Moć i kult svevidećeg oka

NEJTAN Rotšild porodično bogatstvo i uticaj podigao je na mnogo viši nivo. Hvalio se da je u razdoblju od samo pet godina umnožio njihov kapital 2.500 puta. Uspostavio je privatni bankarski koncern "N. M. Rotšild i sinovi" u Londonu sa predstavništvima u Parizu, Berlinu, Beču i Napulju. Zadatak koncerna bio je da bude aktivan na berzama i da pozajmljuje novac državama i ostalima. Počeo je da posreduje i da upravlja bankama, železnicama, proizvođačima oružja i korporacijama svih vrsta. Odatle su iznikli razni ogranci, te kompanije sa različitim nazivima, kako bi se sakrila razmera uticaja Rotšilda, njihova moć i infiltracija. Današnji finansijski sistem deluje na isti način, sa centrom moći iz kog nekolicina ljudi koristi različite firme kao paravan i različita imena za istu organizaciju.

Pogledajte samo imena iznad prodavnica u prosečnom gradskom središtu; ako istražite ko im je vlasnik, videćete da je to uvek jedna od nekoliko istih grupa. Potpuno je isto i sa, na prvi pogled, različitim deterdžentima za pranje i drugim proizvodima u supermarketima. U Americi, carstvo Rotšildovih predstavljale su kompanije kao što je "Kun", "Leb i društvo" (Kuhn, Loeb end Co.), a prema nekim istraživačima vrlo je verovatno da američkim kompanijama kao što su "Džej-Pi Morgan" (J. P. Morgan), "Spejer" (Speyer) i "Limen" (Lehman), takođe upravljaju Rotšildi, ili da, u najmanju ruku, imaju veliki uticaj na njih.

BRITANSKI premijer Bendžamin Dizraeli bio je vrlo blizak porodici Rotšild. Oni su njegovoj vladi 1875. godine pozajmili četiri miliona funti za kupovinu kontrolnog učešća u Sueckom kanalu. Dizraelijev roman "Koningsbi" (Coningsby) verovatno za osnovu ima priču o ovoj porodici. U ovom odlomku, lik pod imenom Sidonija očigledno predstavlja Nejtana Rotšilda:

"Sa svojim velikim kapitalom stigao je ovde (u London) nakon potpisivanja Pariskog mira. Sve što je imao uložio je u zajam za Vaterlo i taj događaj ga je učinio jednim od najvećih kapitalista u Evropi. Ubrao je nagradu vrednu njegove briljantnosti. Evropi je novac zaista bio potreban, a Sidonija je bio spreman da joj ga pozajmi. Nešto novca bilo je potrebno Francuskoj, Austriji nešto više, Prusiji nešto manje, a Rusiji nekoliko miliona; Sidonija je mogao sve da ih zadovolji. Jedina zemlja koju je izbegavao bila je Španija; suviše dobro je poznavao njene resurse...

"... U većini glavnih gradova postavio je nekog od svoje braće ili bližeg rođaka u kog je imao poverenja. Bio je gospodar i vladar svih tržišta novca i praktično je bio vladar i gospodar svega ostalog. Doslovno je u šaci držao prihode južne Italije, a monarsi i ministri svih zemalja tražili su od njega savet i slušali njegove predloge."

ISTORIČAR Džon Rivs u svom delu "Rotšildi" piše:

"Majer Amšel nije mogao ni slutiti da će njegovi sinovi u nastupajućim godinama da imaju tako neograničenu moć, da će na njihov mig mir između država da se dovede u pitanje; da će im moćna kontrola koju su imali nad evropskim tržištima novca omogućiti da igraju ulogu arbitara mira i rata, s obzirom na to da su po sopstvenom nahođenju mogli da uskrate ili da obezbede novčana sredstva potrebna za vođenje rata.

"Ma kako neverovatno zvučalo, upravo to im je omogućilo snažan uticaj koji su imali u kombinaciji sa ogromnim bogatstvom i izuzetnim ugledom, jer nije bilo firme dovoljno snažne da im se duže vreme odupire ili toliko neoprezne da preuzme posao koji su Rotšildi odbili. Da bi dospeli na tako visok položaj, Majeru Amšelu i njegovim sinovima bila je potrebna saradnja država, ali onog momenta kad bi se popeo na njihova leđa i dostigao vrhunac svojih ambicija, postao bi nezavisan od bilo čije pomoći i mogao je da deluje potpuno slobodno, dok su se države našle u položaju sužnja, pred njegovim nogama."

O VELIČINI uticaja Rotšilda, šta god da se kaže neće se preterati. Nakon Nejtanove smrti, mesto direktora kompanije "N. M. Rotšild" zauzeo je njegov najstariji sin Lajonel. On je odobrio pozamašne zajmove britanskoj i američkoj vladi, ali i drugima među kojima su bili i Egipćani. Između ostalog, Britaniji su pozajmili oko 80 miliona dolara za finansiranje Krimskog rata (režiranog od strane svetske elite) u kojem je nastradalo desetine hiljada ljudi. Lajonel je ujedno dvadeset godina delovao kao agent ruske vlade. Nasledio ga je najstariji sin Nejtan Majer, koji je postao prvi lord Rotšild, da bi potom dobio i status plemića i 1885. godine postao član Gornjeg doma britanskog parlamenta. Prvi lord Rotšild nakon toga postao je guverner Engleske banke (Bank of England) i tako preuzeo ogromnu moć uticaja na svetski novčani sistem. "Stara dama iz ulice Trednidl" (naziv od milja za Englesku banku) uvek je bila i ostala produžena ruka svetske elite. Predstavnici Rotšilda širom sveta su nastavili da manipulišu događajima kako bi proširili svoju moć i poslužili dugoročnom planu koji je istovetan planu Bratstva - vladanje svetom.

OVDE želim da naglasim da isticanjem uloge koju su odigrali Rotšildi ne želim da ocrnim jevrejski narod u celini, jer je velika većina onih koji nemaju pojma šta se događa, a kada bi toga bili svesni ne bi ni dali svoju podršku. Čak ni mnogi članovi porodica koje pominjem nisu upućeni u tajne planove. Moja namera je da razotkrijem one koji kontrolišu ta carstva, a ne da ocrnim svakoga ko nosi prezime Rotšild, Rokfeler ili bilo koje drugo. Smatram da su istraživači koji su tokom godina za čitavu zaveru smatrali odgovornim jevrejski narod u velikoj zabludi; isto je tako naivno poricanje jevrejskih organizacija da je bilo koji Jevrejin uključen u stvaranje novog svetskog poretka, jer ih takva dogmatičnost ili nešto još gore čini potpuno slepim za realnost. Ovde vidimo zajedničku nit - žudnju za moći i kult svevidećeg oka koji se javljaju u svim rasama i koji su po mom mišljenju svesno povezani sa višom kontrolnom silom.

DRŽAVE U POLOŽAJU SUŽNjA

- MAJERU Amšelu i njegovim sinovima, da bi dospeli na tako visok položaj, bila je potrebna saradnja država, ali onog momenta kad bi se popeo na njihova leđa i dostigao vrhunac svojih ambicija, postao bi nezavisan od bilo čije pomoći i mogao je da deluje potpuno slobodno, dok su se države našle u položaju sužnja, pred njegovim nogama - napisao je istoričar Džon Rivs u knjizi "Rotšildi".

SUTRA: Rotšildovi - gospodari iz senke

Sve fotografije u ovom feljtonu preuzete su iz knjiga Dejvida Ajka