Tito traži hitno rešenje spora

ARHIJEREJI Srpske pravoslavne crkve su na konferenciji 12. marta 1945. godine odbili da prihvate zahtev makedonskog Inicijativnog odbora za odvajanjem iz majke crkve i zaključili da je on nekanonski. Stoga su naložili nadležnom arhijereju, mitropolitu skopskom Josifu, da otputuje u Skoplje i tamo sagleda situaciju i preduzme sve što je neophodno u takvim prilikama.

Država je, međutim, posredstvom Ministarstva za unutrašnje poslove 17. marta odbila da dozvoli mitropolitu Josifu put u Skoplje. To je praktično značilo zabranu povratka episkopima i sveštenicima u krajeve odakle su ranije proterani.

Na stvaranje nove crkvene organizacije Sinod je zvanično reagovao tek 22. septembra 1945. donoseći "Odluku na rezoluciju Inicijativnog odbora u Skoplju za organizaciju samostalne Makedonske crkve". Tu odluku, međutim, nije mogao da obelodani u naredna dva meseca.

PATRIJARH Gavrilo se vratio 14. novembra 1946. u Jugoslaviju i zatekao brojne probleme, među kojima je najdramatičniji bio onaj u Makedoniji. Sveti arhijerejski sabor sastao se 16. novembra 1946. prvi put u redovnom zasedanju posle onog od 27. marta 1941. godine. Sabor je podržao sve odluke Sinoda na čijem je čelu bio mitropolit Josif.

U međuvremenu, Inicijativni odbor je zabranio sveštenicima da u hramovima u Makedoniji pominju ime patrijarha Gavrila, da primaju "Glasnik" Srpske pravoslavne crkve i distribuiraju patrijarhovu Božićnu poslanicu.

Na Saboru Srpske pravoslavne crkve, koji je trajao od 30. aprila do 13. maj 1947, zaključeno je da bi trebalo preduzeti sve da bude sačuvan vekovni crkveni poredak. U toku zasedanja, patrijarha Gavrila su 10. maja posetili general-major Ljubodrag Đurić, Lazar Koliševski, tadašnji predsednik Vlade Narodne Republike Makedonije i prota Milan D. Smiljanić. Zanimljivo je da su gosti od domaćina zatražili da razgovoru ne prisustvuje mitropolit Josif za koga su saopštili da ne može da se vrati u Skoplje, već da bi mu trebalo dodeliti neku drugu eparhiju. Na to je patrijarh uzvratio da arhijerej ne može da se odrekne poverene mu eparhije bez pristanka ili odluke Velikog crkvenog suda, ustavši pred odbranu kanonskog poretka.

UBRZO je Crkveni sud Mitropolije skopljanske iseljen iz Vranja, gde je bio privremeno smešten posle zabrane povratka sveštenicima u Skoplje, a mitropolit Josif je proteran iz grada uz demonstracije, vređanje i pretnje.

Patrijarha je u narednim danima posetilo nekoliko sveštenika iz Makedonije. Jedan od njih, Nestor Popovski je zatražio osnivanje samoupravne crkve u Makedoniji koja će, kako je rekao, biti u kanonskom jedinstvu sa srpskom Patrijaršijom, smatrao je da bi njeni episkopi trebalo da budu tamošnji ljudi i da naziv Srpska bude izmenjen u Jugoslovenska patrijaršija. Patrijarh je odgovorio da nema ništa protiv izbora domaćih sveštenika za episkope, ali je dodao da oni moraju da ispunjavaju kanonske uslove.

U NAREDNIM godinama, problem nije rešavan, svaka strana je radila po svom, a država je imala preča posla; Patrijaršija je bila prinuđena da ćuti, a u Makedoniji su nastavljali crkveni život u novim okolnostima i uslovima, ali bez arhijereja.

Smrt patrijarha Gavrila, hapšenje mitropolita Josifa i dolazak članova makedonskog Inicijativnog odbora na izborni Sabor (voljom države), stvorili su donekle novu situaciju. Izbor episkopa zletovsko-strumičkog Vikentija Prodanova za patrijarha (1. jula 1950) doveo je do promena u stavu Srpske pravoslavne crkve prema zahtevima Inicijativnog odbora. Glavni propagator rešavanja crkvenog problema u Makedoniji na način kako je to učinjeno bio je Savez udruženja pravoslavnog sveštenstva, čime je poslužio kao poluga vlasti protiv arhijereja.

INICIJATIVNI odbor iz Skoplja je najpre zahtevao posebnu crkvu, potom je tražio autonomiju sa domaćim episkopima, domaćim sveštenstvom i vikarnim episkopom Dositejem Stojkovićem i makedonskim jezikom u službenoj upotrebi, što je Arhijerejski sabor 1955. godine prihvatio. Uskoro su imenovani arhijerejski zamenici i članovi crkvenih sudova i činovnici drugih crkvenih tela predviđenih Ustavom Srpske pravoslavne crkve. Kada je Inicijativni odbor to prihvatio, stanje se poprilično normalizovalo.

Na osnovu odluka Sabora, administrativnu upravu nad eparhijama u Makedoniji patrijarh je vodio posredstvom svojih arhijerejskih zamenika. Njegova Vaskršnja poslanica 1957. je ocenjena kao dobar korak u sređivanju crkvenih pitanja u Makedoniji. Stanje se još više popravilo posle posete patrijarha Vikentija i episkopa niškog Jovana, braničevskog Hrizostoma i vikarnog Dositeja krajem marta 1958. godine Makedoniji. (Mitropolit skopljanski Josif je umro 3. jula 1957. godine).

Iz Makedonije su, 16. maja 1958. godine, u dogovoru sa patrijarhom, dostavili Sinodu listu kandidata za episkope sa njihovim biografijama. Bili su to oženjeni sveštenici Nestor Popovski, Toma Dimovski i Spiro Poposki, i Vlatko Zahirovski, profesor gimnazije.

PREDSEDNIK Jugoslavije i Saveznog izvršnog veća Josip Broz je 28. maja 1958. godine primio članove Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, u vreme redovnog zasedanja, započetog dva dana ranije. Izrazio je gostima nadu u povoljno rešenje crkvenog pitanja u Makedoniji, što je značilo da taj problem mora u veoma kratkom vremenu biti razrešen, na Saboru. Sabor je 10. jula izbor episkopa za tri upražnjene eparhije odložio s obrazloženjem da nijedan od četvorice kandidata ne ispunjava kanonske uslove (svi su bili u bračnoj zajednici), a patrijarhu je naloženo da za naredni Sabor ponudi novu listu kandidata.

Dobrivoje Radosavljević, Miloje Dilparić i Isa Jovanović u Saveznoj komisiji za verska pitanja primili su patrijarha Vikentija, mitropolita dabrobosanskog Nektarija i episkope braničevskog Hrizostoma, slavonskog Emilijana i zvorničko-tuzlanskog Longina. Upozorili su ih na potrebu okončanja crkvenog problema u Makedoniji bez obzira na kanonske i druge smetnje.

PATRIJARH Vikentije je 5. jula iznenada umro. Dve nedelje kasnije, 20. jula 1958, sastali su se Dobrivoje Radosavljević i Miloje Dilparić iz Savezne komisije za verska pitanja, Mićo Rapajić iz Državnog sekretarijata za unutrašnje poslove, Done Ilijevski iz makedonske Komisije za verska pitanja i Strahil Gigov iz Izvršnog veća Makedonije.

Zaključeno je da za 23. jul bude zakazana sednica Inicijativnog odbora za organizovanje pravoslavne crkve u Makedoniji u proširenom sastavu na kojoj će biti samo konstatovano da Sabor 10. juna nije rešio crkveno pitanje u Makedoniji na zadovoljavajući način i prema datom obećanju, pa će oni (Makedonci) sazvati crkveno-narodni sabor.

Planirano je da na tom skupu Inicijativni odbor predloži obnavljanje Ohridske arhiepiskopije, koja bi bila u personalnoj uniji sa Srpskom pravoslavnom crkvom preko patrijarha srpskog i izbor tri episkopa za eparhije u Makedoniji. Dogovoreno je da se sve odluke sa tog skupa, u formi memoranduma, dostave Sinodu Srpske pravoslavne crkve. Mato Radulović je dobio zadatak da vikarnog episkopa Dositeja Stojkovića ubedi da prihvati mesto jednog od episkopa.

PRITISCI SA SVIH STRANA

NEMA dokaza da je patrijarh Vikentije bilo šta obećao jugoslovenskom političkom vrhu kad je reč o crkvenom problemu u Makedoniji. Zna se da je bio izložen pritiscima sa gotovo svih strana, a posebno od Saveza udruženja pravoslavnih sveštenika. Postojeća dokumenta govore da je ključnu ulogu imao Ratko Jelić, sekretar Saveza.