Pašićeve intrige o princu Đorđu

SREDINOM 1922. godine, sve beogradske novine svoje stupce punile su "pitanjem princa Đorđa". Jedne su bile na strani njegovih zahteva, a druge su pisale da princ samo želi da se domogne prestola.

Među prvima, list "Republika" je objavio poduži tekst Jaše M. Prodanovića, pod naslovom "Princ Đorđe i Vlada":

"Današnja Vlada nije narodna. Ona dopušta da banke i bogataši prigrabljavaju najveće izvore narodnog bogatstva, a narod ostavlja da plati desetine milijardi državnih dugova. Ona ne daje narodu ni dobar željeznički saobraćaj, ni uređene puteve, ni obezbeđenja u slučaju nerodice, grada, poplave, pomora stoke i tako dalje. Ona nije učinila ništa za zdravlje narodno, jer niti ima dovoljno bolnica, ni lekara, niti se daju narodu besplatno lekovi. Ona ostavlja ogroman broj dece iz naroda bez elementarnog školovanja, a umesto zemljoradničkih, trgovačkih i zanatskih škola, stvara gimnazije za liferovanje činovničkog proleterijata...

"SLUČAJ princa Đorđa najbolje pokazuje kako ova Vlada ne ume da bude ni dinastična, ni monarhistička, i kako svojim brutalnim postupcima nezgrapno i surovo bije u glavu i monarhizam i dinastičko osećanje.

"Zar je bilo potrebno dati kralju šezdeset milijardi dinara, a njegovom starijem bratu, (koji je ustupio svoje pravo na presto mlađemu) praunuku prvog vožda Karađorđa, sinu Kralja Petra 'Velikog Oslobodioca', ne dati iz te sume ni jedan pedeseti deo? Zar od toliko raskošnih automobila i luksuznih kola u zlatu i svili kojima se radi parade voze čak i Ruskinje izbeglice, Vlada nije mogla odvojiti jedna ili dvoja kola za starijeg brata kraljeva? Zar u tolikim dvorovima koje je Vlada za preskupe novce nabavila kralju nema i jedan apartman za starijeg sina kralja Oslobodioca? Zar se od sjajne ergele sa dvadeset čistokrvnih konja ne mogu odvojiti tri ili četiri za praunuka velikog Vožda? Zašto tolika silni istočnjački raskoš 'koji ne može zamisliti ni najveća mašta' jednome kraljeviću, a ni najmanji delić od svega toga drugome?

"Ovo što je Vlada učinila, to je zlo po monarhiju i dinastiju. Ovo što sad namerava činiti još je gore... Takvim svojim radom ona svesrdno pomaže, iako jednim štetnim načinom, jedan koristan cilj: zamenjivanje monarhije republikom.

Lepo je, ipak, kazao narod: svako zlo ima svoje dobro!"

Zbog ovog napisa Jaše Prodanovića, policija je zabranila dalje rasturanje lista. Ali Prodanovićev tekst stigao je do većine čitalaca. Naime, zabrana je usledila tek pošto je najveći deo tiraža prodat.

Ovo je, inače, bila jedina zabrana novina koje su pisale o razdoru u kraljevskom domu.

U "BALKANU" Aleksa Žujović piše:

"Narod je sit dinastičke borbe koja ga je sedamdeset godina rastrzavala i pod Obrenovićima dvorskih skandala. On ne želi više tih skandala. Zar današnja Vlada nije imala podesnije rešenje za današnje odnose u Dvoru nego dozvolom, da se u štampu i na javnost puštaju pisma pojedinih članova Dvora?"

U "Novom listu" objavljen je tekst pod naslovom "Afera princa Đorđa":

"U aferi Kraljevića Đorđa Kraljevska Vlada odlučila je se na jedan korak koji niko razuman nije mogao očekivati. Bez mnogo razmišljanja, još manjeg ukusa, i bez jednog trenutka otmenosti, Kraljevska Vlada upustila je se s jednim članom Vladalačkog Doma u javno razračunavanje."

U "Beogradskom dnevniku" Krste Cicvarića se čitalo:

"Vlada gospodina Pašića nije u pitanju Kraljevića Đorđa postupila dovoljno časno ni dovoljno patriotski; mesto da nastane da ovo pitanje reši na jedan diskretan način, bez galame i bez javne polemike, ona je od njega napravila jedan politički skandal, iz koga misli da crpe koristi za sebe.

Časno bi bilo i patriotski bi bilo da je gospodin Pašić pokušao da izmiri Kraljevića Đorđa s Kraljevićem Aleksandrom i, da je to pokušao, on bi verovatno u tome i uspeo. Mesto toga gospodin Pašić stvara provalu između Kralja i Kraljevića, i pošto je najpre okuražio Kraljevića, on posle, da bi se dodvorio na drugoj strani, objavljuje da će prema Kraljeviću upotrebiti prinudne mere.

Gospodin Pašić se prema današnjoj dinastiji služi istim metodama kao što se služio i prema prošloj dinastiji."

"NEDELjNI glasnik" beleži:

"Dvorski skandal produžuje se. Mi o njemu nismo hteli da pišemo samo iz razloga što nismo hteli da padnemo u grešku zbog koje osuđujemo druge. Ono što je bitno u toj aferi o borbi jednog princa za apanažu, kola, konja i titulu, komandanta u vojsci, to je da je Vlada smela dopustiti da do tog gušanja dođe na javnu sablazan celoga sveta.

Očevidno je: taj skandal neko hoće."

O princu Đorđu "Videlo" objavljuje naslov: "Crnorukci i Kraljević Đorđe":

"Mnogima je ostalo neobjašnjivo Kraljevo naređenje da se princu Đorđu zabrani ulazak u Dvor. Danas smo u stanju da javnost obavestimo šta je neposredni povod toj zabrani.

"Jednog večera usred huke koja se u novinama podizala zbog deklaracija Kraljevićevih, Kraljević se šetao Knez Mihailovom ulicom. Negde oko 'Grand Hotela' on sretne gospođina Dimitrija Mitu Pavlovića, penzionisanog pukovnika, poznatog komandanta puka iz minulih ratova i jednog od najboljih prijatelja pokojnog pukovnika Dimitrija Apisa i vrlo istaknutog člana organizacije 'Crne Ruke'. Kraljević je odmah zaustavio Pavlovića i pozvao ga u šetnju, a posle kraće šetnje odveo ga u Dvor gde su u razgovoru ostali do tri sata ujutru.

"Ovaj korak Kraljevića Đorđa svaćen je kao naročito teška demonstracija i zato je, kada je o svemu dostavljeno Kralju, došla naredba da se Kraljević ne pušta više u Dvor."

"VREME", od 8. oktobra 1922, objavljuje članak pod naslovom "Postanak afere Princa Đorđa, Pašićeva intriga":

"Danas je sasvim jasno da je celu aferu Kraljevića Đorđa inspirisao Nikola Pašić i da je Pašićeva potreba da ostane što duže na vlasti učinila da naša država čitava dva meseca bude potresana jednom neugodnom dinastiskom prepirkom.

"Evo istorije te Pašićeve intrige:

Kada je osetio da mu je ugled poljuljan kod vladaoca i kada je dobio mig da odlazi s vlasti, Pašić je odmah počeo smišljati mere za odbranu. Bez mnogo razmišljanja on je i ovde uzeo staru taktiku, koju su i drugi pre njega upotrebljavali, a kojom se i on toliko puta koristio - taktiku zaplašivanja vladaoca.

"Pašić je umeo vrlo dobro da blagovremeno proturi glas kako princ Đorđe želi da se populariše u nameri da jednog dana potraži presto. U izvođenju ovog manevra Pašić je princu Đorđu obećao mesto komandanta IV armijske oblasti u Zagrebu, a čim je to učinio, on je odmah na drugom mestu saopštio kako princ Đorđe traži komandu u Zagrebu i da to traži u nameri da se približi Hrvatima i sa njima zagrozi Beogradu."

CIVILNA LISTA KRALjA ALEKSANDRA

I LIST "Epoha" se pridružio horu tekstova o princu Đorđu:

"Juče od sedam do devet časova izjutra Kraljević Đorđe je bio u Kabinetu Ministra Unutrašnjih Dela - gospodina Timotijevića, da se ovaj oštri sukob braće već jedanput likvidira, nisu uspeli mada se gospodin Timotijević nada, da će se, ipak naći način, da se ova nepotrebna afera reši što brže i što povoljnije.

"Kraljević Đorđe smatra, da je civilna lista kralja Aleksandra toliko velika, da se može od 18 miliona dinara i šest miliona francuskih franaka odvojiti njemu, koji za to više ništa u naturi ne traži, jedan šesti deo od onih šest miliona, a da civilna lista nije tolika ni to ne bi tražio toliko."