Dolazilo je vreme većih sloboda

BIO je to početak jednog ludog vremena. Sve se dešavalo u trenu. Kao na filmu. Sve mi se dešavalo sada i odmah. Bila je to nova, 1980. godina. Taman je stigla. Titova era je lagano prolazila. Osećalo se u vazduhu. Voljeni predsednik je bio ozbiljno bolestan. Konzilijum lekara je stalno zasedao. Novo vreme je dolazilo, vreme slobode. Preboleo sam Tunge i ponovo pustio kosu. Zimu sam proveo družeći se sa Mićinom ekipom iz benda "Paraplegični rekonvalescenti". Novu godinu sam proveo sa Jagodom, gurajući njegov automobil. On je pokušavao da namesti neke kamenjarke, ali su se svi pokušaji kontakta sa devojkama izjalovili. Nisam baš bio sasvim svoj. Priviđalo mi se sve što sam radio sa Tunge. Jagoda me je tešio na neobičan način. Vodio me je sa sobom na časove ginekologije, sve dok lekari nisu provalili da ima lažnih kibicera i dok nisu uveli proveru pomoću lične karte. Sa Bokijem sam razvio teoriju povezanosti voajerizma i filma. Osim u Kinoteku, počeli smo da odlazimo i u bioskop "Partizan", gde smo gutali erotske filmove i hongkonške akcione - mislio je Baron.

Neka devojka se ljuljala na klupi u parku. Bila je obučena u belu svilenu haljinu koju je zadizao jak vetar. Jednom rukom je držala haljinu "a la Merilin Monro" u filmu "Sedam godina vernosti", a drugom ljuljašku. Mladi kamerman sa kamerom "dva puta osam" ležao je na zemlji tik ispred nje i snimao je iz donjeg rakursa. Ekstravagantno odeven, u crvenom sakou i sa belim šalom koji se vijorio na vetru, Boki je čučao pored kamermana i rukama mu davao instrukcije. Baron je stajao sa strane i posmatrao.

Boki je u Pionirskom parku snimio svoju prvu studentsku vežbu iz režije. Ja sam mu bio asistent. Zajedno smo pisali i scenario. Ulogu socijalističke Merilinke je igrala Zvezdana, mlada koleginica sa glume. Boki je sa njom imao neuspešnu ljubavnu aferu zbog koje umalo nije skočio kroz prozor svoga stana. Posle tog incidenta, malo manje sam se družio sa njim, jer je postao isuviše destruktivan. Zvezdana je bila i Emina bivša dobra drugarica. Od nje sam saznao da se Ema sa roditeljima preselila u Pančevo. Otrov je i dalje bio beznadežno zaljubljen u Emu i svakog dana je odlazio u Pančevo da je vidi. Nikom nije pričao ništa o tome.

ISPRED bifea u SKC-u bila je gužva pred koncert. Te večeri su nastupali "Električni orgazam" i "Idoli". Bili su prisutni mnogi pankeri i hipici. Poznate face. Baron je pogledom tražio Ljubicu. Video je Miću i Otrova kojima su prilazili Gile iz "Orgazma" i Cane iz "Urbane gerile", već afirmisani muzičari. Bili su nervozni, kao da je u pitanju zakazana tuča. Mića, Cane i Gile su se kretali kroz gužvu. Otrov je išao za njima. Behu to mladi momci puni adrenalina.

- Biće šorka, sine - kazao je Otrov Baronu u prolazu.

Baron je stajao sam i gledao kroz gužvu. Primetio je mladića iz grupe "Idoli" u crnom odelu kako nosi melodiku, a onda su Baronu dve ženske ruke zaklopile oči.

- Pogodi ko je! - rekla je Ljubica.

- Najbolja riba u gradu - odgovorio je.

Okrenuo se i pogledao Ljubicu u bledom džinsu. Kosa joj je bila sveže oprana i mirisala je opojno. Iz sale je grunula snažna muzika sa mikrofonijom. Baron je uhvatio Ljubicu za ruku i ušli su u salu. Buka je bila velika, što od mikrofonije, što od vike novotalasne publike. Zapevali su "Idoli".

Ljubica i Baron su šetali kroz noć ka njenoj zgradi. Skoro pred ulazom, začula se buka dva motora. Ljubica i Baron su stali. Motoristi su se zaustavili ispred njih. Jedan od njih je skinuo kacigu. Imao je sedu kosu kao svaki albino. Gledao je u Ljubicu. Drugi je sporo skidao kacigu. To je bio mladić crne kose i povijenog nosa. Delovali su nestvarno, a Baron je pomislio da su demoni iz druge dimenzije. Ipak, za takva bića dobro su poznavali Ljubicu.

- Vojke, nisam nabavila... dobiću za tri dana - rekla je Ljubica.

- Ko ti je ovaj? - pitao je crnokosi Vojke.

- Moj drug, pesnik - smireno je odgovorila Ljubica.

Albino koji je žvakao žvakaću gumu, duvao je balon sve dok nije pukao. Vojke je gledao ćutljivog Barona. Napetu situaciju je dodatno podstakao albino koji je ponovo do pucanja naduvavao balon. Ljubica je nešto tiho šaputala Vojketu koji je pokazivao glavom u pravcu Barona. Ljubica je odmahnula svojom. Vojke je posle svega upalio motor. Albino je stavio kacigu. Vojke je motorom krenuo ka Ljubici i Baronu. Zaustavio se pored Barona. Uhvatio ga je levom rukom za kragnu i privukao ka sebi.

ATMOSFERA Uobičajna gužva u Studentskom kulturnom centru

- Pesnik, nikad nas nisi video, ništa nisi čuo. Jasno? - rekao je.

Baron ga je gledao. Ljubica je brzo sklonila Vojketovu ruku. Albino je turirao motor. Vojke i Baron su se nemo gledali. Vojke je stavio kacigu. Dodao je gas i odjurio na motoru. Albino je krenuo za njim, projurivši pored Barona. Ljubica je povukla Barona za sobom i ušli su u zgradu.

APRIL 1980. godine nije delovao kao naročito važan mesec. U stvari, bio je isti kao i svi drugi. Ali nešto je lebdelo u vazduhu, kao neki kolut dima, kolut slobode. Ljubica mi je pomerila mozak i bio sam opčinjen snagom njene ličnosti. Ona je imala nešto što me je razbijalo. I znala je da hrani moju radoznalost. Dala mi je specijalno izdanje časopisa "Vidici" - Rečnik tehnologije. Mislio sam tada da kapiram te zamršene stvari.

Baron je bio sam u svojoj sobi. Sunce se tog jutra probijalo kroz poluspuštene roletne. Čitao je Rečnik tehnologije paleći cigaretu. Kolutovi dima lebdeli su okolo.

Dečaci tehnolozi - funkcioneri, naučnici, filozofi,umetnici. Zašto su tehnolozi dečaci? Jednostavno zato što nisu sazreli da bi postali ličnosti... Ljubica je bila fascinirana ovim rečnikom. Nažalost, taj broj "Vidika" je bio uskoro zabranjen. Počeo sam da shvatam da me zanimaju tajanstvene stvari, tajne spletke, masoni, tajna društva. Ljubicu i Živojina sam shvatio kao ljude iza zavese. Oni su pokretali nešto, a ja nisam znao šta.

SUTRA: Noćni život poznatih faca