Činovi i plate za dobre igrače

PROFESIONALNI komunista i revolucionar Svetozar Vukmanović Tempo, odani izvršitelj naredbi druga Josipa Broza Tita za uzbunjivanje naroda na ustanak u BiH i Makedoniji i savetnik Envera Hodže u Albaniji, sećajući se svečanog dana formiranja FK Partizan, zapisao je: "Među novim fudbalerima bilo je i onih koji su tokom rata nosili neke druge uniforme. Prošlost, međutim, nije uticala na njihovu budućnost. Mi smo, naravno, imali u tome znatno preimućstvo nad ostalim klubovima. Vrbovali smo dobre igrače, davali im činove, zapošljavali ih kao referente u Domu Armije, dodeljivali stanove, do kojih se onda teško dolazilo. Publika nije svesrdno prihvatila Partizan, iako je bio najbolji klub."

Ako je u osnivanju FK Crvena zvezda učestvovao krem tadašnje Ozne, koju ipak nisu svi mrzeli, tako su niz godina u FK Partizan kreativni bili generali JNA. Sam maršal Josip Broz Tito, popularni dečak sa Sutle, nikada se nije izjašnjavao da li više voli fudbal, ili nogomet, pogotovu čiji je navijač. Pa opet, januara 1979. za vreme boravka i odmora na planini Tari pristao je da se prvi i jedini put fotografiše sa fudbalerima Partizana. Na stadion JNA jedino je dolazio kada je primao štafetu mladosti naroda i narodnosti koji bi mu preko ove palice čestitali rođendan!

PRVI klupski šampionat FNR Jugoslavije održan je sezone 1946/1947. Istoriografija je zabeležila da su se iz Srbije takmičili klubovi: FK Crvena zvezda, FK Partizan, FK Metalac (predratni BSK), FK Spartak iz Subotice i FK 14. oktobar iz Niša.

Te fudbalske sezone u Ligi od četrnaest klubova titulu je osvojio Partizan, dok je Crvena zvezda zauzela treće mesto. Odigrana je i prva derbi utakmica novoformiranih klubova 5. januara 1947. na stadionu Centralnog doma Jugoslovenske armije - CDJA, ,prema proceni izveštača, pred 4.000 gledalaca. Sudio je dr Branko Lalić iz Beograda. U protokolu sa utakmice zapisano je da je pobedila Crvena zvezda - 4:3, golovima Jovana Jezerkića koji je dao tri i Predraga Đajića, dok su strelci za Partizan bili Predrag Đajić - autogol, Mladen Kašanin - autogol i Stjepan Bobek.

Crvena zvezda je igrala u sastavu: Ljubomir Lovrić, Branko Stanković, Miomir Petrović, Predrag Đajić, Ljubomir Spajić (isključen), Mladen Kašanin, Kosta Tomašević, Rajko Mitić, Jovan Jezerkić, Aleksandar Aranđelović, Andreja Šećerov. Trener Svetislav Glišović.

FK Partizan je igrao u sastavu: Franjo Glazer, Miroslav Brozović, Virgil Popesku, Zlatko Čajkovski, Bela Palfi, Milivoje Đurđević, Kiril Simonovski, Prvoslav Mihailović, Stjepan Bobek, Franjo Rupnik, Silvester Šereš. Trener Ileš Špic.

ISTORIJA Crvene zvezde i Partizana je bez velike potrebe i prenaglašavanja toliko idealizovana da je trebalo da proteknu ne godine, već decenije, da bi se nešto više saznalo o načinu bitisanja tih klubova, obezbeđivanju novca, kupoprodaji igrača i centrima moći. I na početku i kasnije u novom milenijumu može se govoriti o jakim pokroviteljima u samom vrhu vlasti koji su pomagali, nekada i odmagali. Stereotip po kome je Zvezda srpski, a Partizan jugoslovenski klub uvek je bio neka vrsta paralele na civilnim i vojnim šinama, odnosno ophrvan državno-političko-partijskim (Zvezda) i generalskim vezama (Partizan).

Nastojanje da se Zvezda proizvede u građanski klub po modelu onoga što je svojevremeno rekao moćni policajac i idejni tvorac kluba Slobodan Penezić Krcun: - Volim Crvenu zvezdu, čitam "Politiku" i pušim "nišku moravu" - bilo je simpatično, ali je posle oplemenjeno Svetim Savom, vojvodom Živojinom Mišićem, posebnim srpskim patriotizmom sa naglaskom da je bila i ostala narodni klub.

U KNjIZI "Priče o fudbalu" izdatoj u Beogradu 1998. novinar i publicista Slavo Stojković piše kako je jedan od zagovornika osnivanja kluba, inženjer Vlastimir Purić objasnio način angažovanja kvalitetnih i poznatih igrača: - Tačno je da sam najzaslužniji za dovođenje Bele Palfija i Joške Takača. Novac sam dobio od tadašnjeg Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju, mislim da se radilo o dvadeset ili trideset hiljada ondašnjih dinara. Mnogo mi je pomogao brat Danilo (budući direktor lista "Politika" i ambasador) koji je u to vreme bio sekretar Komiteta, ali i navijač Zvezde. Deo novca je obezbedila i snaja Zorica, supruga Danilova. U to vreme prodala je kuću i to je bila neka vrsta pozajmice Zvezdi. Kasnije je novac vraćen.

MARKO Nikezić, komunista liberalnih stremljenja, koji je stradao početkom sedamdesetih godina u Titovim čistkama, bio je sekretar Gradskog komiteta KPJ za Beograd i nije preterano bio zainteresovan za fudbal, ali je kao gradonačelnik grada pomogao Crvenu zvezdu, za prvu pomoć, sa pet miliona dinara. Taj novac je, navodno, morao biti vraćen, po rečima inženjera Vlastimira Purića. Ove novčane transakcije, neophodne za rad u onim uslovima, kasnije su se razvile u takozvane crne fondove, a svu cenu platio je tvorac moderne Crvene zvezde dr Aleksandar Obradović. Svima je bilo oprošteno, jer su se nalazili na visokim položajima u komunističkoj hijerarhiji. Doktor Obradović je bio optužen za prozapadnu varijantu, moderno nazvanu tehnomenadžerstvo, iako se nikada nije bavio političkim ujdurmama. Dva puta je doživotno bio diskvalifikovan iz fudbala i oba puta rehabilitovan. Mnogo godina kasnije ovaj način zaduživanja u čitavom svetu postao je sinonim za opstanak klubova. U novom dobu postao je javna razmena dobara među vlasnicima multinacionalnih kompanija i šeicima naftadžijama.

PREMA rečima Bože Švarca, pukovnika, upravnika Doma JNA i jednog od osnivača plivačkog i hokejaškog kluba Partizan, koji je ostao bez čina generala, jer ih je bilo previše u Sportskom društvu, kako piše Slavo Stojković, fudbalski klub nije dao ni dinara za igrače. Zvezda je plaćala u tajnosti. Mi smo pružali igračima druge pogodnosti. Imali smo pristup u diplomatski magacin. Zato je igračima odgovaralo da u klub dođu sami, bez naročitog moljakanja ili naredbi. Dobijali bi sigurnu platu kao vojni službenici, a uz sva ostala snabdevanja i rešenje stambenog pitanja. Sve je to bilo privlačnije od Zvezdinog keša iako su i oni davali stanove. Nije tačno da fudbaleri baš ništa nisu radili osim što su igrali. Marko Valok, Virglil Popesku i Stjepan Bobek bili su oficiri, Branko Zebec u miliciji, Franjo Šoštarić portir u Domu JNA. Za ovoga poslednjeg, koji je bio golman, mnogi su tvrdili da je u Domu JNA samo palio i gasio osvetljenje odnosno sijalice!