Baš Čelik proteran iz Beograda

OSIM što su kod nas ustanovili operu i balet, Rusi su "odgovorni" za razvoj jedne popularnije grane umetnosti u Srbiji, za strip. Među domaćim autorima stripa pre Drugog svetskog rata, naime, izdvajali su se oni iz tzv. Beogradskog kruga, a među njima Đorđe Lobačev, Nikola Navojev, Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov...

Popularnost likova koje su stvorili nadmašivala je kod nas čak i mnoga slavna imena američke produkcije, a dosta beogradskih stripova tada je objavljeno, recimo, u Francuskoj.

Jurij Pavlovič Labačov, posrbljeno Đorđe Lobačev, u tom "kružoku" je ostavio najdublji trag. Njegovo je čedo prvi domaći strip na nacionalnu temu, "Hajduk Stanko", kao i "Baš Čelik", "Čardak ni na nebu ni na zemlji", "Ženidba cara Dušana", "Baron Minhauzen", "Čarobnjak iz Oza"...

ROĐEN 1909. u Skadru, u današnjoj Albaniji, gde mu je otac obavljao dužnost ruskog konzula, tokom balkanskih ratova Đorđe Lobačev živeo je u Crnoj Gori. Prvi razred gimnazije pohađao je u Novom Sadu, a 1922. godine prelazi u Beograd. Završio je Rusko-srpsku gimnaziju, a istoriju umetnosti diplomirao na Filozofskom fakultetu. Izgubivši, 1934. godine, posao u građevinskom preduzeću "Batinjol", Lobačev je, da bi opstao, počeo da crta reklame, a od 1935. je objavljivao stripove u više beogradskih listova.

- Jeste, ispada da su Rusi napravili srpski strip. Pored mene, bilo nas je desetak - Beogradski krug. Ja to objašnjavam time što Rusi u većini slučajeva nisu imali stalno zaposlenje, a znali su da crtaju - govorio je Lobačev 2000. godine za nedeljnik "Vreme". - A u ono vreme od stripa se moglo živeti. Ja sam bio u izuzetnom položaju zato što sam bio saradnik "Politike". U to vreme, "Politika" nije bila samo list, to je bio pojam. Valjda će biti opet. Plaćeni smo bili bogovski, moja prva plata bila je veća nego generalska. Odnosi u "Politici" bili su veoma prijateljski. Evo, recimo, ja mogu da kažem da sam skoro bio prijatelj sa porodicom Ribnikar. Direktor "Politike" i crtač! U većini slučajeva, to su Bog i šeširdžija. Bilo je to lepo vreme.

DOŠLA su drugačija vremena. U "Istoriji jugoslovenskog stripa" Slavko Draginčić i Zdravko Zupan navode da je za vreme rata Đorđe Lobačev za list "Kolo" obradio narodnu pripovetku "Biberče". Od ratnog vremena, Lobačev je pominjao da je bio na Sremskom frontu. Aleksandar Životić u tekstu u knjizi "Ruski nekropolj u Beogradu" piše da je Lobačev posle rata proveo nekoliko meseci u pritvoru, jer je sarađivao sa pronedićevskim dnevnim listovima, u kojima je objavljivao karikature protiv SSSR, Staljina i Crvene armije. E, upravo taj čovek će 1966. nacrtati prvi sovjetski strip...

Iako je takoreći ceo svoj vek proveo ovde, Lobačev nije imao jugoslovensko državljanstvo. Bio je jedan od apatrida. Kao Rus, opredelio se za - sovjetsko. To je bilo posle oslobođenja, a pre svađe sa Staljinom. Već 1949, Lobačev je morao da spakuje kofere. U društvu koje se klelo u sigurnost radnog mesta kao u najveću svetinju, on je dobio otkaz jer je - preglasno govorio!

Porodica Đorđa Lobačeva ponovo je postala prava izbeglička. Nisu mogli u SSSR, jer su i tamo bili sumnjivi. Zato su se privremeno smestili u Rumuniji, kao u čistilištu. Tamo je Lobačev, ipak, crtao karikature, ali se i upoznao sa ministrom kulture SSSR-a.

KADA je Staljin izdahnuo, mogao je da produži do prapostojbine koju nije poznavao, i postao Lenjingrađanin. U vreme kada su Rusi masovno emigrirali na Balkan, taj grad se zvao Petrograd, a pre toga, kao i danas, zvanično, Sankt Peterburg, a u Srbiji jednako - Petrograd. Sve se ispretumbalo za tih nekoliko decenija, kao nikad pre. Jugoslovenski Rusi su postajali Sovjeti. A milionskim gradom-herojem Lenjingradom proneo se glas da postoji jedan crtač koji ne pije i sve radove predaje na vreme... Takvoga su svi hteli.

Tako je Đorđe Lobačev u Sovjetskom Savezu postao ilustrator. Ali ta zemlja je nastavila da se opire raznim tendencijama u umetnosti - Staljinov naslednik Hruščov je moderno slikarstvo smatrao "pederskim" - pa su mrko gledali i na crtanje stripova. To je smatrano za zapadnjačku izopačenost koja kvari omladinu, što je onomad bila i suština smrtne presude Sokratu.

PRVI moderan strip objavljen u SSSR 1966. godine bio je "Uragan dolazi u ponoć". Autor - Jurij Labačov (tamo su njegovo ime izgovarali kako treba). Trebalo je da izađe u 12 nastavaka, u dečjem časopisu, ali je ubrzo javljeno "odozgo" da to čudo mora da se izbaci. Tvrdio je Lobačev da je u SSSR-u tada moglo pristojno da se živi od ilustracije, pa je, bar ekonomski, lako preživeo i bez stripa. Beogradski crtač, koji je pre rata radio ilustracije za Gecu Kona, sada je obogaćivao ruska izdanja knjiga jugoslovenskih autora.

- Moj mentalitet je beogradski, takav je i ostao. U Rusiji nisam mogao da shvatim razne stvari. Ali, slušajte, život treba uzeti takav kakav jeste, kao i ljude - govorio je Lobačev za "Vreme". - Jako sam se obradovao kad je 1964. došao Milorad Panić Surep, i tada se već moglo putovati u inostranstvo na nečiji poziv. Milorad je jedno vreme bio ministar kulture. To je bilo smešno. Dobio sam poziv od milicije u Lenjingradu, a oni su svakako sve znali o meni, i pitaju me hoće li oni mene pustiti, pošto sam ja bio proteran kao nepoželjni element...

DOBIO je dozvolu za ulazak u Jugoslaviju i uputio se ka Beogradu, i u hotel "Prag".

- Voz je tog dana zadocnio i stigao u jedan posle ponoći. Krenem sa svojim koferčetom u hotel "Prag", a tamo kažu - nemamo soba.

Odmah sam pomislio, e, ova zemlja gradi socijalizam, čim nemaju sobe dok neko ne telefonira. Dobro. Tu noć sam šetao Beogradom. Obišao sam Dorćol, Čuburu, Palilulu, i smešan i čudan osećaj sam imao: sve znam, ali u isto vreme ne znam ništa. Ujutro sam otišao kod Panića, on je uzeo telefon, dao mi cedulju i poslao me u "Prag". Kad tamo, ima soba, bili su neverovatno ljubazni. Iduće godine, ja opet odem u Jugoslaviju... Svake godine sam za "Zabavnik" donosio po jedan ili dva stripa, tada sam ih pet uradio samo za njih. A pre, dok sam bio Beograđanin, uradio sam im tri. Posle 1968. godine moglo je da se putuje svake druge godine, a čim se opet moglo svake, dolazio sam svake. I to je trajalo do 1990, kada se i kod vas ovde i u Sovjetskom Savezu napravio čitav buket od tih država. Posle toga nekoliko godina nisam dolazio.

U SSSR-u, stripove su počeli da crtaju tek početkom osamdesetih, ali to je već bilo dockan: publika se u međuvremenu navikla na crtani film, pa strip nije uspeo.

Đorđe Lobačev, Jurij Labačov, umro je u Petrogradu, 2002. godine, kao najstariji aktivni crtač stripova na svetu.

ZVEZDE "MIKE MIŠA"

U BEOGRADSKOM strip-časopisu "Mika Miš" proslavilo se više crtača - ruskih emigranata. Jedan od njih, Nikola Navojev, autor superpopularnog "Malog moreplovca", svoja poslednja dela radiće u bolesničkoj postelji, u kojoj je 1940. i preminuo od tuberkuloze, sa samo 27 godina.