Svetu su potrebni mir i savest

U PREDGOVORU knjige Olivera Stouna, američkog filmskog režisera i scenariste, "Intervjui sa Vladimirom Putinom", iz koje će "Večernje novosti" preneti najzanimljivije delove, Robert Šer, dopisnik "Los Anđeles tajmsa", ne bez razloga, napisao je da je reč o istorijski značajnoj seriji razgovora sa liderom Rusije.

Uvodne napomene američkog kolege Šera pomažu da se lakše shvati atmosfera prilikom susreta i razgovora Putina i Stouna.

"Pre trideset godina, kao dopisnika 'Los Anđeles tajmsa', zadatak me je odveo u samo jezgro Politbiroa, mračnog i tajanstvenog svemoćnog centra Sovjetskog Saveza, pošto je njegov lider Mihail Gorbačov pokrenuo svoj ambiciozni plan otvaranja i promena. Njegova perestrojka, ili restrukturiranje sovjetske vlasti, neizbežno će, ako ne nenamerno, okončati brutalni komunistički eksperiment i oblikovati hrabri novi svet različitih etničkih grupa, kultura i religija koje obuhvataju šestinu planete.

"Napravio sam intervju sa šefom propagande Aleksandrom Jakovljevom, najliberalnijim članom Politbiroa i Gorbačovljevim bliskim saradnikom. Kasnije sam pokucao na vrata Jegora Ligačova, Gorbačovljevog čoveka broj dva, poznatog kao najžešćeg protivnika perestrojke. Nisam imao prilike da sretnem Borisa Jeljcina, koji je, posle četiri godine, kada se Sovjetski Savez raspao, postao prvi predsednik Rusije. Jeljcin je pozvao bivšeg poručnika KGB-a Vladimira Putina kao reformski orijentisanog, da se priključi njegovoj administraciji, a 31. decembra 1999, kada se Jeljcin povukao, imenovao ga je za predsednika. Naredne godine, Putin je na izborima ubedljivo pobedio kandidata Komunističke partije. U seriji intervjua koje je filmski stvaralac Oliver Stoun napravio sa Putinom, Putin ističe da je verovao da će se padom Sovjetskog Saveza okončati i Hladni rat, a sa njim i bezbroj pretnji novim ratovima. Ali to se nije desilo.

"IAKO je Putin odbacio komunizam kao ideologiju i zaista prigrlio tradiciju Ruske pravoslavne crkve, on ostaje strastveni nacionalista, odlučan u mišljenju da Rusiji treba ukazati poštovanje koje ona zaslužuje. To znači istorijsko poštovanje njenih granica i poštovanje Rusa koji su se raspadom države odjednom našli van granica svoje domovine, kao na primer u Ukrajini.

"U svom razgovoru sa Stounom, Putin odaje priznanje Gorbačovu da je prepoznao potrebu korenitih promena u urušenom sovjetskom sistemu, ali ne odobrava naivnost koju je pokazao u vezi sa ogromnim preprekama koje su te promene donele zemlji i, što je još važnije, u Sjedinjenim Američkim Državama. Putin odbacuje verovanje Gorbačova da će razum trijumfovati, pošto su obe strane Hladnog rata imale sposobnost da unište život na planeti, i da su obe želele mir. Centralno pitanje Stoun-Putinovih intervjua je - kako su stvari dovele do sadašnjih tenzija. Oni su uverljivo, ključno štivo za razumevanje ovog opasnog vremena. Isprekidani razgovori odvijali su se od 2. jula 2015 do 10. februara 2017, tokom perioda kada su se odnosi između dve vojne sile urušili do tačke nepoverenja i neprijateljstva kakvo nije zabeleženo još od kraja Hladnog rata, pre više od četvrt veka. A kako Stoun napominje u nekoliko navrata, podložnost moći korupcije vladara bilo koje zemlje u ime lažnog patriotizma trebalo bi da bude briga svake nacije, naravno i Rusije.

"Razgovor je učtiv i ima u vidu neprestane kontroverze o ulozi Rusije u svetu, od njene podrške Asadovom režimu u Siriji do optužbi za umešanost u američke predsedničke izbore 2016.

"Stoun je dobro upoznat sa besciljnim ratovima i lažima u vezi s njima, jer je učestvovao u dva navrata u ratu u Vijetnamu. Svoja iskustva dokumentovao je u svom filmu Vod, za koji je dobio Oskar, i u još dva sjajna dela vijetnamske trilogije, Rođen 4. jula i Nebo i zemlja. On je podrobno istražio ovu temu 2012, u seriji od deset epizoda na Šoutajmu. Neispričana priča Sjedinjenih Država, uz knjigu od 750 strana dovodi u pitanje stereotipnu priču Sjedinjenih Država tokom Hladnog rata i pruža presudni okvir za ovo trenutno delo.

"Ni Putin nije manje upoznat sa ovom temom, s obzirom na to da je došao na vlast iz pepela Sovjetskog Saveza, koji je, iako je doživeo strahote nemačke invazije i dao pedeset miliona žrtava, izvršio bespotrebni napad na Avganistan.Obojica dele mišljenje da je vojna nadmoć fatalna i izražavaju zabrinutost zbog ideologije svojih društava koja su tokom istorije podržavala imperijalističke avanture. Ali ovo nije razgovor jednakih, Stoun je umetnik željan da otkrije kontradiktornosti i skrivene misli, dok Putin otvoreno stavlja do znanja da je potpuno svestan svoje pozicije vrhovnog vođe druge po veličini svetske vojne sile, i da njegove reči imaju posledice koje nadaleko prevazilaze potrebe zanimljivih filmskih ostvarenja.

"Stounu snimanje filma pruža odličan povod da se podsmehne verovanju u mudrost spoljnopolitičkog establišmenta u njegovoj zemlji. Putinov zadatak je mnogo složeniji, s obzirom na to da je vođa nacije koja se nalazi u sveobuhvatnoj tranziciji iz sovjetske komunističke ideologije ka novom ruskom nacionalnom identitetu i koja pokušava da premosti 'hiljadu godina' ruske istorije koja traje od careva do moćnih oligarha, ruske verzije naših domaćih kapitalista.

"Putin se ovde pojavljuje kao prorok ranjenog ruskog nacionalizma, što ne bi trebalo povezivati s komunističkom ideologijom koja je prethodila njegovoj moći i koju on jasno posmatra kao priličan neukus. Ova tenzija stvara lajtmotiv jednog retkog uvida u Putinovo razmišljanje i u širem smislu, u dilemu gde je mesto Rusije u veoma izmenjenom svetu. Intervju počinje u vreme kada su samo malobrojni očekivali pobedu populističkog, desno orijentisanog kandidata u Sjedinjenim Državama, koji je potukao nekoliko lidera svog establišmenta, i miropomazanog kandidata vodeće Demokratske stranke.

"Tokom poslednje sesije, Stoun uporno navodi Putina da završi intervju u stilu intelektualno agresivnog dokumentarca, verujući da će dobiti odgovore na neka pitanja. To uključuje kontroverzne aspekte Putinovog osamnaestogodišnjeg boravka na čelu najveće svetske zemlje po prostranstvu. Da li je Putin zavisnik od moći? Da li sebe vidi kao neophodnog učesnika ruske istorije? Da li je tako velika moć koju poseduje pokvarila njegovu viziju?

Sada, suočavajući se sa četvrtim predsednikom Sjedinjenih Država, a ironično govoreći, onim kome je pomogao da bude izabran, što on poriče, Putin deluje umoran od borbe da uspostavi kontakt sa američkim predsednicima. On napominje da oni, a što je još važnije, birokratija koja uz to ide, neizbežno vide Rusiju ne kao partnera, reč koju često upotrebljava kada su u pitanju Sjedinjene Države, čak i sa prefinjenim sarkazmom, već kao pogodnog žrtvenog jarca za sopstvene neuspehe.

SVE BATINE OLIVERA STOUNA

"Na kraju trećeg intervjua, Putin pita Stouna da li je ikada bio tučen. Stoun ga uverava: 'O, da, mnogo puta', na šta Putin odgovara, misleći na planirano prikazivanje dokumentarca: 'Onda neće biti ništa novo, jer ćete nastradati zbog onoga što nameravate da uradite.' To je bolna ali možda tačna pretpostavka, u vreme široko rasprostranjene osude koja još nije dokazana, da se Rusija umešala u američke izbore. Stoun odgovara: 'Znam, ali vredi da probam da donesem malo mira i savesti svetu.'"