Sabor u Ohridu bez blagoslova

DVE nedelje posle smrti patrijarha Vikentija, 20. jula 1958, sastali su se Dobrivoje Radosavljević i Miloje Dilparić iz Savezne komisije za verska pitanja, Mićo Rapajić iz Državnog sekretarijata za unutrašnje poslove, Done Ilijevski iz makedonske Komisije za verska pitanja i Strahil Gigov iz Izvršnog veća Makedonije.

Na tom sastanku je odlučeno da izbornom saboru za novog patrijarha prisustvuju i predstavnici iz Makedonije. Takođe je zauzet tvrd stav da makedonski crkveno--narodni sabor bude održan bez obzira na to da li će novi patrijarh dati blagoslov za taj skup i pristati da bude pokrovitelj. Na tom skupu je trebalo da bude donet ustav samostalne Ohridske arhiepiskopije koja bi bila u personalnoj uniji sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Za izradu tog dokumenta bio je zadužen Miloje Dilparić, funkcioner u Saveznoj komisiji za verska pitanja.

PLANIRANO je da posle crkveno--narodnog sabora izabrani episkopi budu hirotonisani u Beogradu, a ako srpski arhijereji to odbiju, da se stupi u kontakte sa drugim autokefalnim crkvama. Episkope izabrane na saboru, ako nisu u monaškom činu, trebalo je, po tom planu, uputiti u neki od manastira u Srbiji gde bi se zamonašili. I za ovaj posao je trebalo pripremiti nekog od arhijereja. Na kraju je zaključeno da će sve odluke sabora biti upućene svim autokefalnim pomesnim pravoslavnim crkvama.

U Skoplju su započeli ubrzane pripreme za ostvarenje onoga što je odlučeno u Beogradu. Tako je 19. septembra 1958. Inicijativni odbor uputio Saveznoj komisiji za verska pitanja predlog rezolucije sa sabora koji se priprema, na razmatranje i saglasnost.

POSLE izbora za prvosveštenika Srpske pravoslavne crkve, patrijarh German je krenuo u seriju poseta državnim funkcionerima, jer su takve prilike nalagale, pogotovo u Makedoniji. Za neke posete imao je nalog Sinoda, kao za susret sa Dobrivojem Radosavljevićem 29. septembra.

Sinod je 28. i 29. septembra raspravljao o makedonskom crkvenom pitanju. Po službenom zapisniku, koji je dostavljen svim arhijerejima, 26. septembra patrijarh i članovi Sinoda su razgovarali sa predstavnicima sveštenika iz Makedonije Nestorom Popovskim, Borisom Stankovskim, Kirilom Stojanovskim, Klimetom Maleskim i Dimitrom Jakovljevskim, potpredsednikom Eparhijskog saveta Mitropolije skopske.

POPOVSKI je pozvao patrijarha na crkveno-

-narodni sabor na kome je planirana obnova Ohridske arhiepiskopije koja će biti u personalnoj uniji sa srpskom Patrijaršijom kroz ličnost patrijarha. Patrijarh je primetio da nema osnova za delatnost Inicijativnog odbora s obzirom na to da je 1957. sprovedena kanonska crkvena organizacija, a sazivanje crkveno-narodnog sabora i proglašenje samostalnosti predstavljalo bi cepanje Srpske pravoslavne crkve. Molio je makedonsku delegaciju da ne prenagljuje i da ne uradi nešto što više nikada neće moći popraviti.

Na odlasku, Makedonci su u kancelariji patrijarhovog sekretara ostavili dve predstavke iste sadržine, jednu za patrijarha, a drugu za Sinod o sazivanju crkveno-narodnog sabora i predlog odluka.

POSLE teksta u beogradskom dnevniku "Borba" o planiranom crkveno-narodnom saboru u Ohridu i odlukama koje bi trebalo da budu donete, Sinod je pozvao vikarnog episkopa topličkog Dositeja, zatraživši da predoči sve detalje sa sastanka koji je imao u Saveznoj komisiji za verska pitanja sa Milojem Dilparićem i Strahilom Gigovim.

Episkop Dositej je ispričao da je Gigov naglasio da ga je poslao Lazar Koliševski, predsednik Narodne Republike Makedonije, da, u saglasnosti sa Saveznom vladom, pozove njega (Dositeja) na predstojeći sabor u Ohridu. Gigov je episkopu saopštio da je on njihov kandidat za jednog od arhijereja, da je drugi Nikola Trajkov, i da Ustav pišu najbolji pravnici.

- Bilo je - dodao je preosvećeni g. Dositej - i reči o stvarima o kojima ne mogu da govorim. Hteo, ne hteo, ja moram ići. Svestan sam svih posledica, ali vas molim da me razumete. Dao sam pristanak i natrag nemam kud.

Patrijarh je na to bio izričit:

- Ja sam vam već rekao da je crkveno-narodni sabor protivustavno telo. Ne saglašavam se i ne dozvoljavam vam da idete!

SINOD je zaključio da u Saveznoj komisiji za verska pitanja zatraži da se održavanje planiranog sabora nekako spreči.

Miloje Dilparić je 26. septembra 1958. prišao patrijarhu Germanu, na prijemu koji je priredio visoki državni funkcioner Edvard Kardelj, u čast predsednika vlade Norveške. Patrijarh je Dilpariću ispričao kako su ga posetili Makedonci, predstavnici Inicijativnog odbora, da su sastanku prisustvovali svi članovi Sinoda i da su ostali u dužem razgovoru o njihovom crkvenom pitanju. Predali su pismo u kome su izložili svoje viđenje ovog problema i pozvali ga na crkveno-narodni sabor zakazan za 4. oktobar u Ohridu.

Patrijarh je odbio da im da blagoslov, kao i svaku mogućnost da prisustvuje tom skupu. Dilpariću se poverio kazavši da mu je veoma teško da traži rešenje za problem nasleđen iz vremena patrijarha Vikentija, koji je to pitanje stalno odlagao pod raznim izgovorima, između ostalog, i da kandidati za episkope nisu njegov izbor.

"PATRIJARH German kaže da se on mora držati Ustava Srpske pravoslavne crkve, pa kakav bio taj Ustav, jer ga, kako on misli, ništa ne bi opravdalo, pa ni Sava ni Dunav oprali, ako bi drugačije postupio. Kao argument navodi da je poznato kako su se prema njemu episkopi starci poneli i kako su ga primili, pa bi im, navodno, taman trebalo ovo kao malj u rukama, sa kojim bi, nema sumnje, da ga diskvalifikuju, kompromituju i tako onemoguće.

Patrijarh German misli da je sabor ilegalno sazvan i ako se donesu naznačene odluke to će značiti cepanje Crkve i šizmu. No kad je već crkveno-narodni sabor sazvan - neka se održi, neka se čuju izveštaj, diskusija i referati, ali da se ne donesu predviđene odluke, jer će, u protivnom, navodno za sva vremena biti gotovo sa jedinstvom crkve - zapisao je Dilparić u izveštaju o ovom razgovoru.

POGLAVAR SPC je zamolio Dilparića da se odloži donošenje planiranih odluka, da se ne prenagli s tim, jer je nedavno stupio na patrijaršijski tron. Na kraju je zatražio da obavesti Dobrivoja Radosavljevića o njihovom razgovoru i molio da ga ovaj primi. "Patrijarh German je takođe molio da se predvidi njegova poseta Pretsedniku Republike, Pretsedniku Savezne skupštine, Pretsedniku Izvršnog veća Srbije, Pretsedniku grada Beograda i drugim funkcionerima za koje misli Komisija da im treba Patrijarh da napravi posetu."

Miloje Dilparić je o tom razgovoru i patrijarhovoj želji obavestio narodnog heroja i potonjeg predsednika CK SK Srbije Dobrivoja Radosavljevića. Radosavljević je odbio da primi sve članove Sinoda ponudivši susret samo sa patrijarhom.

NEZADOVOLjNI STARI EPISKOPI

DOBRIVOJE Radosavljević i Miloje Dilparić su 29. septembra primili patrijarha Germana. Razgovarali su od 18 do 20 sati. Patrijarh je sagovornike obavestio da su se svi arhijereji uzrujali kada su u "Borbi" pročitali vest o zakazivanju crkveno-narodnog sabora u Makedoniji, objasnivši da je Srpska pravoslavna crkva u Makedoniji organizovana po Ustavu i da je organizovanje planiranog crkveno-narodnog sabora protivustavno i ilegalno, a obnavljanje Ohridske arhiepiskopije praktično rascep. To će, kako je rekao, starim episkopima pružiti priliku da ustanu protiv makedonskih zahteva ali i protiv njega, patrijarha.