Nastanak evropske superdržave

U POČETKU, ljudi su živeli u malim zajednicama i plemenima koja su donosila odluke u njihovo ime. Kasnije, ta plemena su se ujedinila u ono što sad nazivamo nacijama i državama, pa se polako otkriva sledeća faza plana, spajanje nacija u superdržave, kao što je Evropska unija. To je samo jedan korak od njihovog krajnjeg cilja o svetskoj dominaciji - sveta pod diktaturom. U svakoj fazi plana proces donošenja odluka se sve više udaljavao od pojedinaca kojih se te odluke tiču. Posle plemenskih vođa, tu moć su dobili kraljevi, kraljice, predsednici i premijeri, a danas imamo birokrate superdržava koje čak i ne prolaze kroz proces obmanjivanja naroda koji danas nazivamo "izborima".

Danas su globalni politički i bankarski sistem, multinacionalne korporacije i mediji pod kontrolom "jednog centra", a oni nastavljaju da zahtevaju još veću centralizaciju kroz spajanje i preuzimanje kompanija. Čak i sada je moć multinacionalnih kompanija neverovatna zbog njihovih prihoda i profita koji su veći od budžeta većine zemalja, a njihova hijerarhija je povezana s mrežom tajnih društava s kojom rade na postizanju zajedničkih ciljeva.

VEĆINU političkih "lidera" u krajevima kao što je Afrika, posle postizanja "nezavisnosti", postavile su na ta mesta multinacionalne kompanije da bi vodili zemlje onako kako odgovara kompanijskim interesima. Na najvišim nivoima ove kompanije se sažimaju tako da su, zapravo, ista korporacija, a ista situacija je i kod banaka. Možda se predstavljaju drugim imenom i možda većina zaposlenih u njima misli da se takmiči sa ostalim bankama ili korporacijama, ali ako odete dovoljno visoko, videćete da je kontrola u istim rukama.

Još od 1994. godine pišem o tome da je Evropska unija kreacija, ili barem njen veliki deo, tajne grupe iluminata pod nazivom Bilderberg grupa, koja tajno koordiniše zajedničku politiku među vladama, bankama, korporacijama, medijima, obaveštajnim agencijama i vojskama, uključujući NATO. Osnovali su je Rotšildi 1954. godine u hotelu "Bilderberg" u Holandiji, a predvodi je mreža porodice Rokfeler. Dejvid Rokfeler i agent Rotšildovih i Rokfelerovih Henri Kisindžer su među najistaknutijim "igračima" ove grupe već decenijama, a polako tu ulogu preuzimaju i drugi.

Kisindžerov prijatelj lord Karington, još jedan Rotšildov agent i bivši britanski ministar inostranih poslova, bio je dugogodišnji predsednik Bilderberg grupe. Bio je i generalni sekretar NATO, što je pozicija koju potpuno kontrolišu bilderbergovci. Postoji jedna centralna grupa koja se okuplja redovno, svake godine na Bilderberškoj konferenciji, kada se sastaju vodeće ličnosti političkog života, bankarstva, biznisa, medija i vojske, pod najvećim mogućim merama zaštite da bi diskutovali o "svetskim poslovima". Istraživači imaju sve više uspeha u razotkrivanju bilderbergovaca, kao i imena onih koji su na listi gostiju, ali mnogi još istaknutiji i značajniji uspevaju da se "provuku" na "konferencije" u tajnosti i ne pojavljuju se na tim spiskovima.

Dokumenta koja su 2009. godine ugledala svetlost dana sa Bilderberške konferencije održane 1955. godine u hotelu "Sonenbihl" u Garmiš-Partenkirhenu, u Nemačkoj, potvrdili su bilderberški plan za Evropsku uniju.

Dokumenti govore o sve većoj potrebi da se nemački narod poveže sa ostalim narodima Evrope u jedno zajedničko tržište, kao i da se za najkraće moguće vreme dođe do najviših nivoa integracije, počevši od stvaranja zajedničkog evropskog tržišta. Obratite pažnju na reč "počevši". Bilderberški dokumenti kažu da bi možda bilo bolje nastaviti s razvojem zajedničkog tržišta ugovorom nego stvaranjem novih, viših institucija.

Zajedničko tržište, ili Evropska ekonomska zajednica, zaista je i oformljeno dve godine kasnije (1957) Rimskim ugovorom, jer je tamo najveći centar moći iluminata i dom relocirane Vavilonske crkve koju su u Rimu osnovale porodične loze Sumera, Vavilona i Egipta i prekrstile je u Rimokatoličku crkvu. Od tada se tehnika "ugovora" i dalje koristi, kao što se može videti na primeru Lisabonskog ugovora iz 2009. godine, koji je osmišljen tako da se ono što se danas naziva Evropska unija pretvori u potpuno zreo diktatorat sa sopstvenim predsednikom, spoljnom politikom, armijom, policijom i birokratskim sistemom kontrole.

Procurili dokumenti grupe Bilderberg iz 1955. godine govore o potrebi za jedinstvenom evropskom valutom, a Bilderberška mreža je godinama manipulisala događajima da bi to i ostvarila. Čak je i predsednik Bilderberg grupe aristokrata i pripadnik porodične loze Viskont Etijen Davington rekao u jednom od svojih retkih intervjua da su bilderbergovci predstavili plan o jedinstvenoj valuti, koja je postala - evro, početkom 1990. godine.

Zapravo, manipulacija datira još od pre 50 godina. Jedan od najznačajnijih zaverenika koji stoje iza stvaranja Evropske unije je Oto fon Habzburg, glavni predstavnik porodične loze - dinastije Habzburg. On je do smrti, 4. jula 2011, bio na čelu Panevropskog pokreta, osnovanog 1923. godine. Habzburgovci su čistokrvni iluminati koji su vekovima vladali većim delom Evrope. Dinastija Habzburg je nagrađena titulom svetog rimskog imperatora i dala je careve i vojvode Austrije, kraljeve Nemačke, Mađarske, Španije, Portugalije i Češke (Bohemije), visoke vojvode Toskane, pa čak i cara Meksika. Oto fon Habzburg je rođen 1912. godine s titulom - nadvojvoda Franc Jozef Oto Robert Marija Anton Karl Maks Hejnrih Sikstus Ksavijer Feliks Renatu Ludvig Getean Pijus Ignacijus od Austrije.

SIN POSLEDNjEG AUSTRIJSKOG CARA

PRIPADNICI loza obožavaju svoje titule i opsednuti su statusom, moći i hijerarhijom. Oto fon Habzburg je bio najstariji sin Karla od Austrije, poslednjeg cara Austrije i poslednjeg kralja Mađarske. Živeo je u Bavarskoj i, poput mnogih drugih koji se nalaze na vrhu svetske zavere, bio je duboko zagazio u svoje devedesete kada je preminuo 2011. Bio je jasan po pitanju svoje želje da doživotno ostane poglavar evropske države i svog opredeljenja za rimokatoličku (vavilonsku) Evropu.