojim kandžama, koje simbolišu njegovih pet sinova. Bogatstvo se gomilalo ogromnom brzinom, jer su Rotšildi manipulisali vladama i kroz mrežu bratstva izazivali ratove i revolucije, često pozajmljujući novac obema stranama u sukobima. Iz svega ovoga videćete da je to postala uobičajena praksa bankarske elite. Nema ničeg lakšeg nego izazvati sukob i rat; potrebno je samo da pod svoju kontrolu stavite nekog diktatora ili vladu, obezbedite im sredstva da izgrade moćnu vojsku i onda ih podstaknete ili navedete da napadnu druge zemlje. Naravno, treće zemlje će da organizuju sopstvenu odbranu i eto - imate rat.

LjUDI obično kažu da u ratu svi gube, ali nije baš tako. Bankari su ti koji pobeđuju, kratkoročno gledano. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode u vidu kamata. Pored toga, kontrolišu proizvođače oružja kod kojih obe zaraćene strane troše virtuelni novac koji su im pozajmili bankari. Na taj način, preko svojih kompanija za proizvodnju oružja, dobijaju nazad novac koji su im pozajmili i istovremeno zaračunavaju kamate na prvobitni zajam odobren tim državama. Nakon toga, kada dve ili više zemalja razruše jedna drugu uz pomoć novca koji su im obezbedile banke, te iste banke im pozajmljuju dodatni virtuelni, nepostojeći novac kako bi ove obnovile svoje razorene nacije i infrastrukturu. Time se generiše još više profita za banke i tako kroz dugovanja zadobijaju kontrolu nad tim zemljama i njihovim narodima.

Rotšildovo carstvo ubrzo je postalo veoma vešto u ovakvim manipulacijama, baš kao i njihovi pandani u Americi, kao što su J. P. Morgan, carstvo Rokfelera i mnogi drugi...Kada malo zagrebete po površini nekih od organizacija, koje služe kao paravani i dimne zavese, otkrijete da su kontrolisani od strane istih porodica i pojedinaca. Postoje dokazi koji ukazuju na to da je, u stvari, dinastija Rotšilda stajala iza oba ova velika američka poslovna i bankarska carstva. To je znak njihove genijalnosti da sakriju stvarnu meru svoje moći i kontrole iza isturenih ljudi i organizacija.

U SVOJOJ knjizi "Rotšildi" (The Rothschilds), istoričar Džon Rivs opisuje kako je Nejtan Rotšild bio prisutan tokom bitke kod Vaterloa 1815. godine i bio je svedok Velingtonove pobede nad Napoleonovim trupama. On je potom odjurio što je brže mogao preko Engleskog kanala do londonske berze. Tamo je, onako sav prljav i utučen objavio da je Velington pretrpeo poraz. Da bi bio uverljiviji, prodao je izvesnu količinu deonica po smešno niskoj ceni. Ovo je izazvalo pravu paniku na tržištu, jer su svi požurili da prodaju sopstvene deonice po bilo kojoj ceni koju su mogli da dobiju. Potajno ih kupujući, Nejtanu i dinastiji Rotšild te deonice došle su u ruke skoro za džabe.

U to doba, bez telefona ili telegrafa, trebalo je nekoliko dana da vest o pobedi Velingtona stigne do Londona. Berza se istog trenutka oporavila i vrednosti deonica su vrtoglavo skočile. Nejtan je sada prodavao deonice koje je potajno otkupio i na taj način došao do ogromnog profita. Od tog vremena, isti metod se koristi i danas da bi se manipulisalo tržištem kapitala. Panike na berzama nisu slučajne. Isplanirane su da idu na štetu svih ljudi osim onih koji ih uzrokuju. Pristup koji carstvo Rotšilda primenjuje sažeo je Majer Amšel u svojoj izjavi: "Dajte mi kontrolu nad novčanim sistemom neke zemlje i neće me biti briga ko donosi zakone."

NAPOLEON I SLOBODNI ZIDARI

ROTŠILDI se odavno javno i sa puno entuzijazma izjašnjavaju kao pristalice "slobodnog zidarstva" (masonerije). I sam Napoleon Bonaparta je bio okružen "slobodnim zidarima" koji su ga savetovali na polju politike i ekspanzionizma. U jednom trenutku su ga ubedili da napadne Egipat i razrovari drevna nalazišta u potrazi za znanjem i artefaktima koji su smatrani svetima u masonskim obredima i legendama. Napoleon je kao plen sa ovog pohoda u Pariz doneo masivni egipatski obelisk. Britanski masoni su sopstvenu vladu ubedili da se upusti u sličan poduhvat, a rezultat toga je bila krađa velikog obeliska poznatog po nazivu Kleopatrina igla koji se i dalje nalazi u Londonu.