Obračun pred TV kamerama

POLITIČKI obračun Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića prvi je veliki sukob u Savezu komunista u kome je svom silinom upotrebljena moć medija. Oba takmaca bila su svesna njihovog značaja, s tim što je Milošević neuporedivo bolje iskoristio njihovu snagu. Za mnoge sudbonosna Osma sednica postaće otud prvi veliki sukob na političkoj sceni izveden po standardima novog vremena. Sastavni deo borbe za vlast u Srbiji od tada biće i borba za "osvajanje" televizije i novina.

Sredstva javnog informisanja, kako se tada uobičajeno govorilo, igrala su svoju ulogu tokom svih događaja i afera koje su prethodile sukobu u vrhu srpskih komunista. U ostvarivanju političkih ciljeva bez rezerve korišćen je veliki uticaj štampe, televizije, radija...

Odluka da Osmu sednicu direktno prenosi Televizija Beograd zato ne treba da čudi. Prvi politički šou-program na ovim prostorima ponikao je u najužem krugu oko Slobodana Miloševića, a ključnu ulogu u njemu imao je tada nezaobilazni Dušan Mitević.

Mada je novinarstvo bilo njegova profesija, Mitević je celog veka bio neraskidivo povezan sa politikom.

"Mnogi su verovali da je puko sredstvo u rukama moćnih, a on je često uspevao da njegova volja postaje njihova volja kojoj će verno služiti", piše publicista Slavoljub Đukić u svojoj knjizi "Političko groblje". Autorka serije Bi-Bi-Sija "Smrt Jugoslavije" Lora Silber opisuje ga kao srpskog Orsona Velsa zbog njegovih sposobnosti da manipuliše događajima. Mitević je bio jedan od najbližih prijatelja supružnika Milošević, još iz studentskih dana, i to će ga prijateljstvo uvesti u najveću životnu avanturu i ostati tamniji deo njegove biografije. On je prvi preko televizije lansirao Miloševićevu krilaticu iz Kosova Polja koja je novom lideru pronela slavu: "Niko ne sme narod da bije!" U pripremi Osme sednice imao je važnu, pozadinsku ulogu, mimo očiju javnosti.

EMITOVANjEM uživo sednice CK SKS 23. i 24. septembra Milošević je želeo da izađe iz relativno uske sfere političkog foruma i da svoje stavove i snagu pokaže svakoj kući u Srbiji. To je bio ubedljivo najmnogoljudniji miting do tada ikada održan. Nema sumnje da je Slobodan dobro procenjivao da njegovi protivnici neće moći da mu se suprotstave i da mu je pobeda nadohvat ruke. Prenosom obračuna želeo da je da svoju politiku predstavi i najširem krugu građana i da kod njih ubeleži dodatne poene. Time je ubio dve muve jednim udarcem - pobedio rivale i osvojio javnu podršku.

Medijska moć i te kako je bila poznata i Stambolićevoj grupi, a posebno je bila primamljiva njegovom ključnom čoveku Dragiši Pavloviću. Ivan je otkrivši višestruku korist od javnih nastupa, prvi počeo da svoje izražavanje prilagođava auditorijumu. Napravio je otklon od tadašnjeg birokratskog rečnika, svoje izjave je uprostio i okrenuo se narodnom govoru, uz česte metafore, poslovice i izreke.

I neposredni povod za obračun odigrao se pred televizijskim kamerama. Rečenice o "olako obećanoj brzini" u rešavanju problema na Kosovu i "dlanovima koji se skupljaju u pesnice" predsednik Gradskog komiteta Beograda izgovorio je pred glavnim urednicima i novinarima najvećih medijskih kuća. On je inače obožavao da okuplja novinare, debatuje s njima i daje izjave, a nisu mu bile strane ni metode manipulacije i podmetanja. U tom smislu oslanjao se na svog kolegu i druga iz najranije mladosti Ivana Stojanovića, profesora Ekonomskog fakulteta, koga je direktno instalirao na mesto direktora kuće "Politika". Preko njega je ostvarivao izuzetno veliki uticaj na stranicama "Politikinih" izdanja.

"Bio je petak kada nam je javljeno da pod hitno dođemo u Komitet, jer Pavlović ima nešto da kaže", prisetio se Jakša Šćekić, u to vreme novinar beogradskog programa na Televiziji Beograd. "Sednice su se održavale na drugom spratu u zgradi na Studentskom trgu. Pavlović održa govor i reče da se Kosovo ne može popraviti vanrednim stanjem, već da se problem Kosova jedino može rešavati preko SKJ, a ne sa neke populističke ili nacionalističke pozicije. Pavlović je pisao lepo, ali komplikovano, isuviše komplikovano..."

DRAGIŠA Pavlović je zapamćen i po polemičkim komentarima koje je u "Politici" objavljivao pod pseudonimom. Iznad izmišljenog potpisa B. V. Petrović na novinskim stupcima obračunavao se sa Udruženjem književnika Srbije, akademicima, stavovima Dobrice Ćosića. Sve to je činio u dogovoru sa Stojanovićem, ali i Minovićem, koji će sve to kasnije zloupotrebiti za Bucinu kompromitaciju.

Da su mediji moćno sredstvo koje se može na najbolji način upotrebiti u političkom usponu, Ivanova grupa, ipak, nije na vreme shvatila. Milošević je tu bio neuporedivo bolji i dalekovidiji. Televizija i štampa veliku ulogu odigrala je još prilikom njegovog izbora za prvog čoveka Centralnog komiteta Srbije. Već tada je jedan uži krug ljudi počeo da gradi Slobodanov kult u javnosti. Zajedno sa Stambolićem, imao je povlašćen položaj na televiziji i u novinama. Njegove aktivnosti pomno su praćene, a izjave plasirane na udarnim mestima. Verovatno se time može objasniti i činjenica da su se na beogradskoj kandidatskoj listi za CK našla imena čak četvorice direktora i urednika Televizije i "Politike" - Aleksandar Bakočević, Živorad Minović, Ratomir Vico i Dušan Mitević.

NAPETOST na Kosovu i opravdano nezadovoljstvo tamošnjih Srba i Crnogoraca svoje lice dobilo je i u medijima. Leto 1987. godine, koje je donelo odmeravanje snaga svih frakcija i posebno Miloševićeva antologijska poseta Kosovu Polju, dovelo je do bujice vesti, ispovesti i reportaža o problemima naroda u pokrajini. Sve ono što je dugo prikrivano, maskirano ideološkim i birokratskim frazama, u svoj svojoj silini puklo je pred očima javnosti.

Obračun na Osmoj sednici najavljen je kroz komentar Dragoljuba Milanovića preko "Politike ekspres", koju je uređivao Slobodan Jovanović. Skandal sa humoreskom "Vojko i Savle" ukazao je na dubinu srozavanja novinarske etike, a afera koja je u maju 1987. godine tresla Srbiju u vezi sa naslovnom stranom "Studenta" donela je i prvi rascep u "Politikinoj" kući - list "Politika" zauzela je Miloševićevu, titoističku stranu, dok se nedeljnik NIN svrstao uz Pavlovićev Gradski komitet. To je i po mnogo čemu jedinstven slučaj da dve suprotstavljene političke struje polemišu preko stranica dva lista u okviru istog izdavača.

ODJECI I REAGOVANjA

MEDIJSKA mašinerija koja se za Miloševićev račun zahuktala pred Osmu sednicu nije se gasila tokom cele njegove vladavine. Najgledanije televizije i novine sa najvećim ugledom činili su jedan od stubova njegove vlasti.

U godinama koje su usledile najviše se oslanjao na "Politiku" i "Ekspres", mada su svoj veliki doprinos davale i "Novosti". Period neutralne "Borbe", koju je uređivao Staša Marinković, završen je 1994. godine, a novinari ovog lista rasturili su se u niz listova koji će obeležiti medijsku scenu nastupajuće decenije. Kao primer za takav odnos danas služe tekstovi u "Politikinoj" rubrici "Odjeci i reagovanja" objavljivani od jula 1988. do marta 1991. godine. U vreme prve faze Miloševićeve vladavine i ona je neretko služila za plasiranje određenih stavova, koji su kasnije uzimani kao podrška za vođenje aktuelne politike.