Nemoć republičkih rukovodstava

O PODELI Jugoslavije, kao gotovoj stvari, strana štampa uveliko piše. Tako upravo tih dana britanski "Dejli telegraf", u članku povodom smrti poslednje austrougarske carice Zite, pored ostalog, piše: "Budimpešta i Beč zagovaraju da budu zajednički domaćini svetske izložbe 1995. U svom srcu Mađarska čezne za neutralnim statusom kao što je austrijski. Unija malih zemalja srednje Evrope, dugo istorijski povezanih, čini se da sada ima istorijski smisao. Jedna nova dunavska federacija, koja bi mogla uključivati Hrvatsku i Sloveniju, ostavila bi ostatak problematične Jugoslavije u velikoj Srbiji, koja u suštini to i jeste."

Svetska javnost Jugoslaviju doživljava kao najopasnije žarište. Tako austrijski "Noe kronen cajtung" proriče, uglavnom precizno, ono što će uslediti za tri godine. Pod naslovom "Liban na našoj granici", list piše da je zasad reč samo o verbalnom građanskom ratu, ali da razvoj događaja sve više podseća na propast Libana. U zaključku je i proročanstvo: "Treba očekivati da će na Sloveniju biti poslata kaznena ekspedicija, a tada će Liban biti i na našim granicama."

GOTOVO svi komentatori poznatih svetskih listova ne kriju zabrinutost za dalju sudbinu Jugoslavije, ali predočavaju i realnost novih odnosa u svetu posle okončanja Hladnog rata i podele na nepomirljive blokove. Sada Jugoslavija više nije nužna tačka razgraničenja između blokova i njen dalji opstanak u prvom redu zavisi od volje njenih naroda i federalnih jedinica. A te volje u samoj Jugoslaviji kao da je sve manje. Slaven Letica tih dana u zagrebačkom "Danasu" otvoreno izjavljuje da je sa Jugoslavijom gotovo, ljubljanska "Mladina" donosi gegorafsku mapu "nove" Jugoslavije, u kojoj su ucrtane samo Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, a štampa u Srbiji otvoreno poziva na bojkot slovenačke robe. Jugoslaviji očigledno sve više preti raspad iznutra, a posvađana republička rukovodstva iskazuju sve više nemoći da taj raspad spreče.

Svesni da se tih dana bije odsudna bitka od čijeg će ishoda zavisiti dalja sudbina svake federalne jedinice, posvađana jugoslovenska rukovodstva sve više gube nerve. Više nema razgovora u rukavicama i u federalnom partijskom vrhu svaka sednica se pretvara u beskonačnu svađu u kojoj se više ne biraju reči i etikete. Lideri su već pomalo umorni od danonoćnih sednica koje ništa ne rešavaju, već sve više produbljuju jaz. Milan Kučan svoju ulogu u federalnom partijskom vrhu sve više prepušta ratobornom Borisu Muževiću, koji još uvek ima svežine i snage da "ujeda" Slobodana Miloševića na svakoj sednici Predsedništva. Stipe Šuvar sve svoje snage tih dana usmerava na očuvanje predsedničke funkcije, koju već mesecima pokušavaju da mu oduzmu udruženi Srbi, Crnogorci i Makedonci. Jedino Slobodan Milošević kao da još uvek ima dovoljno i nerava i snage da se preganja sa Slovencima i Hrvatima, na svakoj sednici partijskog federalnog predsedništva, i da im postavlja nove zamke. Ali i njegovi nervi će u martu 1989. popustiti posle neuspešne kampanje za smenjivanje Šuvara.

EPIZODA sa sednice Predsedništva CK SKJ održane 16. marta 1989. konačno je razbila sve iluzije da do pomirenja može doći. Pošto je prethodnog dana Šuvaru izglasano poverenje, već to je uticalo da je Milošević na toj sednici bio izuzetno nervozan. Tome je još više doprineo Boris Mužević, koji je osuo paljbu po srpskom rukovodstvu zbog hapšenja Azema Vlasija, zbog Miloševićevih izjava, pa i zbog naloga federalnoj službi društvenog knjigovodstva da se u Sloveniji izvrši kontrola žiro računa na koje je uplaćivana pomoć rudarima "Trepče". Kada je Milošević pokušao da odgovori na ove optužbe, Šuvar je naglo prekinuo sednicu i dao pauzu za ručak. Tako se svađa nastavila u predvorju, gde je poslužen aperitiv.

Miloševiću se Mužević valjda toliko smučio da nije sa njim hteo da razgovara, već je sa čašicom u ruci prišao tadašnjem sekretaru Predsedništva Štefanu Korošecu i uzviknuo da svi čuju: "Šta vi hoćete?! Ne dozvoljavate da Služba društvenog knjigovodstva vrši svoj posao na koji je po zakonu obavezna, a nama prebacujete da kršimo zakon što hapsimo kontrarevolucionare!" Korošec zbunjeno pokušava da nešto odgovori, ali Milošević ga ne sluša, već ponavlja: "Šta vi hoćete!?" Korošecovo lice je obliveno crvenilom, ali ništa manje crven u licu nije ni Milošević, koji se još više unosi u Korošeca i sada urla: "More, rasturićemo vas! Rasturićemo vas! Rasturićemo vas!"

BAŠ tako. Tri puta, svaki put sve jače i besnije. Okolo muk. Svi stoje sa čašicama u rukama i gledaju u pod. Jedino Nedeljko Šipovac, jedan od novih Miloševićevih Vojvođana, bled u licu, mrmlja: "Pa, dogovorili smo se da smirimo stvari..." Situaciju je spasao poziv da se uđe u dvoranu za ručak. Ali tu nije kraj. Za nastavak se potrudio lično Šuvar, koji nije ni prisustvovao mučnoj sceni u predvorju jer se odmah po proglašenju pauze negde izgubio. Ali za stolom se saznaje da je bez verifikacije Predsedništva lično dao Tanjugu saopštenje da mu je izglasano poverenje. To je dodatno ražestilo ionako već pobesnelog Miloševića, tako da je zaurlao da mu se odmah donese tekst tog saopštenja. Ali teksta nema, a nema ni Šuvara. Sada je Korošec opet na mukama jer Milošević, kome potpomaže Dušan Čkrebić, sav bes ponovo iskaljuje na njemu.

Da bi nekako spasao stvar, Korošec, posle ručka koji je svima preseo, poziva natrag u dvoranu za sednice i pokušava da pronađe tekst saopštenja. Dok svi čekaju u dvorani da se upoznaju sa spornim saopštenjem, Korošec pokušava da telefonom pronađe Šuvara. Kada se vratio u dvoranu, sa očitim olakšanjem saopštava: "Sve je u redu, Šuvar je povukao saopštenje i verifikovaćemo ga na narednoj sednici. Sada možemo da se raziđemo."

PRVI ustaje Milošević: "Šta nas, bre, zamajavate! Zakuvate, pa nas onda vraćate natrag na sednicu. Šta ovo znači?" I ne sačekavši odgovor, Milošević kreće ka izlazu. Za njim žure Čkrebić, Šipovac, Pančevski... Korošec viče Miloševiću: "Slobo, na narednoj sednici ćemo o svemu razgovarati u okviru rasprave o konfrontacijama". Milošević zastaje pred vratima, okreće se prema Korošecu i grmi: "Ma, kakve konfrontacije, to će biti rasprava o izdaji!" Tog trenutka na vratima se pojavljuje Mužević, koji hoće da uđe u dvoranu. Čuo je, ako ništa, bar poslednju Miloševićevu reč, ali još više, video je izraz njegovog lica. Milošević je zakoračio da izađe, Mužević se munjevito sklonio u stranu, čak pokušao da se nasmeši, ali to je više ličilo na kreveljenje. Milošević ga je ošinuo pogledom, a zatim se okrenuo prema dvorani i sa vrata zagrmeo: "Da, da! O izdaji je reč!" I izleteo napolje.

RASCEP ZEMLjE I VOJNI UDAR

ITALIJANSKI "Republika" poziva italijansku vladu da hitno odgovori na jugoslovensku krizu jer se ona tiče i Italije. List razmatra dve mogućnosti daljeg razvoja situacije u Jugoslaviji: rascep zemlje i vojni udar. Kao moguću hipotezu list pominje odvajanje Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije i njihovo priključenje Zapadnoj Evropi. "U tom slučaju Jugoslavija bi bila prva evropska zemlja koja bi dovela u pitanje evropsku kartu posle Helsinkija, i to ne zbog spoljnih, već zbog unutrašnjih razloga." Italijanski list sugeriše potrebu maksimalnih napora da bi se sačuvalo jedinstvo jugoslovenske federacije.

SUTRA: Slovenija spremno dočekala raspad