Revolucija i arhivi nisu svemoćni

LIČNOST koja verovatno najbolje personifikuje veze ruskog carstva u rasejanju sa srpskom i jugoslovenskom kraljevinom, spojeve između dve kulture, dve tradicije i dva naroda, jeste Sergej Nikolajevič Smirnov.

Poznanstvo tog svestranog erudite, inženjera i arhitekte, vrsnog organizatora i sistematizatora sa članovima srpske dinastije Karađorđević počelo je još u staroj Rusiji, pre prevrata. On je od 1916. bio upravnik Pavlovskog dvorca i njegovog kompleksa i lični sekretar kneza Ivana Konstantinoviča Romanova, oženjenog srpskom princezom Jelenom, ćerkom kralja Petra i sestrom regenta Aleksandra, budućeg ujedinitelja.

Sergej Nikolajevič Smirnov rodio se 1877. u Petrogradu. Njegova porodica je dobila status naslednih dvorjana blagodareći ratnim zaslugama njegovog dede, Vasilija Ivanoviča Smirnova, junaka rata iz 1812. Otac Nikolaj Vasiljevič Smirnov (1851-1925) bio je vojni inženjer i arhitekta Peterburških vojnih školskih ustanova. Sergej je produžio delo svog oca, postavši, takođe, inženjer i arhitekta. Završio je prvi kadetski korpus u Sankt Peterburgu 1893. i upisao se na Institut inženjera železnice, završivši 1898. tu uglednu školu. Ubrzo je angažovan na gradilištima mostova, stambenih zgrada... Po karijernoj lestvici peo se brzo i sigurno. Odlikovan je ordenima Svetog Stanislava i Svete Ane.

ŽIVOTOM i delom ove nedovoljno poznate istorijske ličnosti bavila se Ljudmila V. Kuzmičeva, u tekstu "Aktivnost Sergeja Nikolajeviča Smirnova pri kraljevskom dvoru Jugoslavije (1918-1941)", objavljenom u kapitalnom izdanju "Ruski nekropolj u Beogradu: znamenje istorijskog prijateljstva". Smirnov je bio najzaslužniji je za glatku i uspešnu gradnju petrogradskog Hrama Spasa na vodama, otvorenog 1911, u spomen na mornare stradale u Rusko-japanskom ratu. Te godine je unapređen u čin kamer-junkera carskog dvora. Upravo pri izgradnji hrama, zbližio se sa grčkom kraljicom Olgom, njenim bratom velikim knezom Konstantinom i njegovom decom, uključujući za nas značajnog Ivana Konstantinoviča (1886-1918). Grčka kraljica pozvala ga je da izgradi hramove u Solunu i Atini, u znak sećanja na njenog muža, ubijenog kralja Đorđa, a veliki knez mu je 1915. poverio gradnju hrama u Podmoskovlju, u spomen na sina Olega, palog na frontu.

Smirnov je 1907. postao počasni član Glavnog odbora za prikljupljanje priloga za dečje domove, a 1916. i direktor jednog dečjeg doma. Iskustvo stečeno na tim poslovima sigurno mu je pomoglo kasnije u Jugoslaviji, na sličnim poslovima. Osim toga, Sergej Smirnov se bavio i naučnim radom i proučavanjem umetnosti. U Pavlovskom dvorcu, prikazao je svoje vredno i sistematično lice: sačinio je inventar mnogobrojnih i neprocenjivih kolekcija i sistematizovao knjižni fond.

BRAK srpske princeze Jelene s ruskim velikim knezom Ivanom imao je veliki politički značaj. Cilj Rusije je bilo jačanje dinastije Karađorđević, uključujući normalizovanje njenih odnosa sa evropskim dvorovima posle krvničkog ubistva srpskog kraljevskog para 1903. godine. U to je Rusija uložila dve godine neumornog diplomatskog rada. Princ Đorđe je izgubio pravo nasleđa prestola, a mlađi Karađorđević, Aleksandar, umalo nije umro od trbušnog tifusa. Kako Rusi nisu imali poverenja u kneza Arsena i sina mu Pavla, postojala je bojazan da bi presto mogao da ostane upražnjen. Pašić, rusofil, ucenjivao je Ruse engleskim prinčevima. Tako je, verovatno, sazreo plan da se Aleksandrova sestra Jelena uda za ruskog velikog kneza, spomenutog Ivana Konstantinoviča: u slučaju da se prestolonaslednik iz nekog razloga predstavi gospodu, ona bi mogla da postane kraljica Srbije, a njen muž princ-suprug, kao u Britaniji.

Onda je došao - smak jednog sveta. Kneza Ivana revolucionari su izgnali prvo u Jekaterinburg, zatim u Alapajevsk. Tamo su ga, sa dvojicom braće i sa drugim Romanovima, 18. jula živog bacili u jamu, u koju su potom spustili bombe. Njegova supruga Jelena bila je, sa srpskom vojnom misijom, uhapšena u Jekaterinburgu, odakle je, kao odana supruga, poželela da se pridruži mužu u njegovom sužanjstvu. Srećom, nije, izbegavši, jedina iz imperatorske porodice, smrt. Bila je zatočena u Permu i Moskvi, odakle je, zahvaljujući diplomatskoj intervenciji, 1919. emigrirala u Kraljevinu SHS, kod oca i brata. Od 1921. sa decom je živela u Londonu. Umrla je 1962. u Kanu.

VELIKU ulogu u Jeleninom oslobađanju odigrao je Sergej Smirnov, koji je njenim tragom krenuo na Ural i Sibir. Kneginju i njenu pratnju ispitivala je i Čeka. Od svih uhapšenih u Jekaterinburgu povezanih sa domom Romanovih, u životu su ostali samo srpski podanici, a Smirnov je imao falsifikovani pasoš Kraljevine Srbije. Prema zvaničnim dokumentima iz ruskih arhiva, on je, međutim - streljan.

Arhivi nisu svemoćni, kao ni revolucija.

Posle emigriranja u Kraljevinu SHS 1919. godine, ispočetka je bio lični sekretar Jelene Romanove, što je podrazumevalo vođenje i kontrolu njenih finansija, zaštitu interesa dece, organizaciju njenih zvaničnih poseta, regulisanje statusa u Domu Romanovih i u evropskoj monarhijskoj porodici uopšte. Radio je, istovremeno, i u kancelariji državnog komesara za probleme ruskih izbeglica. U ime kneginje Jelene i iz njenih ličnih sredstava, Smirnov je pomagao emigrante, uglavnom ne tako velikim sredstvima, sa 200 do 500 dinara (minimumom za život se tada smatralo 400 dinara mesečno), prvenstveno bolesne žene i decu.

Njegova arhiva svedoči o velikoj pomoći koju su ugroženi Rusi dobijali od porodice Karađorđević. Postojalo je, na primer, Društvo pomoći ruskoj siročadi pod visokim pokroviteljstvom kneginje Jelene, osnovano 1925. Ono je izdržavalo dva dečja doma, u Beloj Crkvi i u manastiru Hopovo. Poslovima svojih odbeglih zemljaka Smirnov se bavio i širom Evrope. A unutar granica naše predratne kraljevine, o Rusima je brinuo i tokom okupacije, o čemu svedoče njegovi pregovori s Nemcima sve do 1944. godine.

SMIRNOV je kod Karađorđevića bio dvorski inženjer i arhitekta. On je rukovodio izgradnjom nove kraljevske rezidencije u Beogradu, na Dedinju, kao i podizanjem memorijalnog kompleksa vladajuće dinastije na Oplencu. Za opremanje hrama na Oplencu Smirnov je angažovao ruske arhitekte i druge umetnike.

Osim toga, Sergeju Smirnovu bio je poveren odgovoran posao sakupljanja i analize starih pisanih spomenika srpske i jugoslovenske kulture. Kao jedno od svojih prvih udruženja, ruski naučnici su formirali Arheološko društvo, pod visokim pokroviteljstvom - kneginje Jelene.

Grupa ruskih stručnjaka na čelu sa Smirnovom, u leto 1922, na poziv kralja Aleksandra prihvatila se ogromnog posla: popisivanja srpskih spomenika. Urađene su kopije fresaka, doneto je oko 500 crteža hramova. Prvi put, srednjovekovno nasleđe Srbije proučavano je na tako sveobuhvatan način. Sistem ustanova za zaštitu spomenika kulture, koji brine o našem istorijskom nasleđu, uspostavljen je tek posle Drugog svetskog rata.