Glogov kolac iz Studenta

"NOĆ vampira" - glasio je naslov, krupno odštampan preko crne pozadine sa glogovim kocem na prvoj strani svečanog broja lista "Student", koji je izašao 29. aprila 1987. godine. Ovo izdanje popularnog časopisa bilo je praznično, budući da je iz štampe izašao uoči predstojećeg 1. maja, praznika rada, i Dana mladosti. Njegova naslovnica, međutim, imala je snažnu notu subverzije. Ona je bila parodija na zvaničan plakat kojim je dominirala crvena boja sa velikim zelenim listom u kome je bila utisnuta petokraka.

Dizajn naslovne strane "Studenta", za koju se s proleća 1987. pobrinuo akademski slikar Milenko Mihajlović, izazvala je veliki potres u vrhu srpske Partije. Ovaj broj studentske revije bio je povod za dotad najveće odmeravanje snaga između Miloševićeve i Stambolićeve struje u Gradskom komitetu Beograda i Centralnom komitetu SK Srbije. Zahvaljujući ovom broju "Studenta", prvi put je postala vidljiva razmena vatre između dve grupacije u dotad više-manje složnom srpskom Savezu komunista. Ova podela svoj vrhunac doživeće tri meseca kasnije na Osmoj sednici CK SK Srbije.

OVAJ broj novina Saveza studenata Beograda, izašao je sasvim uobičajeno i bez velike pompe. Normalno se prodavao, a niko u njegovom izgledu nije primetio bilo šta kontrarevolucionarno. Gotovo preko noći, međutim, našao se u središtu jedne od mnogobrojnih afera tog vremena. Njegov izgled i sadržaj zgodno su došli kao povod za odmeravanje snaga između dve frakcije i upis sudijskih bodova pred poslednju rundu obračuna.

Svevidećem oku Partije nije promakla poruka, ni prva ni poslednja, kojom se mlada i poletna redakcija razračunavala sa okoštalim i posustalim sistemom nemoćnim da reši ijedan aktuelni državni i društveni problem. Redakcija "Studenta", koja se nalazila u Balkanskoj ulici, vodio je glavni urednik Miroslav Višić, a bila je sastavljena od talentovanih i agilnih novinara (Stevan Milovanović, Dragan Petrović, Svetlana Vasović Mekina, Vesna Ras, Indira Verem, Luka Mičeta, Vladimir Milić...) koji su poletno i bez zadrške otvarali i najkrupnija društvena pitanja.

Naslovna strana majskog broja, međutim, prerašće u "Slučaj Student", koji će postati prvorazredno političko pitanje.

PRVI korak povukao je Miloševićev pouzdani čovek za akciju - Dušan Mitević. Na sednici Predsedništva Gradskog komiteta, održanoj početkom maja, kada je monotonija na sastanku dostizala vrhunac, mimo dnevnog reda zatražio je reč:

- Dozvolite mi da kažem samo jednu rečenicu - tobože nevešto uključio se u sastanak i počeo da niže filipike na račun koncepta "Studenta". List je optužio da svojom naslovnom stranom "nesporno cilja na druga Tita", i da se "preko toga ne može lako preći". Pridružili su mu se, odmah zatim, i Radoš Smiljković, Jagoš Purić, i Božidar Bogdanović.

Predsedavajući Dragiša Pavlović, međutim, nije dopustio raspravu:

- Na dnevnom redu nije "Student", imamo danas važnijih stvari - izgovorio je tada tu rečenicu, ne sluteći koliko će ga ona koštati. Ona će između ostalog biti jedan od najjačih argumenata za njegovu smenu. Ova uzgredna opaska u političkom obračunu biće iskorišćena kao dokaz da Gradski komitet ne samo gleda kroz prste, već i raspiruje blaćenje lika i dela Josipa Broza i tekovina rata i revolucije.

Na kulminaciju afere nije se dugo čekalo. Ubrzo se na stranicama NIN-a oglasio republički ministar kulture Branislav Milošević, koji je otvoreno držeći stranu Ivanu Stamboliću i Dragiši Pavloviću, žestoko opleo po Miteviću.

"Mitevićeva intervencija primer je zagađenja političkog prostora. On je postao metafora kriznog stanja duha i morala. Dušan Mitević više puta je uspevao da izbori i utvrdi ugled jedne od najdogmatskijih glava u svojoj sredini. Njegova mentalna struktura i priroda njegovoh političkih iskaza nisu mu doduše smetale da se održi na istaknutim funkcijama i biće da ga je to uverilo kako dogmatizam i te kako može da bude od koristi u borbi za samoupravni socijalizam, ali i u ličnoj borbi za karijeru", nije štedeo ocene Milošević.

TEKST je daleko odjeknuo. Do tada nije bilo uobičajeno da se državni funkcioneri na ovaj način oglašavaju u štampi, a posebno ne da u javnosti kritikuju kolege iz drugih foruma. Upućeni su komentar u NIN-u čitali između redova, prepoznajući da Brana Milošević cilja svog prezimenjaka iz CK i da udara u temelj grupne snage Slobodana Miloševića.

Iako su bili deo istog izdavačkog preduzeća, NIN i "Politika" izabrali su različite strane - "Politika" je gurala Miloševića, dok su simpatije NIN-a bile na strani Stambolića i Pavlovića. Odgovor je otud stigao sa stranica najstarijeg dnevnog lista i to iz pera Branislava Jovanovića, koji je objavio tekst "Zašto ministar kulture Srbije brani antititovsku liniju".

Ovaj članak inače izašao je samo u beogradskom izdanju "Politike", a to je podgrejalo sumnje da je, po svemu sudeći, začine tekstu dodavao i tadašnji glavni urednik "Politike" Živorad Minović.

Postavljeno je sugestivno i veoma opasno pitanje - Zašto Branislav Milošević i njemu slični vode antititovsku politiku? U ruke stambolićevaca simbolično je stavljen kolac sa naslovne stranice "Studenta" kojim su navodno želeli da probodu vampira u liku Josipa Broza.

VEĆ daleko odmaklu aferu Pavlovićev krug pokušao je da preokrene u svoju korist i da kontraudarom stavi pod kontrolu "Politiku" u kojoj je ostao gotovo bez ikakvog uticaja. U javnoj polemici koja se prelila i na naredni mesec vodila se žustra borba za uticaj, pozicije i bolji položaj pred konačni obračun. To je i vreme premijera puštanja probnih informativnih balona, dvosmislenosti, zamena teza i svih ostalim medijskih trikova koji će u godinama koji će doći postati deo svakodnevice.

Milošević je pratio razvoj događaja i ćutao. Iznenada, 27. maja 1987. odlučio se za potez - zakazivanje zatvorene sednice Predsedništva CK SKS sa tačkom "Student" na dnevnom redu.

U saopštenju za javnost sa ovog sastanka navedeno je da su učestali napadi na ličnost Tita i na osnovne društvene vrednosti.

"Ne može se Savezu komunista nametati pitanje da li je za dijalog. Jeste za dijalog, ali na platformi socijalističkih snaga, dobronamernih i opredeljenih za napredak. Sa onima koji smatraju da se Tito i revolucija mogu napadati, pa čak i grubo i primitivno - nema dijaloga", navedeno je u saopštenju.

Afera "Student" bila je svojevrsna predigra Osme sednice. Obe suprotstavljene frakcije iskoristile su je da provere koliko daleko mogu da idu u međusobnoj borbi. Na slučaju kontroverzne naslovne strane omladinskog lista iskovano je oružje koje će svega koji mesec kasnije biti potegnuto u poslednjem obračunu. Pod velom zaštite Tita i njegovog dela odvijao se poslednji čin borbe za njegovo nasleđe.

HRABROST OMLADINSKE ŠTAMPE

GLAVNI urednik "Studenta" Miroslav Višić, koji je u jeku afere izazvane naslovnom stranom iz majskog broja 1987. godine smenjen, najveća je žrtva pripremne faze Osme sednice. Njegova redakcija se po imenovanju novog šefa Šimeta Čičkovića ubrzo razišla, a novine su ubrzo preuzeli neki sasvim novi ljudi. "Student" se tih godina, uostalom kao i ostala omladinska štampa, nije ustezao da dodirne i najbolnija mesta u jugoslovenskom društvu. Zapamćena je i subverzivna delatnost časopisa "Vidici" iz 1980. i 1981. godine, koja je pod velom poznatog "Rečnika tehnologije" skriveno i šifrovano pozivala mlade na razmišljanje, slobodu i otpor birokratiji i ideologiji.