Bora na Tašu postaje majstor

KAO grupa koja snima za Produkciju gramofonskih ploča Radio- televizije Beograd, "Riblja čorba" je pozvana da 16. marta 1979. gostuje u pratećem programu na festivalu zabavne muzike u Opatiji. Imali su plaćeni avionski prevoz, smeštaj i pun pansion u luksuznom hotelu sa mnoštvom zvezdica, kao i gratis piće u neograničenim količinama. Ne treba ni pominjati koliko su odudarali od ostalih učesnika festivala i publike u firmiranim odelima i balskim haljinama, sa čipkanim rukavicama na rukama.

- Izveli smo samo pesmu "Valentino iz restorana" - napisao je gitarista Miša Aleksić u autobiografiji "Uživo". - Odsvirali smo je uz ton od milion vati i uz scenski nastup koji je više priličio nekoj pank, nego rok grupi. Uglavnom, svi su bili sablažnjeni. Izludeli od protokola, hteli smo da ostavimo utisak pet razularenih rokera iz Beograda koji tu nemaju šta da traže.

Međutim, novinari iz cele Jugoslavije koji su zbog masovne grebačine u Opatiji boravili od prvog dana festivala, sutradan su oduševljeno pisali o "Valentinu", tvrdeći kako je "Čorba" osvežila Opatiju.

MESEC dana kasnije, 13. aprila na koncertu u Domu kulture u Dolovu, Miša je na polovini svirke hitno morao u toalet, ali je, bauljajući po mraku upao u rupu. Uprkos bolovima, koncert je odsvirao do kraja, a onda bend vratio kombijem u Beograd. Sutradan su u Gradskoj bolnici konstatovali da mu je iskidan ligament kolena i stavili mu gips od kuka do stopala. Morao je da miruje 20 dana, pa ga je na koncertima po Sandžaku u "Čorbi" menjao Miroslav Cvetković Cvele, tada član grupe "Papatra", a kasnije Bajaginih "Instruktora".

Prepoznavši buduće zlatne koke u "Ribljoj čorbi", čiji je prvi singl "Lutka sa naslovne strane" za kratko vreme prodat u više od 60.000 primeraka, naša najstarija diskografska kuća PGP RTB žestoko je pritisla bend da što pre snimi i drugi singl. On se pojavio 24. aprila 1979. Na A strani bio je Borin "Rokenrol za kućni savet", a na B strani "Valentino iz restorana" Rajka Kojića, upečatljivo izveden u Opatiji. Tekst za nju zajedno su potpisali Marina Tucaković i Bora. Bio je to prvi i jedini put da je neko izvan grupe učestvovao u pisanju stihova za "Riblju čorbu".

ČLANOVI grupe za pristojan honorar prihvataju da od 21. juna do 21. jula sviraju u kampu "Goran Savinja" u Makarskoj, gde su na koncertima uvežbavali materijal koji je trebao da se pojavi na njihovoj prvoj long-plej ploči. Svirali su svake večeri, čim zađe sunce, a slušalo ih je između dve i tri hiljade posetilaca. Od toga su 90 odsto bile devojke. Tog leta sva petorica su se zaljubila. Najpre Bajaga, i to u Emu, sadašnju suprugu, koja je u kampu, na recepciji, bila na praksi.

"Čorba" se pripremala za svoj prvi veliki koncert u Beogradu. Zakazali su ga za 1. septembar 1979. na stadionu Tašmajdan. To mesto je odranije bilo na dobrom glasu za svirke rokera, a lokacija je atraktivna, u centru, pod otvorenim nebom. Želeći da napravi narodsku zabavu, Bora je taj koncert najavljivao pod parolom "Riblja čorba neće da vam otima lovu - ulaz dva soma", što je tada bila zaista popularna cena. Termin je bio odlično tempiran - početak školske godine. Iznajmili su najbolje ozvučenje i najbolju rasvetu, a dva dana pre koncerta, na blagajni Tašmajdana prodata je i poslednja ulaznica. Bora je nekoliko dana pred koncert, kako je priznao u knjizi "Šta je pesnik hteo da kaže", proveo nasmrt uplašen.

NA TAŠMAJDAN je te noći došlo 4.000 ljudi sa kupljenim kartama, a još 2.000 ostalo je van gvozdenih kapija stadiona. Predgrupe su bile "Bulevar" i "Formula 4" iz Sarajeva. "Riblja čorba" je krenula svom snagom, dovodeći publiku do delirijuma. Bora i drugovi bili su doslovno zatečeni jer je publika znala sve tekstove novih pesama, iako album još nije izašao. Odsvirali su sve pesme sa singlova i predstojećeg LP, uz Letter Džoa Kokera i Jumping Jack Flash od "Rolingstonsa", inače, Borinih omiljenih stvari. Nije bilo nijednog incidenta, a Bora je svoj autoritet dokazao umirujući publiku kada je izgledalo da će oduševljenje prerasti u eksploziju. Kada je bend završio pesmu "Još jedan usran dan", publika na stadionu počela je da skandira nešto što će Đorđević slušati do kraja karijere. Ali tada se prvi put čulo "Boro majstore, Boro majstore". On u prvom momentu, u neverici, nije razumeo šta publika skandira, a kada je shvatio - rasplakao se nasred bine.

To je bilo strašno - ispričao je Bora Čorba 1982. za "Dugu". - S leve strane "Taša" je počelo. I onda je narod prihvatio. Mogu ti reći, ja sam se zaledio. Nisam znao šta ću sa sobom. Ukenj'o sam se živ, ne od straha, ne od treme, nego mi ništa nije bilo jasno. Zašto toliki ljudi to viču? Gledao sam u njih ko ovca, nisam znao šta ću i onda sam se rasplak'o ko p..... To je jedini Miša video na sceni. Priđe, poljubi me, i onda kaže: "Sad ćemo, Boki, da završimo koncert kako treba". I onda smo svirali... Baš sam se rasplakao ko dupe. To možeš da napišeš, dupe nije psovka, dupe je lepa reč.

POSLE istorijskog koncerta "Čorbe" na Tašmajdanu, pesnik Duško Radović, veliki cinik i zaštitnik svega plemenitog u Beogradu, u radijskoj emisiji na Studiju B konstatovao je da je "školska godina počela koncertom Riblje čorbe". A deset dana kasnije pojavio se "Čorbin" debi album "Kost u grlu", u produkciji Enca Lesića, upakovan u izvanredan omot Jugoslava Vlahovića, koji je baš kao i pesme na njemu bio posveta autsajderima i ljudima na društvenoj margini. Sniman je tokom juna i jula u Beogradu, i tada je Bajaga prvi put sa njima radio u studiju, čuvenoj "petici", preko puta hotela "Ekscelzior". Obožavaoci koji su okupirali prodavnicu PGP RTB u Makedonskoj ulici, na dan izlaska albuma razgrabili su prvih 12.000 primeraka. Svi su bili zatečeni. Inače, članovi grupe su reakcije publike i kritike na "Kost u grlu" pratili iz daljine, jer je pred njegovo objavljivanje Bora otišao na odsluženje vojnog roka u Doboj, Rajko se po istom zadatku preselio u Sarajevo, a Miša je otišao u vojsku u Koprivnicu.

MERI CAKIĆ I ANTIBALERINE

PODSMEVAJUĆI se baletskoj koreografiji obaveznoj na koncertima velikih pop i rok zvezda, Bora Đorđević je na "Čorbin" koncert na Tašu pozvao antibaletsku grupu "Ribetine", koju je predvodila maskota beogradske rok scene sedamdesetih Latinka Meri Cakić (za koju mnogi pogrešno veruju da je bila inspiracija za "Lutku"). U erotskom donjem vešu, sa podvezicama, one su se potpuno neorganizovano muvale po bini, opravdavajući prefiks antibaletski. Publika je ovu grotesknu ekipu, okupljenu ad hok, sjajno prihvatila.

SUTRA: KO TE LjUBI DOK SAM JA NA STRAŽI