Stiže Lutka sa naslovne strane

MIROSLAV Aleksić, poznatiji kao Miša, rođen je u Beogradu 16. avgusta 1953. godine. Gotovo ceo svoj profesionalni vek posvetio je rokenrolu. Svirao je u nekoliko manje afirmisanih sastava, ali i u poznatoj grupi SOS, u stvari prethodnici "Riblje čorbe". Jedan je od osnivača te grupe, koja će s vremenom izrasti u domaćeg gorostasa rok muzike, čija je slava daleko prevazišla granice domovine. U svojoj knjizi "Uživo! Autobiografija" o prvim danima "Riblje čorbe" piše:

"Nije baš sve išlo kao po loju, kak' bi to neko pomislio. Imali smo poteškoća. Uporedo s njima i time kako smo ih rešavali u hodu, jer vremena za detaljisanje i razglabanje nije bilo ni za lek, Bora i ja smo pravili planove za medijski proboj na domaćoj rok sceni. To je podrazumevalo dobar imidž benda, atraktivne fotografije, naše oblačenje, frizure... Jednom rečju, trebalo je osmisliti našu ličnu šminku. Dogovorili smo se da svako od nas od odevnih predmeta nabavi makar jedan beli detalj i da nam 'zaštitni znak' budu svilene marame oko vrata, koje su inače nosili mnogi rokeri u svetu. Iz Londona sam svojevremeno doneo pregršt ogrlica, lančića i bedževa, pa smo sada sve to iskoristili za naš prvi foto-sešn, dogovoren s našim starim prijateljem i saradnikom, dizajnerom Jugoslavom Vlahovićem. Bilo je to još jedno bogato iskustvo za sve nas.

"PRVE fotografije 'Riblje čorbe' napravljene su na novobeogradskom keju, tik uz Savu. To je bilo ono, što bi se reklo, 'na prvu loptu'! 'Riblja čorba' pored reke! Čak smo napravili i nekoliko slika na kojima smo sa štapovima za pecanje! Onda je Jugoslav predložio da promenimo ambijent. Tako smo onda napravili set fotografija ispred garaže GSP-a (Gradsko saobraćajno preduzeće) na Dorćolu. Tamo je bila gomila neuglednih trolejbusa, koji su nam se učinili urbano zanimljivim u kontrastu s našom odećom. Jedna od tih boljih slika iz trolejbusa našla se na prvoj autogram karti, koju je štampao naš diskograf PGP RTB. Ta autogram karta danas je pravi raritet. Na slici, sa ogromnim crvenim naočarima za sunce, izgledao sam kao Atomski Mrav iz istoimenog crtanog filma. Mnogo godina kasnije, gledajući tu fotku, nisam sebi mogao da oprostim te glupe džinovske crvene naočare, koje su od mene više napravile karikaturu. Imajući u vidu da je to ipak bilo 1978. godine, svakojake modne gluposti su mi bile dozvoljene.

"Jedna druga zajednička fotografija sa ovog našeg prvog zajedničkog foto-sešna našla se u crno-belom formatu, na ulaznici za prvi nastup koji je 'Riblja čorba' imala. Tada još nismo imali onaj čuveni, tako prepoznatljiv logo benda s ribljom koskom umesto slova, koji je s vremenom osmislio Jugoslav Vlahović. Bora je, doduše, već tada nacrtao jedan riblji kostur, čija je glava asocirala na ljudsku. Imala je oko, osmeh i nekoliko dlaka, koje su ličile na kosu. Slovni logo grupe Bora je napisao - latinicom! Pisanim slovima, onako školski. Inače, prvu svirku pod imenom 'Riblja čorba' održali smo u Elemiru, početkom septembra 1978. godine.

"ZANIMLjIVO je napomenuti da tada još uvek nismo imali reklamne plakate za koncert, pa smo se u tu svrhu dovijali kako smo znali i umeli.

"Prva varijanta: na plakatima grupe SOS, koji su bili više nego jadni, na belom i jeftinom papiru, na kome je crvenom bojom bilo odštampano grupa SOS, napisali smo jakim flomasterom - BORA ĐORĐEVIĆ + GRUPA SOS = RIBLjA ČORBA! Druga varijanta: na posterima iz 'Radio-TV revije', organizatori su u donjem delu lepili bele šlajfne na kojima je pisalo gde se, kad i u koliko sati svira.

"Nastupi u Elemiru, a kasnije u Crepaji i Kostolcu, bili su šaroliko koncipirani. U prvom delu bi SOS odsvirao svoj veći davno uigrani repertoar, koji se oslanjao na prepoznatljive strane rok standarde. U onom drugom nam se na sceni pridružio Bora kako bi otpevao nekoliko pesama 'Riblje čorbe', koje su još uvek bile u povoju. U trećem, poslednjem delu programa zajednički smo izvodili još nekoliko stranih hitova. Bora je obožavao Džoa Kokera, pa bismo tako u finišu svog koncerta obavezno izveli pesme The Letter i With A Little Help From My Friends.

"MORAM još ovde da napomenem da smo prvi nastup pred prepunim gledalištem imali 2. novembra 1978. godine, na proslavi desetog rođendana nama svima drage emisije 'Veče uz radio'. Koncert je održan u Subotici, u Hali 'Sever', pred oko 4.000 gledalaca, pred raspomamljenom publikom. Bilo je tu dosta poznatih izvođača i svako je odsvirao po svoje dve najbolje pesme. Međutim, naš nastup je bio iznad svih očekivanja. Prošli smo više nego sjajno. Jedino smo mi pozvani da izađemo na bis!

"U to vreme je 'Lutka sa naslovne strane' već bila spremna, doterana i umivena, spremna za snimanje i za prvi singl, od koga smo mnogo očekivali. Spremna da nas u svemirskoj eksploziji promoviše u NOVU zvezdu jugoslovenske rok scene.

"To se nešto kasnije zaista i dogodilo!

U okviru našeg lakmus-repertoara, ta numera se našla na samom vrhu, a i publika ju je na svirkama prihvatila veoma dobro. U međuvremenu je ona dobila svoju pravu formu, pa se tako lagano, sama po sebi, nametala da je što pre snimimo. Mi smo se na nju baš naložili, pogotovo što nas je kvalitet te pesme neprestano opominjao da požurimo s njenom studijskom realizacijom. Pošto je 'Lutka sa naslovne strane' u nama samima potpuno sazrela, više nije bilo nikakvog razloga za čekanje.

Prvi singl 'Riblje čorbe' u stvari je bio i prvi veliki uspeh benda. Snimili smo ga u Studiju 6 Radio Beograda, gde inače bitišu 'ozbiljni' orkestri i oni koji sviraju džez."

STRAH OD STUDIJA 6 RADIO BEOGRADA

VELIČINOM i nametnutim autoritetom, Studio 6 Radio Beograda je pretio da nas - proguta! Strahopoštovanje prema tom prostoru izazvalo je kod nas dozu treme i nedoumice pred snimanje. Bili sigurni u velike mogućnosti koje nam je "Lutka sa naslovne strane" ponudila, ali pojma nismo imali kakvu ćemo njenu zvučnu sliku u tom studiju dobiti. A dok ne probaš, nećeš ni znati. Za B stranu singla odabrali smo pesmu "On i njegov BMV". Bila je to prava udaračka rok numera, koja nam je baš legla na dušu. Oba Borina teksta bila su priča za sebe. Umnogome će baš ti tekstovi odrediti opšti kasniji pristup stihovima "Riblje čorbe", kao prepoznatljiv zaštitni znak benda. Bora je u samom početku zauzeo svojevrstan kritičan, opor, satiričan, podsmešljiv ili jednostavno rečeno angažovan stav prema socijalnim pojavama i negativnostima u društvu. Tekstovi za numere "Lutka sa naslovne strane" i "On i njegov BMV" same po sebi su iz njega izletele brzinom munje. Kao da su dugo tu čamili među četiri zida, dok su neopisivom snagom rime želeli da budu napolju, slobodni, na svetlosti dana, na suncu... Na našim pločama.

SUTRA: PRODUCENT MORA DA BIJE BUBNjARA