Feniks na obali reke Huangpu

MESTO na kojem svet sreće Kinu, a Kina svet, ime je - Šangaj. To mesto je odavno velegrad, od čijih proporcija su veći jedino planovi za vreme koje je pred njim.

"Pretkom" današnje kosmopolitske naseobine smatra se Šangajski okrug, osnovan potkraj 13. veka, za vreme vladavine mongolskog Kublaj-kana, prvog stranca koji je kao car upravljao čitavom Kinom. Tokom dinastije Ming, koja je smenila Mongole, Šangaj je postao svekineski centar manufakture. Sledeća, dinastija Ćing, 1685. godine ovde je postavila carinsku ispostavu. Posle 1842. i Prvog opijumskog rata, grad je privukao belosvetsku mešavinu trgovaca, avanturista, misionara, i ljudi svekolikog kova sa više krajeva planete. Arhitekte iz Kine i iz drugih zemalja počele su po njemu da slažu zgrade iscrtane u međunarodno poznatim stilovima. U Šangaju su začete moderne kineske fabrike, kao i Komunistička partija Kine. Posle osnivanja Narodne Republike, 1949. godine, veliki grad je predvodio razvoj nacionalne industrije. Bile su to godine rasta, "izlečenja" gradskih četvrti od masovne prostitucije i zavisnosti od opijuma iz ranije ere, ali i teskobnog života. Uskakanje u prepun gradski autobus, i trolejbus, sačuvano je u pamćenju kao jedna od najtežih urbanih disciplina.

POSLE otvaranja 1978, u prvoj deceniji, kinesku privredu je "vukao" južni deo zemlje oko Gvangdžoua (Kantona), ali su promene ubrzo mogle da se naslute i u najvećem gradu NR Kine i socijalističkog sveta, Šangaju.

Već velika reportaža američke "Nacionalne geografije" iz jula 1980. godine otkriva velegrad u pripremnim fazama uzleta. Opisan je skroman, ali ipak uređen život. Lekar specijalista sa platom od oko 200 dolara mesečno biciklom je svakoga jutra odlazio na kliniku. Šangajska luka bila je i tada među desetak najvećih na svetu, ali se nije baš mnogo izvozilo. Oko 8.000 šangajskih fabrika godišnje je proizvodilo dobra u vrednosti od 39 milijardi dolara. Robna kuća broj 1 u Nanđinškoj ulici, tadašnjoj i današnjoj "štrafti", prodavala je robu u ogromnoj ukupnoj vrednosti, ali su se za neke proizvode, poput televizora, i dalje tražili bonovi. Sa zidova su, međutim, prolaznike već vrebale prve reklame nalik na one sa Zapada.

Gradske četvrti u 1980. godini Titove smrti, četiri leta pošto je svet napustio Mao Cedung, bile su "ravne" i relativno niske gradnje, sa jednim TV-tornjem kao predstražom opšteg napretka. U Pudonškoj oblasti, sa druge strane reke, nije bilo gotovo ničega. Devedesetih godina, vlada je odlučila da upravo taj deo Šangaja otvori za investicije, i od 1991. rastu obe obale reke Huangpu. Grad je sve brže menjao lice i šminku. Kao u svakom savremenom metropolisu, naglo se razvijao sektor usluga. Od 2013. u gradu funkcioniše pilot-zona slobodne trgovine. U njoj je Kina prvi put primenila mnoge međunarodne standarde i norme. Sada ima još 11 takvih zona širom zemlje. Društveni proizvod Šangaja trenutno raste po stopi od 6,7 procenata, nezaposlenih je oko 4 odsto.

EKONOMSKI bum tokom poslednjih decenija uslovio je da od deset najviših zgrada na svetu, tri budu upravo tu: Šangajska kula, visoka 632 metra, zatim Svetski finansijski centar (492 metra) i Kula Đinmao (420 metara).

Tokom jedne jedine, 2016. godine, u gradu su započeta 122 velika graditeljska poduhvata, ukupne vrednosti 128 milijardi juana (16,5 milijardi evra). Metro u najvećem gradu Kine dnevno preveze deset miliona ljudi i najopterećeniji je na svetu. Prva linija otvorena je (tek) 1993, danas ima ukupno 14 linija, a kroz osam godina u planu je da ih bude 25! Tada bi većina stanovništva u Šangaju od metro stanice trebalo da bude udaljena najviše 600 metara. Preko dva šangajska aerodroma, preveze se više od 100 miliona putnika godišnje - istovremeno, oni su treći u svetu po ukupnom prevozu tereta.

Prosečan životni vek u gradu dostigao je 83 godine. Kina ima velike planove za Šangaj, za buduće naraštaje.

Do 2040. godine, metropola pod ušćem Jangcekjanga treba da postane međunarodni ekonomski, finansijski, trgovački i lučki centar najvišeg reda, kao i epicentar tehnoloških inovacija. U izgledu je veliki kineski derbi: Šangaj protiv Hongkonga.

- Hongkong je već etabliran finansijski centar, a mi od njega možemo da učimo: ima mesta za dva finansijska centra, kao što avion ima dva motora - uverava nas gradski zvaničnik zadužen za odnose sa svetom.

Ta dva motora, treba da vuku napred čitavu, jedinstvenu Kinu sa dva sistema.

KONGRES KP Kine postavio je zvaničan cilj za urbani dragulj u kruni Narodne Republike: Šangaj kao "Globalni grad izuzetnosti" - jednostavnije, svetski lider - u oblasti ekologije, kulture, bezbednosti.

Dobri su uslovi za to. U Šangaju se lakše diše nego u Pekingu, čiji vazduh, poput sarajevskog, blokiraju okolne planine. Kulturni procvat nikad ne izlazi iz fokusa. Grad ima 124 muzeja, 24 javne biblioteke. Ulični kriminal nije iskorenjen: na mestima sa velikom koncentracijom posetilaca, poput turističke pijace Jujuan, ispisana su upozorenja da se pripazi na lične stvari, ali, opšti osećaj sigurnosti postoji u kineskim gradovima. Tamo se policajci trude da budu viđeni. Oni stavljaju do znanja i mogućim prestupnicima, i svima: "Mi smo tu". Čim se službenim kola parkiraju, uključuje se rotacija, a čak i na ramenima čuvara reda sija naizmenično plavo i crveno.

Po kineskim gradovima, među retkim montažnim objektima, mogu da se uoče - policijske kućice. Nešto slično imaju u Japanu, zove se koban, i često mu je pripisivana uloga u opštem padu stope kriminaliteta. Unutar policijskog kioska, kroz prozor se može videti čuvar reda kako nadzire okolinu preko većeg broja ekrana. Veliki gradovi na Zapadu odavno su pod video-nadzorom, a Kinezi se, kao i u svemu što ocene korisnim, trude da budu u trendu. I dok, na primer, beogradske raskrsnice snima jedna kamera, na šangajskim je svako moguće konfliktno mesto - svaka traka, semafor, pešački prelaz - pod budnim okom kamere. Govori se da su Kinezi, većinom tek odnedavno za volanom privatnog automobila, znatno agresivnije vozili pre desetak godina...

Ime Šangaja u suštini znači "na moru". Bliskost talasima učinila je grad bliskim velikom svetu i njegovim dostignućima. Šangaj danas ima najprometniju luku na celom svetu.

A treća najprometnija luka na svetskom moru nalazi se oko hiljadu kilometara južno od Šangaja, nedaleko od Hongkonga, u provinciji Gvangdong - u novoj metropoli, Šendženu.

TRINAESTA PETOLETKA

IAKO je napustila plansku privredu po sovjetskom modelu, Kina i dalje ima svoje petogodišnje planove društvenog i ekonomskog razvoja, koji se, doduše, već duže od decenije radije nazivaju "smernicama". U toku je 13. "petoletka", za period 2016-2020, a jedna od njenih smernica ukazuje da bi osnovna poluga rasta u Šangaju za to vreme trebalo da postanu - inovacije. Rast standarda i zaštita životne sredine takođe su među ciljevima. Od Šangaja se očekuje da dodatno ojača svoju kulturnu "meku moć", i da promoviše "kineski san" i "ključne vrednosti socijalizma".

SUTRA: ŠENDžEN - GRAD GDE JE SVE POČELO