Odbrana i naši poslednji dani

KOLONA od pet parkiranih automobila bila je spremna da krene. Ljudi iz diskoteke su se utrpavali u automobile. Baron i Aleks su se ubacili u Jagodin "alfa romeo". Krenuli su na žurku u "Fabriku". Kola su jurila ulicama Dorćola, prepuna veselih novoromantičara i šminkera. Trubili su i preticali se. Kola su bila prepuna mladih ljudi koji su komunicirali gestovima. Čula se muzika Siouxsie and the banshees. Neke dve ribe su iz automobila koji je preticao Jagodin "alfa romeo" slale Baronu poljupce. Baron je napravio prstima bezobrazan gest i pokazao ga. Mlatio je rukom i smejao se. Devojke su se oblizivale u transu. Aleks se smejala, Jagoda je kijala. "Fijat" sa ribama naglo je skrenuo ulevo i potkačio kantu za đubre. Kola su jurila dalje.

Napuštena i razvaljena "Fabrika" na Dorćolu bila je blizu bivše elektrane. U noći se u vodi dorćolske marine video odsjaj neona, a Dunav je spirao velegradsku prljavštinu. Šipke koje su virile iz armiranog betona "Fabrike" noću su jezivo svetlucale. Možda bi se na takvom mestu mogao snimiti neki socrealistički horor film, ali za fensi ekipu nije bilo lošeg mesta. Sve se raspadalo, ali su svi bili lepo obučeni, šareni, veseli... Kola su bila parkirana ispred "Fabrike". Ekipa mladih otkačenjaka se smejala i pela na krov zdanja. Stepenište nije postojalo, bile su tu samo neke izbočine od betona.

DEVOJKE u letnjim haljinama i štiklama vrištale su dok su se pele. Muškarci su nosili pivo. Uz smeh i dobacivanje devojkama, veranje uz zgradu trajalo je dugo. Momci su bezobrazno komentarisali veš koji su nosile i cerili se. Aleks se čvrsto držala za Barona. Popeli su se na drugi sprat. Gore je neki di-džej puštao muziku. Svi su se čudili kako je dovukao struju. Čuo se nebeski glas Grejs Džons Slave to the Rhythm. Barona i Aleks dočekao je noćni fotograf Jela. Tu je bio i razigrani Steva, kreator koji je igrao kao Džeger.

Cela ekipa je bila na drugom delu "Fabrike" i stajala na platou. Ispod se videla provalija između "stepenica". Ušminkana ekipica blazirano je gledala u Dunav. Bleštali su farovi u noći, a u daljini se nazirao i Pančevački most koji je bio potpuno neosvetljen. Kosta i Žan prišli su Baronu i Aleks. Peder Žan zagrlio je Barona, koji ga je odgurnuo. Žan je počeo histerično da plače. Ljudi su se smejali. Aleks se naljutila na Barona i majčinski zagrlila Žana.

ŽANOV ljubavnik Milo, obučen u crnu kožu i sa crnom kožnom kapom, pritrčao je iz gomile i udario pesnicom Barona u glavu. Baron se zateturao i pao između spratova. Srećom, uhvatio se za sajlu koja je virila iz betona. Ostao je da visi između spratova. Jagoda je pritrčao i uhvatio Mila. Zavrnuo mu je ruku. Kosta Bunuševac sagnuo se prvi i pružio Baronu šaku. Baron ga je uhvatio i polako se izvukao napolje. Baron mu se najdublje zahvalio. Svi na žurki su se pravili kao da se ništa bitno nije desilo, to što je mladi pesnik mogao da pogine nikoga nije uznemirilo.

Žurka je nastavljena. Baron je ignorisao Aleks, koja je još uvek bila posvećena prijatelju Žanu. Ljut, Baron je krenuo da silazi niz "stepenice". Želeo je da što pre napusti žurku u "Fabrici". Usput je video muzičare: Miška Plavog, Igora Pervića, Blažu iz benda "Fiskulturno lane"... Uskoro su gotovo svi napustili žurku. Nije bilo ničeg za piće, jer se organizator slabo potrudio. Piće nije bilo toliko skupo, koliko ga je bilo teško doneti na tako nepristupačno mesto. Gradska ekipa je zato odlučila da ode na neku drugu lokaciju, na žur kod sestara Maje i Lete.

PROMOCIJA ploče "Odbrana" i poslednji dani grupe "Idoli" održavala se u galeriji u Pariskoj ulici, uz otvaranje izložbe "Postmedijale". Gužva je bila u salonu. Kosta Bunuševac je u prvom delu galerije sagradio pravu malu svemirsku kuću i sebe izložio kao eksponat, tu su bila i dela Vlaje Jovanovića, Srbe Travanova, Peđe Gavrovića, fotke Goranke Matić. Muzika "Idola" čula se iz zvučnika. Baron je zajedno sa Mićom ušao u gužvu. Sreli su Srđana Šapera koji je bio prezauzet i samo se kratko pozdravio sa njima. Baron se izmakao sa Mićom u ugao. Prišli su im Otrov, Ema i Leda koja je u međuvremenu vidno porasla. Našminkala se i izigravala je damu. Baron se zablenuo u Ledu i nije mogao da veruje kolika je transformacija te nekadašnje klinke u pravu ribu. Bila je zgodnija i znatno bolje doterana od starije sestre Eme, koja se na promociji pojavila u plavoj džins haljini. Leda je gledala Barona sa sjajem u očima. Namagnetisani polovi su se snažno privlačili. Iza njih je bila Srbina slika žene samuraja.

- Ema, sestra ti je stvarno porasla - kazao je Baron i Leda ga je pogledala nadmeno.

- A ti si se, vidim, smanjio - rekla je Leda.

TOG oktobarskog jutra, kad sam se probudio, kroz glavu mi je prošlo hiljadu slika. Setio sam se šta se sve izdogađalo u poslednjih nekoliko godina. Jedno vreme je bilo iza mene, vreme zezanja i beogradskog noćnog života. Činilo mi se kao da sam odsanjao jedan dugačak san u kom sam i ja bio izgubljeni kralj.

Na kraju, sve mi je ličilo na običnu romantičnu priču. Moj novotalasni život bio je zapravo niz nepovezanih ljubavnih avantura. Te 1983. godine, novi talas u SFRJ je konačno zamro. Rešio sam da se oženim Ledom i da pronađem posao. Zaposlio sam se u marketingu jedne firme i postao kopirajter. Ledini roditelji su dali saglasnost i brzo organizovali svadbu. Ona je zaista bila divna devojka, stalno je bila pozitivna, verovala je u mene. Bilo joj je važno samo da je volim. Posle svadbe sam zaista postao drugačiji čovek. Kućni tip. Za kratko vreme, sticajem okolnosti, sreo sam u gradu nekolicinu devojaka iz svoje prošlosti.

VIDEO sam Tunge nakratko u hotelu "Palas". Došla je sa svojim mužem, Afrikancem, koji je bio diplomata. Prepoznala me je, a i ja nju. Nije bilo ni traga od pank devojke, nosila je svečanu haljinu. Nisam prišao da je pozdravim. Gledali smo se preko stolova. Otišao sam svojim poslom. Ljubicu sam sreo u jednoj galeriji u Siminoj ulici. Imala je izložbu. Rekla mi je da sa Živojinom živi u Beču. Bila je srećna kada je videla burmu na mojoj ruci. Lolu sam sreo na Kalenić pijaci, bila je nekako nesrećna i zapuštena. Delovala je pijano ili drogirano. Nisam želeo da je pozdravim. Samo sam sklonio pogled da me ne bi primetila. Možda sam i sam bio krivac za njenu nesreću.

ALEKS sam video u jednom klubu u gradu. Sedela je sa nekakvom čudnom folk ekipom za stolom. Počela je da peva turbo-folk pesme i izgledala je za moj ukus previše nakinđureno, preterano našminkano. Stavila je silikone u grudi i usne. Nismo se pozdravili. Ja sam sedeo sa Ledom u drugom separeu. Naravno, video sam nekoliko puta i Teodoru sa Bokijem u Kinoteci, ali su me potpuno ignorisali. Leda je obožavala filmove braće Marks, pa smo odlazili u Kinoteku da ih gledamo. Pojavili su se video-rekorderi, pa nismo više išli u bioskop. Otvorili smo mali video-klub u dvorištu kuće i on je počeo da nam donosi dobre pare, pa sam samo honorarno povremeno radio u marketinškoj agenciji. Lude osamdesete su ostale za mnom. Period zanosa urbane gradske ekipe se završio.