Fleksibilnost je put do pobede

O(liver) S(toun): Smanjili ste stopu siromaštva za dve trećine?

V(ladimir) P(utin): Tačno.

OS: Poštovanje za stare ljude. Penzije.

VP: Da, mnogo toga.

OS: Prosečan prihod je 2000. bio 2.700 rubalja. 2012. - 29.000 rubalja.

VP: Da, to je tačno.

OS: Bili ste izuzetno popularni i 2004. ste ponovo izabrani sa 70 posto glasova.

VP: Malo više od toga.

OS: A 2008, pošto su dozvoljena samo dva mandata, postali ste premijer. Moć iza prestola. I 2012. se kandidujete za predsednika i pobeđujete sa 63 posto.

VP: Tačno.

OS: Pa da, tri puta predsednik. Mada, neki ljudi bi rekli, četvrti mandat, kao Ruzvelt - dostigli ste Frenklina Delano Ruzvelta.

VP: On je bio predsednik u četiri mandata?

OS: Da, on nije završio svoj četvrti mandat, ali je očigledno bio strašno popularan. A vas i kritikuju za mnoge stvari. Tome se možemo vratiti kasnije. Kažu da vršite pritisak na štampu... Shvatam da ste predsednik već 15 godina. Što je neverovatno.

VP: Ne, samo dva mandata, to je osam godina, četiri i četiri. I sada, počevši od 2012. to je deset godina.

OS: U redu, ali radili ste vredno i kao premijer.

VP: Radio sam vredno i prilično uspešno u celini. Ali je tada ruski predsednik bio drugi čovek. Moram vam reći da je predsednik Medvedev obavljao nezavisno sve svoje funkcije. To je bila podela funkcija po Ustavu. Nikad se nisam mešao u njegov delokrug posla. Bilo je izvesnih pitanja u vezi sa kojim je želeo da se konsultuje sa mnom. Ali to su bili retki slučajevi. Uradio je sve što je smatrao neophodnim. Štaviše, mogu da vam ispričam jednu zanimljivu priču. Tokom inauguracije predsednika Medvedeva, našli smo se ovde, nas nekolicina njemu bliskih - i jedan od ruskih političara uputio mi je neke ljubazne reči. Rekao je: "Nama je svima jasno da ste vi još uvek naš predsednik". A ja sam im se svima obratio: "Hvala vam na ljubaznim rečima, ali molim vas, nemojte da šaljete pogrešne signale društvu. Samo jedan čovek može biti predsednik države - onaj koga je narod izabrao".

OS: Pošteno. Pet pokušaja atentata, čuo sam. Ne toliko koliko na Kastra sa kojim sam radio intervju, mislim da je na njega bilo 50, ali ja sam čuo za "legitimnih" pet.

VP: Da, razgovarao sam sa Kastrom o tome i on mi je rekao: "Da li znaš zašto sam još uvek živ"? "Zašto"? "Zato što sam se uvek bavio svojom bezbednošću lično". Za razliku od Kastra, ja obavljam svoj posao, a oficiri obezbeđenja svoj i to još rade prilično uspešno. Ja sam prilično uspešan u obavljanju svojih funkcija, a oni svojih.

OS: Kažete da niste sledili Kastrov model?

VP: Mislim da ne postoji potreba za tim.

OS: Drugim rečima, verujete svom obezbeđenju i oni dobro obavljaju posao.

VP: Da.

OS: Prvi model atentata od kad su Sjedinjene Države krenule na Kastra, bio je ubaciti se u obezbeđenje predsednika da bi se izveo atentat.

VP: Da, znam to. Da li znate koja izreka važi kod ruskog naroda? Kome je suđeno da ga obese, neće se udaviti.

OS: Kakva je vaša sudbina, gospodine? Da li je znate?

VP: Samo Bog to zna. Samo Bog zna našu sudbinu - vašu i moju.

OS: Da umremo u krevetu, možda?

VP: Jednog dana to će se desiti svakome od nas. Pitanje je šta ćemo postići do tada u ovom prolaznom svetu i da li smo uživali u svom životu.

OS: U ruskom dokumentarnom filmu o vama, opisali su teoriju lednika, u međunarodnim odnosima smatra se da je samo jedna sedmina vidljiva, a šest sedmina je ispod površine vode. I smatra se da su svi međunarodni odnosi opasni i drugačiji nego što izgleda.

VP: To je veoma složeno.

OS: U stvari, skoro je nemoguće reći šta se dešava ako ne pogledamo ispod površine.

VP: Znate, dovoljno je samo budno pratiti šta se dešava u svetu da biste shvatili logiku onoga što se dešava iza toga. Zašto prosečni ljudi izgube kontakt sa onim što se dešava? Zašto te stvari smatraju složenim? Zašto misle da se nešto krije od njihovih pogleda? To je zato što obični ljudi žive svoje živote. Svakodnevno odlaze na posao da zarade novac i ne prate međunarodne događaje. Zato je njima lako manipulisati ili ih zavesti. Ali kada bi pratili šta se događa u svetu svakodnevno, uprkos činjenici da se deo diplomatije dešava iza zatvorenih vrata, bilo bi lakše shvatiti šta se dešava i razumeti logiku svetskog razvoja. To se može postići i bez pristupa tajnim dokumentima.

OS: Kažu da se vaša životna teorija zasniva na filozofiji džudoa?

VP: Da, više-manje. Glavna ideja je - fleksibilan način. To je glavna ideja džudoa. Morate biti fleksibilni. Ponekad morate popustiti drugima. Ako je to način koji vodi do pobede...

ORIGINALNI DOKUMENTI

OS: Ja sam čitao o vašim genijalnim radnim navikama. Vi čitate, učite. Želim da vam ispričam priču koju sam nedavno pročitao o Džonu Kenediju. On je bio uzbudljiv i glamurozan predsednik, ali takođe je veoma vredno radio. Njegov brat Robert Kenedi napisao je knjigu, "Trinaest dana", o kubanskoj krizi između Hruščova i Kenedija, i ono što je zanimljivo u knjizi je to što Robert Kenedi piše da je njegov brat pročitao svaki dokument i govor svetskih lidera. Bio je upoznat sa svakim govorom, nije samo uzimao delove informacija od CIA, jer im nije verovao. Kao rezultat toga, bio je u mogućnosti da donosi sopstvene zaključke i da sa Hruščovom reši krizu.

VP: Ja ne čitam izvode. Ja uvek čitam dokumenta - originalna. Nikad ne koristim analitički materijal koji mi dostavlja služba. Uvek čitam pojedinačna dokumenta.