Povratak na velika vrata

DOKAZUJUĆI da je jak kada je najviše potrebno, Bora Đorđević je 1984. prebrodio veliku krizu u bendu, nastalu odlaskom gitarista Momčila Bajagića i Rajka Kojića. Sa novim članovima Vidojom Božinovićem Džindžerom i Nikolom Čuturilom Čuturom, uspeo je da "Riblju čorbu" i sebe opet vrati među najveće jugoslovenske rok grupe.

Album "Istina" bio je pun dobrih pesama, ali ga je definitivno obeležila jedna, za "Čorbu" verovatno i najznačajnija u karijeri. Ta numera mirne duše može da ponese epitet himne srpskog rokenrola, jer su je slušaoci "Hita 202" Radio Beograda izabrali prvo za hit 1985. godine, a februara 1990. i za hit decenije!

Reč je o duboko potresnoj kompoziciji "Pogledaj dom svoj anđele", koju je Bora napravio u jednom dahu, i to baš onda kada su svi mislili da je "Čorba" otpisana.

- ZNAO sam kako će zvučati i pre nego što sam uzeo gitaru u ruke da komponujem - seća se Bora u svojoj knjizi "Šta je pesnik hteo da kaže". - Pesma je sva satkana od slutnje, osećanja i bola. Pokazala se surovo istinitom. Neko je pustio glas da je posvećena Titu, što je, svakako, najpogrešnije tumačenje, jer je Tito sve drugo samo ne anđeo. Bliže istini je blagorodni Beli Anđeo iz Mileševe, najlepša freska na svetu, a još bliže je Sveti arhanđel Mihailo, jer on ima mač u ruci i deli pravdu (a to je moja krsna slava). Spot za nju prvi put je emitovan u emisiji "Diskomer" i prvi je spot sa ovih prostora emitovan na MTV i na zahtev gledalaca repriziran. Đorđe Marjanović, legenda domaće zabavne muzike, na svojim ruskim turnejama preimenovao je "Anđela" u "Molitvu" i pevao na početku i kraju koncerta. Postoji grupa ljudi koja je predlagala da "Pogledaj dom svoj anđele" bude srpska himna. U razrušenom Vukovaru pevao sam i plakao pred publikom koju su činila isključivo deca. "Riblja čorba" je svaki koncert završavala i još uvek završava tom pesmom.

I SRPSKA pravoslavna crkva shvatila je "Anđela" na svoj način. Na poziv vladike Filareta, grupa je održala koncert u porti manastira Mileševe. Pozvao ih je jer se 2010/2011. školske godine u Prijepolju nijedno srpsko dete nije upisalo u prvi razred osnovne škole. Mnogo pre toga, vladika Artemije je napravio presedan i pozvao "Čorbu" da svira u porti manastira Gračanica. Grupa je do Gračanice stigla preko Leposavića i Prištine. I dok se Priština te noći kupala u sjaju, u Gračanici nije bilo struje. Ali je bilo agregata.

- Nije ni važno kako je koncert zvučao, bilo je mnogo važnije da Srbi u prepunoj porti bar ta dva sata zaborave svakodnevne muke - govori Bora. - Toliko je to bio značajan koncert da sam dao intervju svim lokalnim medijima, uključujući i američke i šiptarske. U Beogradu je vest da je "Čorba" svirala u porti manastira Gračanica objavljena samo u dnevniku TV Pink. Za sve ostale medije taj događaj se nije ni dogodio.

IPAK, možda najdirljivija verzija pesme izvedena je na Šar-planini, u hotelu "Brezovica", opština Štrpce. U toj oazi srpstva živi oko 8.000 zaboravljenih Srba. Bora je tamo otišao sam, sa vozačem Bagzijem, u vreme najvećih šiptarskih pobuna. Sala hotela "Brezovica" bila je mala da primi sve Srbe koji su došli po malo utehe.

- Bilo je tu i dosta kforovaca koji su sa nevericom gledali šta se dešava - priča Bora.

- Malo više od ostalih shvatali su Bugari zbog jezika i crnci zbog ritma. Kada sam završio program sa "Pogledaj dom svoj anđele", plakala je cela sala, uključujući i mene. Mokar od znoja i suza popeo sam se u sobu da se presvučem. Onda je došla jedna Francuskinja, oficir Kfora, i tražila da još pevam. Odgovorio sam joj da je program gotov. "Ne mogu da razumem narod koji se istovremeno smeje i plače", konstatovala je zbunjena Francuskinja. Nećeš ga nikad ni razumeti, pomislio sam u sebi.

GRUPA je htela da 9. oktobra 1985. napravi humanitarni koncert kod Hrama Svetog Save pod nazivom "Pogledaj dom svoj anđele". Kao gosti, trebalo je da nastupe Đorđe Balašević, "Ekatarina Velika" i "Piloti", a sav prihod išao bi za završetak izgradnje Hrama. Za ovaj poduhvat "Čorba" je dobila blagoslov Crkve i pokojnog patrijarha Germana. Blagoslov "svetovnih" vlasti nisu dobili zato što su se, po Borinim rečima, tadašnji majmuni u foteljama od nečega uplašili:

Zabranili su javni skup uz imbecilno obrazloženje - da ometamo saobraćaj?! Jugoslav Vlahović je napravio sjajno idejno rešenje za plakat koncerta - gitara u obliku krsta. Zabrana je smešna i zbog toga što je u pitanju bila nedelja, kada je baš "gust saobraćaj".

Prethodni "Čorbin" album "Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju", dogurao je s vremenom do 100.000 prodatih primeraka, ali je "Istina", pre svega zahvaljujući "Anđelu", to premašila. Do kraja 1985. već je dostigla tiraž od 105.000 kopija. Na koncertima se potvrdilo da "Čorba" obnavlja popularnost. Otpisani su se vratili na velika vrata.

U BEOGRADU su, pred 5.000 ljudi, održali sjajan koncert u Hali sportova, iz inata svima koji su tvrdili da je njihovo vreme prošlo. Džindžer i Čutura su imali svoje prvo pravo vatreno krštenje. Povratničku 1985. godinu grupa je završila svirajući na rok večeri festivala "MESAM" u hali "Pionir". Nastup su završili svirajući svoju novu himnu - "Anđela", a publika je obasjala dvoranu svetlošću upaljača i šibica.

U međuvremenu, Bora je sa pet godina zakašnjenja objavio prvu zbirku poezije "Ravnodušan prema plaču". Za mesec dana planulo je 10.000 primeraka.

Pesma "Pogledaj dom svoj anđele" je sa začuđujućom preciznošću predvidela strašne događaje i slikala mračan ambijent u kojem se Jugoslavija, šest godina kasnije, raspala i umrla. U remek-delo su je pretvorili Borini stihovi, podjednako puni bola, tragedije, nade i utehe. Ipak, ova velika pesma donela je Bori Đorđeviću nove probleme.

AKADEMSKE POLEMIKE ZBOG OMOTA PLOČE

ALBUM "Istina" bio je prava srpska istina. Omot za ploču je uradio "Čorbin" verni saradnik Jugoslav Vlahović. Na Borino insistiranje, na prednjoj strani bila je stilizovana slika dela Ćele-kule, spomen kosturnice i jezivog simbola stradanja srpskog naroda, u kojoj umesto nekoliko lobanja proviruju glave članova grupe. Ta Vlahovićeva kreacija će, po objavljivanju ploče, biti predmet oštre kritike istorijskog muzeja iz Niša, gde je sazidana Ćele kula. Tvrdili su da "Čorba" skrnavi jedan istorijski spomenik. Mada je ta konstatacija po novinama izazvala polemike u akademskim krugovima, povlačenje tiraža albuma ili menjanja slike na omotu, ipak, nije bilo. "Verovatno nisu shvatili da nove Ćele-kule niču svakodnevno", reći će kasnije Bora.