Rotšildi - gospodari iz senke

U BANKARSKOJ mreži svetske elite centralne banke svih zemalja radile su zajedno na uspostavi sistema širom Evrope i Sjedinjenih Država. Tim sistemom će kasnije upravljati Banka za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements), koja se nalazi u Bazelu u Švajcarskoj i elitna grupa sastavljena od trinaest ljudi iz Međunarodnog bankarskog odbora (International Banking Comission) u Ženevi.

Sigurno je interesantna činjenica da svaki put kad bi Evropu zahvatio rat, Švajcarska je uvek ostavljana na miru. Evo razloga za to. Ona je finansijsko središte svetske elite. Ideja da svaka zemlja ima centralnu banku iznikla je takođe među onima koje zovemo elitom. Prva je bila Amsterdamska banka osnovana 1609. godine, a nakon nje sledeća je nastala Hamburška banka (1619) i Švedska banka (1661) koje su ovlastili potomci bankara iz Đenove i Venecije. Među njima bili su i Varburzi iz Hamburga (Warburgs of Hamburg), potomci porodice Abraham del Banko (Abraham del Banco), najvećih bankara u Veneciji. Manipulatori iz pozadine Amsterdamske banke takođe su stajali iza Holanđanina Vilijama Oranskog koji je, veštim manevrisanjem od strane tajnog društva pod nazivom Narandžasti red, seo na presto Britanije 1689. godine.

VILIJAMOVOM poveljom iz 1694. godine, osnovana je Engleska banka. Neki istraživači tvrde da su svi evropski vladari na ovaj ili onaj način bili povezani sa Vilijamom. Otpor koji su članovi engleskog parlamenta imali prilikom osnivanja te banke prevladan je kada je Vilijam poveo Britaniju u skupi rat protiv Francuza. Zbog potrebe za novcem, opozicija je podlegla pritisku za osnivanje banke koja je kasnije britanskoj vladi pozajmljivala nepostojeći novac.

Fantastični profiti koje je tako inkasirala, izvučeni su iz džepova ljudi putem poreza na dobit i iskorišćavanjem još siromašnijih ljudi širom Britanskog carstva. Tako je nastala institucija nacionalnog duga (duga prema bankama). Kraljevsko pravo na kovanje novca preneto je na odbor kome je takođe dato ovlašćenje da pretvara osnovu državnog dobra u zlato, što je kontrolisala elita.

Vodeća grupa svetske elite, na vrhu ljudske piramide, jeste grupa po imenu Crno plemstvo, od koje potiču porodice kao što su na primer Varburzi iz Hamburga. One su bile okosnica plana da se na britanski presto postavi Vilijam Oranski i da se osmisli novčani sistem kakav danas poznajemo. Potiču od gvelfa, takođe poznatih i kao neri ili crni gvelfi, a sada se nazivaju crnim plemstvom.

Oni su stajali iza Normana koji su pokorili Englesku 1066. godine tokom bitke kod Hejstingsa, na čelu sa Vilijamom Osvajačem. Kasnije, kada su svoje sedište premestili u Đenovu u Italiji, podržali su Roberta Brusa u njegovom zauzimanju Škotske, a to je ista genetska linija i tajno društvo koje se pobrinulo za to da Vilijam Oranski postane kralj Engleske, Škotske i Irske. Delujući preko Vilijama, crno plemstvo osnovalo je Englesku banku, a zloglasna "Istočnoindijska kompanija" počela je naglo da se širi i osvaja Aziju i Daleki istok za račun Britanije (za svetsku elitu) i postala najveća operacija za krijumčarenje droge koju je svet do tada imao.

POLITIČKA i ekonomska unija Engleske i Škotske imala je za cilj da se u paukovu mrežu pozajmljivanja novca i kontrole uplete Škotska. I tako smo dobili Ujedinjeno Kraljevstvo - ujedinjeno u svojoj potčinjenosti manipulisanom novčanom sistemu kojim upravlja nekolicina. Bankari iz redova elite sada su bili u stanju da manipulišu još većim uticajem širom sveta. Bili su umešani u Američki građanski rat u kom su finansirali obe strane. Londonski Rotšildi finansirali su Sever, dok je pariski ogranak Rotšilda finansirao Jug.

POKUŠAJI da se oformi centralni bankarski sistem u Sjedinjenim Državama oduvek su bili sporni. I pored protivljenja osnivača Tomasa Džefersona i Džejmsa Medisona, osnovana je prva američka Centralna banka, zahvaljujući manipulacijama njihovog kolege Aleksandera Hamiltona, koji je upravljao Njujorškom bankom. Njega su potajno podržavali Engleska banka i Rotšildsko carstvo, što je u stvari jedno te isto. Kada je Džordž Vašington, mason visokog ranga, postao predsednik 1789. godine, postavio je Hamiltona na mesto ministra finansija.

U naredne dve godine, Hamilton je ostvario svoju ambiciju osnivajući američku centralnu banku, Banku Sjedinjenih Država. Kao i Engleska banka, bila je to privatna ustanova koja je sada imala kontrolu nad američkom privredom. Ona je svojim delovanjem prouzrokovala pravi haos, a kao posledica njene politike izbili su neredi. Godine 1830, predsednik Endru Džekson imao je hrabrosti da se usprotivi moći Banke Sjedinjenih Država i u tom sukobu odneo je pobedu. To je bio kraj postojanja prve američke centralne banke. Međutim, na stvaranje naredne nije trebalo dugo čekati.

POČETKOM prošlog veka, elita je kovala planove da ponovo preuzme kontrolu nad američkom privredom, još potpunije nego ranije. Želeli su dve stvari: novu centralnu banku kojom bi kontrolisali pozajmljivanje novca u državi i uvođenje federalnog poreza na dohodak, čime bi zadobili kontrolu nad državnim prihodima. Ponovo je došlo do snažnog otpora ovim namerama, ali su oni, primenivši svoju klasičnu "crno-belu" taktiku, prevarili i američki Kongres i narod. Elita je, kao svoj prvi korak, podržala izbor Vudroa Vilsona na mesto predsednika 1909. godine. On je bio samo fasada, politička marioneta i rozenkrojcer.

Prava moć Vilsonove administracije bila je u rukama čoveka zvanog "Pukovnik", Edvarda Mendela Hausa, čiji je jedini zadatak bio da služi eliti. Vilson je govorio da je Haus njegovo "drugo ja", njegov "alter ego" i da su njihove misli potpuno jednake. Elita je davala instrukcije pukovniku Hausu, a on je davao instrukcije Vudrou Vilsonu, koji je postupao u skladu sa naređenjima. Sve se to događalo pod maskom "demokratije".

Sutra: Bauk sa ostrva Džekil u Džordžiji