Sukob dvojice jakih autora

SUBOTA 9. aprila 1983. osvanula je sunčana i tiha. Bio je to dan dugoočekivanog koncerta "Riblje čorbe" u Beogradu, u Hali 1 na Sajmu. Kao predgrupe su nastupili "D bojs", "Siluete" i "Divlji anđeli". "Čorba" je na samom početku imala nekih manjih poteškoća s tonom, ali je to brzo otklonjeno, pa su, "prašeći" iz svih raspoloživih oružja, posle 120 minuta posao priveli kraju, s najvišom mogućom ocenom.

Miša je neposredno pred svirku otišao u London kako bi kupio scensku odeću. Za tu priliku imao je široke pantalone i majicu, metalne kaiševe i "militari" prsluk, iscepane starke i "rasta" znojnice. Kako je sam rekao, izgledao je kao da je tog trenutka iskoračio iz izloga nekog butika u Karnabi stritu.

Njihov prijatelj Steva frizer dobio je zaduženje da za nepuna četiri minuta, koliko, inače, traje pesma "Nemoj srećo, nemoj danas", ošiša bubnjara Vicka Milatovića onako kratko, po vojnički. Razlog za to bio je jasan - Vicko se spremao da ode na odsluženje vojnog roka. Na bini su ga ošišali i upristojili za armiju, dok su devojčice u publici plakale.

SUTRADAN, kada su počeli da svode koncertne prihode i rashode, shvatili su da im je svirka donela finansijski minus. Bora je - opkladivši se prethodno da će na koncertu biti 10.000 ljudi, a ako ne bude, ošišaće se na ćelavo - obećanje, kao i uvek, ispunio, bez ijedne izgovorene reči. Iako ga niko od prijatelja nije pritiskao, ošišao se na "nularicu", jer tako to rade ljudi čistog obraza i čvrstog karaktera. Sa novim imidžom osvanuo je na naslovnoj strani narednog broja nedeljnika "TV novosti". Gotovo obrijane glave, s nakrivljenom beretkom, u crnoj kožnoj jakni i pantalonama, sa gomilom minđuša i lanaca različitih veličina i boja, delovao je kao najsuroviji svetski roker.

Pauzu u radu grupe prvi je iskoristio Rajko Kojić i objavio mini-LP "Ne budi me bez razloga", na kojem su svirali klavijaturista Laza Ristovski, basista Neša Japanac i bubnjar Vlajko Golubović, koji je u "Čorbi" zamenjivo Vicka dok je bio u vojsci. Momčilo Bajagić je pripremao svoju prvu ploču "Pozitivna geografija", ali je paralelno pisao i pesme za naredni "Čorbin" album "Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju". Kako u PGP RTB nisu želeli da "Čorbi" finansiraju snimanje u Londonu, rokeri su prešli u zagrebački "Jugoton". Ploču je, zajedno sa članovima grupe, producirao Kornelije Kovač u Ljubljani, a miks je urađen u Londonu.

ODMAH po objavljivanju ploče, u martu 1984, Sekretarijat za kulturu Republike Hrvatske proglasio je album šund proizvodom, zbog pesama "Minut ćutanja", "Nemoj da kažeš mom dečku" i "Mangupi vam kvare dete", što je povećalo maloprodajnu cenu ploče. Đorđević je s pravom besneo, jer je oznaka za šund bila razblaženi vid cenzure:

- Idioti odlučuju o nama. Jedan doktor filozofije i njegova asistentkinja odlučili su da smo mi šund. Rekli su da naša ploča nije etički podobna. Dokle god birokratija bude odlučivala o umetnicima, tako će biti. Kako jedan doktor filozofije može da razume šta sam ja hteo da kažem u pesmi? U rok pesmi. To su pljačkaši, šta da kažem - burno je reagovao Bora.

Ubedljivo najgluplji skandal koji je Bora imao u životu vezan je za Tašmajdanski park, u čijoj je blizini živeo, gde je ponekad zaista bilo neprijatno muvati se kasno noću, zbog čopora pasa lutalica. Tako je napisao pesmu o tome koga sve viđa po parku noću i preko dana. Zvala se "Besni psi" ("Grčki šverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delinkventi i besni psi...") i našla se na petom "Čorbinom" albumu "Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju".

NOVE nevolje počele su za Boru i ortake pred beogradski koncert, zakazan u hali "Pionir". Za nastup su prodali 4.000 karata, što je veoma malo ako se uzme u obzir da su "Pionir" posle "Mrtve prirode" punili četiri dana. Ali, iz Saveznog sekretarijata za inostrane poslove Jugoslavije prosleđen je zahtev novinskih agencija Alžira, Iraka i Egipta da se ova pesme ne izvodi jer "vređa arapski narod" i "izjednačava arapske studente sa besnim psima". Istovremeno, protest je uložila i Ambasada Zaira, u ime arapske nacionalne manjine u toj zemlji.

- Posle tonske probe, pozovu me kod direktora Slavka Vuksanovića - seća se tog događaja Bora u knjizi "Šta je pesnik hteo da kaže". - Znam čoveka, drugari smo i vidim da ga nešto muči, da mu je strašno neprijatno. Onda mi je saopštio da ne bi bilo dobro da izvodimo pesmu "Besni psi". Biranim rečima objasnio mi je da su ambasade četiri afričke zemlje uputile zvničan protest našoj zemlji zato što u pesmi izjednačavam arapske studente sa besnim psima. Veću glupost odavno nisam čuo. Ganjali su me u karijeri za svašta, i kad treba, i kad ne treba, ali ovo je zaista bilo apsurdno. Još kad sam čuo da su u pitanju tri arapske zemlje i Zair, tek onda sam se zaprepastio. Dobro, jasno mi je da zemlje arapskog sveta budu u zabludi, ali šta Zair radi tu? Ionako sam nameravao da "Besne pse" izbacim iz programa, a i Slavko mi je drugar i nije u redu da pravim međunarodne skandale. Te večeri nismo svirali pesmu. Da se ovi u Zairu ne uvrede.

PROMOTIVNA turneja počela je katastrofalno - poluprazne dvorane, "tanka" reklama, pesme su im se slabo emitovale ili se uopšte nisu emitovale na radio-stanicama, nisu ih zvali da gostuju na televiziji, niti je bilo nekih ozbiljnih intervjua. Čak im je osam koncerata otkazano zbog slabog odziva publike, što se "Ribljoj čorbi" nikad do tada nije desilo. U toku turneje, bend je saznao da im je novi album prodat u samo 60.000 kopija. Uz sve to, grupa, u koju su ozbiljno ušli heroin i alkohol, cepala se iznutra. Dok je Bora prosipao žuč i pevao o ilovači i mrtvačkim sanducima, o licemerima i govnarima, o krastavim žabama i otrovnim zmijama, Bajaga je napisao opuštene zezalice "Kazablanku", "Muzičari koji piju" i predivnu, potpuno autorsku, baladu "Kad hodaš". Dva jaka autora različitih senzibiliteta nisu mogla više da budu u istom bendu, pa je Bajagić, koji je dva meseca pre "Čorbinog" albuma objavio svoj prvenac "Pozitivna geografija" - izbačen iz grupe. Iz "Čorbe" je privremeno isključen i Rajko Kojić, zbog heroina. Više nikada nije zasvirao sa njima. U leto 1984, "Riblja čorba" prestala je da postoji u originalnoj postavi.

BAUK KAPITALIZMA U BUGARSKOJ

KRAJEM oktobra 1983, u organizaciji Saveza socijalističke omladie, "Riblja čorba" je održala četiri koncerta u Bugarskoj, u okviru manifestacije "Balkan, zona bez nuklearnog naoružanja". Prvi nastup u Plovdivu imali su pred omladinskim aktivistima koji su dobili specijalne propusnice, ali redari su imali muke da ih zadrže zalepljene za stolice. Na završnoj svečanosti "Čorba" je svirala posle grčkog folklornog ansambla, bugarskih ritmičkih plesača i rumunskog omladinskog pozorišta, koje je izvelo simboličnu predstavu "Bauk kapitalizma napada omladinu Istoka". Grupu su upozorili da ne svira pesmu "Kako je lepo biti glup", a nisu bili oduševljeni ni kada su izveli "Ostani đubre do kraja".